maj
23
2016

Da li dobro poznajete seme maka?

mak1

Ukratko, mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka koja dolazi iz Azije. Ova biljka naraste do metar i po u visinu, ima velike, duguljaste nazubljene listove. Cvetovi maka su većinom beli, s ljubičastom mrljom pri dnu, ili purpurno ljubičasti, s tamnoljubičastom ili gotovo crnom mrljom.

Ako ih gledamo golim okom, čini nam se da su semenke maka okruglog oblika, no zapravo su one bubrežastog oblika, sive pomalo tamno plave boje. U jednom kilogramu maka brojimo oko dva miliona malih zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, a njihov se orahu sličan ukus razvija tek kuvanjem ili pečenjem.

Semenke u sebi sadrže oko 50% masnog ulja (Oleum papaveris), proteinske supstance i organske baze, poput alkaloida papaverina. Grci su ga uzgajali kao uljaricu, ali su znali da osušeni sok makove čaure, danas poznata kao opijum, ublažuje bol. Stare knjige o travama iscrpno se bave sokom maka kao sredstvom za ublažavanje bola, ali spominju i makovo seme kao dodatak hrani. Najviše se spominju zrna maka kao začin hlebu, koji mu daje ‘sladak i ljubak ukus’.

U srednjoevropskim zemljama mak se većinom uzgaja samo zbog semenki, dok se u jugoistočnim zemljama kulture maka iskorištavaju za dobivanje opijuma za medicinske svrhe. Moramo napomenuti da zrele semenke maka ne sadrže, praktično, nikakve narkotičke sastojke.

Iz makovog semenja, postupkom ceđenja dobijamo makovo ulje. Takvo, hladno ceđeno makovo ulje je jestivo i bogato nutrijentima. Ako ćemo pričati o sastojcima koje pronalazimo u semenkama maka, onda moramo reći da mak obiluje nezasićenim masnim kiselinama, pre svega tu mislimo nalinolnu i oleinsku kiselinu.

Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina za koju se zna da je naš organizam ne može sintetizirati. Naučna istraživanja upućuju na to da ova kiselina može da sudeluje u procesu usporavanja razvoja multiple skleroze. Pored toga ona može da zaštiti krvni sistem kod čoveka, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Linolna kiselina se često primenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalni procesa.

Oleinska kiselina koja se takođe može pronaći u maku je mononezasićena masna kiselina koja pripada grupi omega 9. Ovu kiselinu ljudski organizam u nekom delu može da sintetiše jer ona nije esencijalna. Naučnici su otkrili da ova kiselina može da sudeluje u usporavanju pojave raka delovanjem na genetskoj osnovi. Pored spomenutog, oleinska kiselina štiti krvni sistem od raznih oštećenja.

Mak se takođe danas jako često koristi za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i za lečenje grčeva u predelu abdomena. Mak može da ublaži razdražljivost kod čoveka, stres, i podstiče na koncentraciju i dobro raspoloženje.

U narodnoj prirodnoj  medicini mak se koristio u proizvodnji opijuma koji su lekari koristili za umirenja bolova, ali se kasnije na žalost ta biljka zloupotrebila u proizvodnji ilegalnih narkotičnih supstanci. Danas se u nekim predelima mak još uvek naveliko uzgaja u svrhu nelegalne proizvodnje narkotika.

Ostavi komentar