dec
28
2016

Batat (slatki krompir) – hranljive vrednosti, lekovitost, recepti

recipe-oh-so-sweet-potatoes

Batat (lat. Ipomoea batatas) je višegodišnja gomoljasta biljka poreklom iz tropskih i suptropskih područja Srednje i Južne Amerike. Spada u grupu korenastog povrća, zbog velikog korena, koji se odlikuje skrobnim i slatkastim ukusom. Razne civilizacije upotrebljavaju ga već najmanje 4000 godina. Danas se masovno konzumira u Americi, Aziji i Africi, a najviše proizvodi u Kini, Indoneziji i Ugandi. U Evropi je batat nešto manje zastupljen, ali posljednjih desetak godina postaje sve popularniji. Uzgaja se i u našim krajevima, gde je poznat pod nazivom „slatki krompir“.

Hranljive vrednosti

Batat može ispuniti veliki deo svakodnevnih čovekovih prehrambenih potreba. Nutritivno se sastoji od mnoštva ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Velika količina vitamina A batat svrstava u namirnice koje se ne bi smele izbegavati. Takođe, dobar je izvor vlakana, biotina, kalijuma, fosfora i vitamina B grupe, C vitamina, beta-karotena i minerala mangana i bakra. Sadrži i fitosterole, karotene i karotenoide, folnu kiselinu, vitamine D i E kao i magnezijum i gvožđe.

Sadrži mnogo skroba i vrlo malo masti pa zbog toga spada u visokokvalitetne energetske namirnice. Preporučuje se sportistima i dijabetičarima i svima koji zbog zdravstvenih razloga moraju paziti na ishranu. Hranljivi batat ima vrlo dobro delovanje na organe endokrinološkog sistema. Blagotvorno utiče na debelo crevo, slezinu, gušteraču, želudac i bubrege. Može pomoći i kod problema s kožom. Izvrsno neutralizuje štetne slobodne radikale u organizmu i jača celi imunološki sistem.

Kontrola težine i šećera u krvi

Ako patite od dijabetesa ili viška kilograma, uvrstite zdravi batat na svoj jelovnik, i uživajte u njegovom ukusu i zdravstvenim dobrobitima. Složeni ugljeni hidrati i vlakna u batatu omogućuju postupno i polagano oslobađanje šećera i njegovu apsorpciju u krvotoku. Omiljena je namirnica i osobama koje žele da kontrolišu telesnu težinu. Bogatstvo vlakana pruža sitost bez osećaja težine i taloženja masti. Dodatna prednost batata leži u manganu, kojim obiluje. On pomaže u metabolizmu ugljenih hidrata i činilac je u nizu enzima, važnih za proizvodnju energije i preko potrebnih antioksidanasa.

Zaštita od kardiovaskularnih bolesti

Budući da je batat izvor vitamina B6, smanjuje rizik od srčanih bolesti. Naime, B6 vitamin je potreban telu jer razbija materiju koja se zove homocistein, a koja može izravno oštetiti krvne sudove.

Pokazalo se da su pojedinci koji su pretrpeli srčani udar, uprkos tome što su imali normalnu ili čak nizak nivo holesterola, često imali upravo visok nivo homocisteina. Mineral kalijum pomaže u kontroli krvnog pritiska, a batat njim isto obiluje. Stoga je potreban ljudima koji ne jedu dovoljno voća i povrća, a uz to unose previše natrijuma (preterano slanu hranu) jer im tada često manjka kalijuma. Nedovoljno kalijuma u kombinaciji s visokim unosom natrija nerijetko dovodi do hipertenzije. Batat može pomoći u svim navedenim stanjima jer smanjuje visok pritisak i štiti srce i krvne žile.

Prevencija raka

Beta-karoten iz batata je snažan antioksidans. Istraživanja su pokazala da osobe koje jedu hranu s visokim udelom beta-karotena (narandžasto i lisnato povrće) imaju smanjen rizik od karcinoma. Batat je pokazao delotvoran učinak na smanjenje rizika od raka pluća, debelog creva i želuca.

Jedna studija, sprovedena na ženama u razdoblju pre menopauze, otkrila je da konzumiranje puno povrća koje sadrži beta-karoten, folnu kiselinu, vitamin C i vlakna (poput batata) smanjuje rizik od raka dojke za 50%.

