feb
26
2014

Otkrivamo: Rešite se dijabetesa!

dijabetes1

Pre svega želimo da vam predočimo da se pred vama nalazi prvi deo mini serijala – „Otkrivamo: Rešite se dijabetesa!„. Informacije koje ćete pronaći u ova tri članka su definitivno zabranjene u medijima poput TV, radija, novina… Razlozi za sprečavanje upliva istinitih naučno verifikovanih informacija u ove moćne medijske tokove je višestruka, a mi ćemo vam na početku samo reći da je u nečijem debelom interesu da vi i vaši prijatelji nikada ne saznate istinu o ovoj bolesti. U prvom delu ovoga mini serijala govorićemo o istorijatu dijabetesa, kao i o industiji koja stoji iza ove bolesti, u drugom delu ćemo iznositi rezultate nekoliko svetski istaknutih naučnika koji su uspešno lečili ovu opaku bolest, kao i praktične savete kako da se izlečite od Dijabetesa tipa 1 ili tipa 2, dok ćemo se u trećem delu baviti isključivo sa istraživanjima vezanim za Dijabetes tip I, kao i programom za izlečenje ove autoimune bolesti. U sva tri članka bavićemo se prirodom ovih bolesti da bi čitalac mogao na što bolji način da razume samu suštinu problema dijabetesa.

8.Bildidee_Reinzeichnung_091019

Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti savremenog doba, a prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF), 371 milion ljudi u svetu ima dijabetes. Broj obolelih u svetu ubrzano raste, a najveći porast broja obolelih očekuje se u zemljama u razvoju. Procenjuje se da u Srbiji 8,5 odsto stanovnika, približno 670.000 ljudi, ima dijabetes. Tip 2 dijabetesa, koji čini oko 95 odsto obolelih od šećerne bolesti, u našoj zemlji u proseku se svake godine dijagnostikuje kod 16.000 osoba. Situacija u regionu nije ništa bolja.

Pohlepna i nepoštena „nauka“ promoviše unosnu epidemiju dijabetesa svetskih razmera koju poštenje i istinska nauka mogu brzo zaustaviti širenjem istine o prirodnom načinu uspostavljanja mehanizma za kontrolu nivoa šećera u krvi.

angry doctor portrait

Ukoliko ste dijabetičar sve su prilike da vam vaš doktor nikada neće reći da je dijabetes izlečiv. U stvari, ako u njegovoj blizini samo pomenete reč “izlečenje”, sve su prilike da će se on naljutiti ili će postati iracionalan. Njegovo obrazovanje, koje je stekao na nekom medicinskom fakultetu, dozvoljava mu samo da upotrebljava reč „tretman“. Za njega, reč “izlečenje” ne postoji. Dijabetes, u ovom svom sadašnjem epidemičnom obliku, je izlečiva bolest i bio je izlečiv tokom nekih 40 godina. Prema poslednjim podacima iz SAD, u 2001.g., od simptoma ove bolesti umrlo je oko 1.000.000 Amerikanaca.
Vaš doktor vam takođe neće reći da su se moždani udar, oba oblika, ishemični i hemoragični, srčane smetnje usled neuropatije, kao i smetnje u cirkulaciji kod krvnih sudova srca, gojaznost, arterioskleroza, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, povišeni trigliceridi, impotencija, oštećenja mrežnjaće oka, otkazivanje bubrega, poremećaji u radu jetre, ciste na jajnicima, povišen šećer u krvi, kandidijaza, poremećaj metabolizma karbo-hidrata, sporo isceljenje rana, poremećaji u metabolizmu masti, periferalna neuropatija, kao i mnogi drugi današnji zdravstveni poremećaji epidemijskih razmera, nekada svrstavali u kategoriju simptoma dijabetesa.

Ukoliko obolite od dijabetesa i zavisite od tretmana tzv. ortodoksne ili klasične medicine, pre ili kasnije doći će do rapidnog pogoršanja jednog ili više simptoma ove bolesti. Danas je postala uobičajena praksa da se ovi simptomi tretiraju kao posebne, nezavisne bolesti, te se oni zasebno i tretiraju od strane doktora specijalista.
Tačno je to da neki od ovih simptoma mogu ponekad da potiču od drugih uzroka; međutim, takođe je tačno da je ova činjenica korištena kako bi se zamaskirala izvorna uloga dijabetesa i da bi se opravdale nedelotvorne terapije tih simptoma.
Epidemični oblik dijabetesa, tipa II, je izlečiv. Dok stignete do kraja ovog mini serijala, vi ćete to saznati. Saznaćete i zašto se dijabetes rutinski ne leči, kao i to kako se on može izlečiti.

Dijabetes Industrija

China-pharmaceutical-industry

Današnja industrija dijabetesa je jedna masivna zajednica koja je neprestano rasla, korak po korak, sve od svog dubioznog nastanka početkom XX veka. U poslednjih 80 godina ona je ostvarila ogroman uspeh u zataškavanju glasova onih koji pokušavaju da ukažu na ovu veliku prevaru u modernoj terapiji dijabetesa.

