nov
15
2014

Crni slez – jestiv i lekovit

crni-slez-caj

Crni slez – L. Malva Sylvestris je dvogodišnja ili trajna biljka je koja je vrlo česta na našim područjima, bilo da se uzgaja na vrtovima, ili raste na «divlje» kraj ceste, na poljima i slično. Jedna je od vrlo rasprostranjenih vrsta slezolika i raste po celoj Evropi, jedino izbegava kiselo tlo. Može rasti uspravno ili polegnuto, vrlo razgranato, i visine čak i preko 1,5 metara. Cvetovi su mu veliki i jako dekorativni, ružičaste su ili svetloružičaste boje. Jako ga vole pčele. Ova je biljka danas uglavnom smatrana ili ukrasnom biljkom ili korovom, međutim radi se o jednom od najzdravijih lisnatih povrća.

Crni slez je kroz istoriju cenjen kao lekovita biljka, a posebno je bio cenjen u antičkom Rimu.

Mladi listovi biljke beru se na proljeće, pa sve do sredine leta, od kada veliki listovi više nisu jestivi. Proletni listovi sadrže velike količine vitamina C, karotina, gvožđa i kalcijuma.

Osim listova, jedu se i nezreli okrugli plodovi, koji zapravo sadrže 9-11 zasebnih plodova s po jednom semenkom unutar njih. Takve zelene plodove nekad su rado jela deca, a nazivali su se «pogača», imaju fini orašasti ukus. Cvetovi se mogu dodavati u salate.

Vrlo je važno da crni slez, ako ga gajite  za jelo ili za lekovite svrhe, nikako ne raste na tlu bogatim azotom i budite oprezni kod konvencionalnog uzgajanja, jer u tom slučaju nakuplja velike količine nitrita u lišću, i trebate ga izbegavati, pogotovo ako imate žučne kamence. S organskim uzgajanjem ove biljke ne morate brinuti o takvim stvarima.

Nekad je crni slez bio često korišten kao sredstvo za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Odličan je laksativ za mali decu. Od listova se mogu pripremati sluzavi kašasti oblozi za upale, često su se primjenjivali kao topli oblozi kod čireva ili opeklina. Čaj od crnog sleza, isto kao i od belog sleza, nikako se ne sme kuvati niti polivati vrućom vodom, nego se priprema s hladnom vodom. I listovi i cvetovi se mogu i osušiti za kasniju upotrebu.

Radi njegove lepote, uzgojeni su i kultivisani većih i lepših cvetova. I ovakve biljke se mogu koristiti kao povrće, mada mnogi smatraju da najbolju vitalnost za lekovito bilje imaju divlje, samonikle vrste.

Ostavi komentar