sep
18
2016

Bolest ludih krava – preteća globalna epidemija

Close up of a brown bovine snout

Bolest ludih krava izazivaju prioni. Šta su prioni? Stenli Prusiner (Stenly Prusiner) je pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu za otkriće priona. On kaže da su prioni u stvari infektivni proteini, autonomni infektivni partikuli, autonomni u smislu da su u stanju da sami izazovu bolest i prenose je sa jednog organizma na drugi. To je bilo senzacionalno, jer do pre samo nekoliko godina niko nije ni slutio da jedan protein ili belančevina, sam za sebe može biti uzročnik infekcije, a u slucaju BSE-a uzročnik bukvalnog raspadanja mozga. Degenerisani protein, prion iz bolesne krave ili ovce ili koze, izaziva subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde mozak biva i fizički uništen. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa makroskopski gledano mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv Bovine spongiform encephalophatie – BSE.

Kod ljudi, BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest, novu varijantu Krojcfeld-Jakobove bolesti, Gerstmann Straussler-Scheinker-ovu bolest, bolest kuru i najverovatnije Alzhajmerouvu bolest. Kod ovaca slična stvar se zove „skrejpi“, a kod miševa i pacova slična prionska bolest zove se „mink“. Izgleda da su sve zivotinje koje su hranjene „crkotinskim bračnom“ takodje obolele od BSE-a. Tu spadaju cak i divlje životinje i životinje na lovištima kao što su jeleni i srne. Naročito je potrebno biti oprezan kada se jedu životinje koje se brzo ubijaju, brzo idu na klanje, jer zbog relativno duge inkubacije BSE-a one ne dožive svoju bolest, ali to ne znači da su manje bolesne.

Na primer, svinje ne dožive jednu godinu, a inkubacija je dve do četrdeset godina. Dakle, ako i svinju hranimo crkotinskim brašnom, sasvim je jasno da će i ona biti bolesna kao i ostalih tridesetak životinjskih vrsta kod kojih je već viđena slična BSE klinička slika. Samo je pitanje dana, kao i sposobnosti svinjara da varaju širom svetskih pijaca, kada će svinja najavljivati večernje televizijske vesti. Jer svinjski mozak je od svih životinjskih mozgova najbogatiji prionima. Kada se dođe do novog testa kojim se bolest moći identifikovati u ranijem stadiju, suočicemo se sa novim neugodnim iznenađenima.

KAKO JE POČELO?

2638754.main_imageIzgleda da je BSE-priča počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je tokom vekova bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istočnim delovima Nove Gvineje ljudi su ritualno jeli ljudske mozgove, oči i druge delove tela. Verovali su da će biti pametniji, da će se obogatiti svim vrlinama umrloga ili ubijenoga kojeg su upravo stavljali u lonac. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet i svest. Međutim, dogodilo se suprotno. Nastupilo je nezaustavljivo razaranje mozga koje vodi u demenciju, to jest ludilo i smrt. Kompletna plemena, negde i po 200 ljudi, oboljevali su od neobične bolesti koju su sami nazvali „kuru“, sto znači „smrt koja se smeje“, jer su pacijenti često padali u neobjašnjiv trans smeha. Kuru je skoro iskorenila ove kanibale. U to vreme, nije se naravno znalo šta izaziva bolest. Na primer, jedan dečak star 7 godina, koji je jeo ljudski mozak, umro je za 3 meseca. O njemu se brinuo deda koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nesto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih izgleda traje nešto duže. Ova bolest pokreće na agresivnost, izaziva motorne ispade, gubitak ravnoteže (ovi poremećaji su slični gotovo kod svih vrsta inficiranih BSE-om, u svom završnom stadijumu).