Budući da batat sadrži više beta-karotena od šargarepe i više C vitamina od paradajza, onkolozi i udruženja za lečenje kancerogenih bolesnika savetuju redovnu upotrebu batata u ishrani. Isti stav potvrđuje i američki Institut za istraživanje raka.

Sve boje batata

Iako naizgled nalikuje običnom krumpiru, zapravo je s njim povezan samo izdaleka. Ne pripadaju istoj botaničkoj familiji. Koren batata je kvrgav, izduženog i šiljastog oblika, glatke kore koja može biti žute, narandžaste, crvene, ljubičaste, bež i smeđe boje. Očišćeni batat je, takođe širokog raspona boja – od bele, žute i bež, preko narandžaste i crvene, sve do ružičaste i ljubičaste.

Valja imati na umu da su plodovi narandžaste, ružičaste i crvene boje vlažniji i slađi nego bele i žute vrste. U ishrani se, osim krtole, ponekad se koristi i njegovo mlado lišće i izdanci.

Bolesti i stanja kod kojih se posebno preporučuje konzumacija batata:

  • srčani i moždani udar
  • bolest srca i krvnih sudova
  • karcinom
  • očna mrena
  • noćno slepilo
  • dijabetes
  • slab imunitet
  • akne
  • Alchajmerova bolest

Kako pripremati batat

Batat se obično jede kuvan ili pečen, ali ga ljudi sve ćešće jedu i sirovog. Mlade listove i izdanke možete pripremiti kao spanać, a koren možete jesti i dok je sirov. Jedite ga s korom – kora batata sadrži korisna dijetalna vlakna. Ako ga kuvate ne trebate ga soliti jer je zbog obilja minerala doslovno – slastan. Radi očuvanja njegovog aromatičnog ukusa bolje ga kuvajte na pari, nego u vodi, oko 30 – 40 minuta.

Recepti:

1. Sok od narandže i slatkog krompira

Sastojci:
1 slatki krompir
2 jabuke
1 narandža
1 šargarepa
4 stabljike celera
2 do 3 prstohvata kurkume
Priprema:
Operite sve sastojke dobro. Oljuštite pomorandžu i slatki krompir.

2. „Brza“  sirova supa od šargarepe i slatkog krompira

Sastojci:

2 šolje vodekrompir
2 mali slatki krompir, oljušten i iseckan (2 šolje)
1 srednja šargarepa, oljuštena i iseckana
1 avokado
3 male urme

½ kašičice morske soli
Prstohvat cimeta ili manje po ukusu
Prstohvat muskatnog oraščića ili manje po ukusu
1 šolja spanaća, dobro nagurana.

Priprema:

Pomešati sastojke u navedenom rasporedu osim spanaća. Dodajte još vode po potrebi da prekrije sastojke. Blendajte smesu dok ne postane topla. Sipati polovinu smese u 2 činije. Blendajte ostatak supe sa spanaćem. Sipajte ovo u sredini činije i zavrtite ga u krug. Ako nemate vremena za pravljenje supe u dva koraka, samo mešajte sve sastojke zajedno. Ovo će napraviti zelenu supu, ali da će i dalje biti isti ukus.

3. Sirova pita od slatkog krompira

Sastojci:

Fil:
3 slatka krompir srednje veličine (oljuštena i isečena na komade)
6 urmi bez koštica
1/3 šolje prirodnog meda ili agave sirupa
1/4 šolje nezaslađenog kokosa
3/4 kašičica muskatnog oraščića
1 kašičica svežeg soka od limuna
1,5 kašičica cimeta
60-90 grama oraha (prmlevenog)

Kora:

450 grama urmi bez koštica
1 šolja sirovih badema (mlevenih)

Preliv:
60 grama mlevenih ili seckanih oraha

Priprema:

1. oljuštite 3 slatka krompira srednje veličine isecite na komade i „progurajte“ kroz vaš Green Star sokovnik (ili neki drugi koji ima opciju za pravljenje namaza), zajedno sa 6 urmi bez koštica.
2. U posudi, smesi od slatkog krompira i urmi, dodati preostale sastojke fila (med, kokos, muskatni oraščić, sok od limuna, cimet, orasi) i dobro izmešati.
3. U blenderu blendajte urme i mlevene bademe sve dok se smesa ne odvoji od ivica posude i ne formira loptu.
4. Pritisnite u tanjir sa vlažnim prstima da se formira kora. Dodajte punjenje i prelijte prelivom.
5. Stavite u frižider. Uživajte.

Ostavi komentar