Kod ljudi dolazi do nekontrolisanih napada agresivnosti, dubokih depresivnih ili euforičnih stanja koja često vode u samoubistvo. Neki ljudi su izvrsili samoubistvo skočivsi u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao. A tamo dole u dolini su pasle ovce. Naučnici jos nisu sigurni, ali se smatra da su se ovce zarazile pasuci travu u blizini leševa. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso. I onda, 1730-ih godina, evropski kolonizatori Nove Gvineje prenose gvinejske dobre ovce u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrštali da bi dobili još bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca iznenada obolela od tajanstvene bolesti. Nastala je pauza do sredine proslog veka, kad se ponovo dogodio jos jedan pomor ovaca.

Pre dvadesetak godina Harold Vilson (Harold Wilson), ondasnji premijer Engleske, odlučuje da se bolesne ovce ubiju i prerade u takozvanu stočnu hranu ili koštano brašno ili crkotinsko brašno, i ponovo vrate u lanac ishrane. Došao je trenutak kada nije bilo praštanja. Zašto? Ljudi u Engleskoj i Irskoj su preradili leševe uginulih ovaca. A nesto kasnije ne samo ovaca i goveda, već i svake druge bolesne ili uginule životinje. Beskrupulozna industrija mesa ne samo da je
bukvalno išla preko leševa do profita, već je još naterala ljude da jedu te leševe. Ovde se zaista postavlja pitanje – kako sačuvati kožu i kako sačuvati dušu?

ŽIVOTINJSKO BRAŠNO – „CRKOTINSKO BRAŠNO“

index_dairyŽivotinjsko ili stočno (koštano) brašno se tako zove ne zato što je namenjeno za ishranu životinja, nego zato što se pravi od leševa životinja. To je „brašno“ od životinja, a ne životinjsko brašno. Dakle, „stočno brašno“ ne znači brašno za stoku, nego brašno od stoke. Nije ni to slučajno, da je ovome brašnu dato tako nejasno ime. Stoga samo radi jasnoće, u daljem tekstu ću ga nazivati „crkotinsko brašno“. Postavlja se pitanje – da li je ono što ljudi zovu meso i što jedu, zaista meso? Mora se priznati da spolja gledano zaista izgleda kao meso, međutim unutra ima svega drugog više nego mesa.
Proizvođači „mesa“ su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi došli do profita. Novac je bio u pozadini cele ove priče. Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, u roku od 6 meseci, umesto za dve godine. Jedini način da se to postigne, jeste da se životinji daju gotovi životinjski proteini kao hrana. I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do veličine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina jela isključivo biljnu hranu, dobijala su samlevenu hranu od mrtvih životinja. Po nemačkom zakonu, ako ugine neko govedo ili ovca, ono
ne sme da se zakopa niti spali. Mora da se dovede veterinar, plati se neka taksa i životinja se odvozi u fabrike koje melju leševe. Melje se zajedno krv, salo, kosti, sve. Isto tako, ako u zooloskom vrtu ugine krokodil ili neka druga životinja, ona završava na istom mestu. Svi psi i mačke koje ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, takođe dospevaju u ove fabrike. Onda se  ta samlevena smesa kuva u ogromnim kotlovima da bi se unistili mikroorganizmi. Kuva se na temperaturi od 121oC, pod pritiskom od 3 bara, i zatim prerađuje. Tako se dobija zivotinjsko ili „crkotinsko brašno“.

Svi su bili ubeđeni da je ovaj proces dovoljan da uništi sve uzročnike bolesti iz ovih leševa. Mi danas znamo da to nije istina. Prione nije moguće uništiti ni na 1000oC! Goveda koja su bila BSE pozitivna spalili su na 1000oC, a u pepelu ovih životinja još uvek su bili aktivni uzročnici ove bolesti! Dakle, kuvanje ne pomaže, pečenje ne pomaže. Postoji hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane prione čini jos opasnijima.

PRIONSKI REKVIJEM – OD USTA DO MOZGA

Kako izgleda put priona od usta do mozga? Svi koji su učili fiziologiju pre 10-15 godina verovali su da se hrana u organizmu razlaže na amino-kiseline, monosaharide, masne kiseline, itd. Međutim, to nije tako. Postoji jedan deo koji je otporan na sve sokove želuca, pa dospeva u creva nesvaren. U sluzokoži creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, i peptide, pa verovatno i cele proteine! Preko portalne vene putuju do jetre, delom se metabolišu u jetri, pa se iz jetre rasejavaju po celom organizmu. Neki su tako tvrdokorni da nedodirnuti dospevaju u udaljena tkiva i organe kao što je mozak ili koštana srž. Čovek je prisilio životinje koje nikad nisu jele meso da postanu kanibali. Krava će mozda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje ništa drugo, počeće da je jede.

Ova perverzna priča znači da se proteini svih ovih životinjskih vrsta, i čak njihova nasledna supstanca, njihovi geni kao i sve njihove bolesti, virusi, bakterije, otrovi iz njihovih leševa, skupljaju na jedno mesto i tu mešaju, da bi se dobila obogaćena, visokoproteinska doping hrana koja se zatim skupo prodaje ne samo „običnim smrtnicima“, već i sportistima, pa cak i bebama.

ds00531_im02291r7_prionthu_jpgLjudi koji jedu meso unose prione i sve ostale gadosti preko usta u želudac. Prioni, kao i mnoštvo drugog biološkog smeća ne biva uništeno stomačnom kiselinom. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. U mozgu mi ljudi imamo te iste proteine, ali su oni kod nas zdravi. Prioni koji su preko mesa uneseni u organizam su bolesni. Sada se događa jedan jako zanimljiv i neobičan proces kojeg je bar delimično prvi razumeo nobelovac Prusiner. Taj pogrešni protein – prion, uzročnik je jedne reakcije kristalizacije, tako da naši zdravi proteini počinju da se kristališu, deformišu se na isti način kao i ovaj uneti protein, i talože u mozgu razarajući ga. Dakle, možemo reći da je on infektivan, da je preneo bolest, infekciju. On sam po sebi nije infektivan. Njegova pogrešna informacija jeste infektivna i patogena. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.

SIMPTOMI

Početni simptomi Krojcfeld-Jakobove bolesti su: slaba koncentracija, malaksalost, poremećaji vida, poremećaji govora, gubljenje ravnoteže, a naročito motorički ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti misica, budući da su naročito ostećeni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku. Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao i mali mozak i produženi deo kičmene moždine i oči. Bolesna osoba je jako agresivna, a potencijalni je samoubica ako je motorički sposobna da izvrši samoubistvo. Smrti su užasne sa polimorfnom kliničkom slikom, ili klasičnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti ili hroničnim oblikom, kao sto je Alzhajmerova bolest ili beta amiloidoza. Simptomi su različiti, individualni. Ima ljudi koji skoro tiho dođu do kraja zivota i nestanu bez velike drame. Ali u terminalnom stadijumu pacijenti sa manjim motoričkim, ali zato sa pojačanim mentalnim ispadima, neretko izvrše samoubistvo.

UZGOJ STOKE I KLANJE

Kako uopšte danas nastaju goveda? Veterinar prođe sa jednim velikim špricom, oplodi oko 600 krava. Tele koje se rodi, odmah se odvaja od krave. Majka ne sme ni da ga pogleda, ni da ga oliže. Ako krava poliže svoje tele, celi njen mlečni sistem se menja u pravcu dojenja teleta. Međutim, to se ne događa ako radnici odmah odnesu tele. Materinski instinkt se onda ne pokreće, a endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku količinu mleka. Ne više 10 litara, nego 40 litara. Tele dobija kao zamenu za majčino mleko, takozvano „mleko“ koje se pravi od mrtvih životinja. To se zove „životinjsko mleko“, ali nemojte da vas taj izraz zavara kao „stočno“ brašno. To je u stvari „crkotinsko mleko“. Naravno, tele onda ne raste 2 godine, nego raste 8-12 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu na svakom koraku se odstupilo od zakona prirode. Profit i samo profit je jedina etika moderne prehrambene industrije.

MLEKO

Problem je sto uzročnik BSE-a moze da se otkrije samo kod krava starijih od 30 meseci, dok mlađe ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima. „Super krava“ i dalje daje 30-40 litara mleka i mi to mleko pijemo. U mleku se nalaze krvne pločice, a poznato je da se u krvnim pločicama nalazi puno priona, uzročnika BSE-a i drugih mleko-pod-lupom-620x300prionskih bolesti. Međutim, niko o tome ovde ne govori. Svi kažu da je mleko zdravo. Mleko sada izgleda čisto, jer se današnjim testovima ne može dokazati prisustvo priona. Ali ne zaboravite da osoba koja će mozda tek za 10 godina dobiti prionsku bolest, Alzhajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, već je sad ima. Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu. To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija. Dolazilo je do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, hormonalnog disbalansa i metabolickih poremećaja, pa su ova deca često umirala od toga. Zato je to izbačeno. Deci se ne daju hormoni rasta, ali se zato daju govedima! – hormoni i antibiotici i crkotinsko brašno. Ta goveda, naravno, završavaju u stomacima ljudi.

Danas postoje psiholozi i psihijatri za naše kućne ljubimce. Dokazujemo koliko je nas Lesi bistar i pametan. A kad Lesi ugine, to jest umre, mi mu načinimo pravi pogreb sa ceremonijom, pa mu još i spomenik sa slikom načinimo. Mnogi psi i drugi kucni ljubimci žive bolje nego mnogi ljudi. Zanimljivo je da ljudi koji zive zajedno sa jednom životinjom personifikuju istu kao da je čovek, dok drugu životinju muče, ubijaju i jedu. Životinje imaju neku vrstu svesti. Kada goveda idu na klanje, ona tačno znaju kuda idu. Sve životinje imaju strah od smrti, kao i ljudi. Jedan moj prijatelj koji je stanovao preko puta klanice, pričao mi je da otprilike negde na sredini mosta preko Majne počinje takva strašna rika goveda, da to niko nije mogao da objasni. I ljudi koji rade u klanicama kažu da životinja zna da će je oni ubiti. U stanju takvog stresa, životinja luči hormone agresivnosti, stresa, straha, endorfine i toksine iz vlastitih ćelija. Uz već spomenute hormone i antibiotike kojima su životinje tovljene, uz prione i mnoge druge uzročnike kojima vrvi naša šnicla, ima ljudi koji veruju da je u tom koktelu smrti njihovo zdravlje, njihova snaga.

EPIDEMIOLOGIJA

To je samo vic – što kazu da je u Nemačkoj trenutno zaraženo samo 26 goveda. Ne može se sada znati kolika je zaista razmera epidemije. Testovi nisu dovoljno senzitivni, a ovde se je tek otpočelo sa testiranjem. Inkubacija bolesti je duga i niko ne može znati koliko je ljudi, goveda, a i drugih životinja inficirano i infektivno. U Engleskoj je do danas registrovano oko 200.000 BSE pozitivnih goveda. Crne cifre govore i o pola miliona goveda. Toliki broj sa tako slabim testovima. Kakva nas neugodna iznenađenja čekaju kada optimizujemo BSE test? Sve životinje koje su hranjene crkotinskim brašnom, a to je oko 98%, potencijalni su nosioci uzročnika prionske bolesti. Danas se ne može znati koliko je ljudi inficirano BSE-om. Inkubacija traje i do četrdeset godina, a nauci još nije poznata razlika između hroničnog i subakutnog razvoja prionske bolesti kod ljudi. Eksperti procenjuju da nas u budućnosti očekuje velika epidemija. U slucaju BSE-a čovek može da kaže: „Dobro, neću jesti meso.“ Ono što svakako treba napomenuti jeste da, prioni i virus side mogu se preneti transfuzijom ili transplantacijom organa

Izvor

Ostavi komentar

1 Komentar

  1. Ante Nevistić says:

    da

Ostavi komentar