Finansijski i politički uticaj ove medicinske zajednice je skoro potpuno potčinio sebi orginalnu namenu naših regulatornih agencija. Oni rutinski odobravaju smrtonosne i neefikasne lekove koji su nedovoljno testirani. Bivši načelnik FDA (Američki Zavod za Zaštitu Zdravlja, prim. prev.), Dr Herbert Ley, u svom svedočenju pred Senatom SAD, je rekao: „Ljudi misle da ih FDA štiti. To nije tačno. Ono što FDA radi i ono što ljudi misle da FDA radi, različito je kao dan i noć.“

Finansijski i politički uticaj ove medicinske zajednice dominira našom celom industrijom zdravstvenog osiguranja. Kao posljedica toga, stvara se jedna posebna vrsta novca koja cirkuliše samo u okviru klasične medicinske i farmaceutske industrije. Ni jedna druga industrija u svetu nije u stanju da utiče da obezbedi takvu politiku ubeđivanja ljudi da oni prihvate da plaćaju toliki deo svoje plate u obliku koji im ne dozvoljava da troše te pare na onaj način koji oni smatraju odgovarajućim.

Finansijski i politički uticaj ove medicinske zajednice potpuno kontroliše bukvano svaku publikaciju na temu dijabetesa u svetu. Mnoge publikacije na temu dijabetesa su finansijski potpomognute reklamama za sredstva za lečenje dijabetesa. Ni jedan editor neće dozvoliti da se u njegovom magazinu objavi istina. To je i razlog zašto dijabetičari plaćaju samo jednu trećinu ili jednu četvrtinu cene štampanja magazina na kojeg se oslanjaju za dobijanje tačnih informacija. Ostatak je nadomešten od strane „proizvođaća dijabetesa“ koji imaju veliki komercijalni interes da spreče dijabetičare u izlečenju svoje bolesti. Ukoliko tražite magazin koji govori istinu o dijabetesu, prvo pogledajte da li je pun reklama za promociju sredstava za terapiju dijabetesa.

research_organizations_image

Istraživanja se sprovode na polju održavanja bolesti, a ne i na polju pronalaženja leka za dijabetes

Takođe, postoje i razna društva koja skupljaju donacije za istraživanje lekova protiv raznih bolesti. Svake godine oni nas uveravaju kako se određeni lek nalazi odmah tu, iza ugla – samo nam pošaljite još para! Neke od tih organizacija su jasno implicirane u tome da svojim savetima upravo promovišu razvoj i napredak dijabetesa kod svojih vernih pobornika. Na primer, oni su žestoko zagovarali vrste ishrane, koje su se potvrdile kao bezvredne, kao što je to mogao da vidi svako ko ih se pridržavao. Oni su promovisali margarin kao zdrav za srce, dugo nakon što se saznalo da margarin uzrokuje dijabetes i doprinosi slabosti srca.

Već 40 godina medicinska istraživanja nam sve jasnije pokazuju da je dijabetes jedno degenerativno oboljenje koje je direktno prouzrokovano od strane prehrambenih prerađevina koje su orjentisane ka stvaranju profita umesto zdravlja. Iako se ove informacije mogu prilično lako naći u gomilama literature na temu medicinskih istraživanja, one nam u praksi ne stoje na raspolaganju. U svakom slučaju, te informacije nisu dostupne ni na medicinskim fakultetima gde se obučavaju konvencionalni doktori. Od sredstava koja uzrokuju našu današnju epidemiju dijabetesa veoma su prominentni – prerađene masti, ulja, namirnice životinjskog porekla i rafinisana hrana – koji se danas prodaju u supermarketima.

Prvi korak u lečenju dijabetesa je prestanak verovanja u laž da je dijabetes neizlječiv.

Istorija Dijabetesa

banting_cie

U 1922.g. tri kanadska nobelovca, Banting, Best i Macleod, spasili su život jednoj četrnaestogodisnjoj djevojčici u Glavnoj Bolnici u Torontu, uz pomoć injekcije insulina. Kompanija Eli Lilly je dobila dozvolu za proizvodnju novog čudesnog leka dok se medicinska zajednica kupala u slavi dobro obavljenog posla.
Negde oko 1933.g. pojavile su se glasine o jednoj novoj i opakoj vrsti dijabetesa. Ta vest je bila prezentovana od strane Joslyna, Dublina i Marksa, i objavljena u Američkom Žurnalu Medicinskih Nauka. U tom radu pod nazivom, „Proučavanja Diabetesa Mellitusa“, diskutovalo se o pojavi epidemije jedne nove bolesti koja je bila veoma slična dijabetesu iz ranih 20-tih godina, s tim što ova bolest nije reagovala na onaj čudesni insulin. Što je još gore, neki pacijenti su umirali nakon terapije insulinom.
Ta nova bolest postala je poznata kao „insulin-rezistentni dijabetes“ jer se odlikovala povećanim nivoom šećera u krvi, kao kod dijabetesa, ali nije bilo pozitivne reakcije na terapiju insulinom. Mnogi doktori su imali prilično mnogo uspeha u lečenju ove bolesti uz pomoć regulisanja ishrane. Između 1930 i 1940.g. mnogo toga je već bilo otkriveno o vezi između hrane i dijabetesa.

Dijabetes, koji je medu američkim stanovništvom bio zastupljen sa 0.0028% po glavi, početkom tog veka, do 1933.g. je skočio za 1000% i postao bolest s kojom su se mnogi doktori počeli da susreću. Ta bolest je pod raznim imenima do 1990. godine zahvatila više od polovine američke populacije i onesposobila skoro 20% stanovništva.

U 1950.g. medicinska zajednica se osposobila za određivanje nivoa insulina u krvi. Te analize su ubrzo pokazale da ova bolest nije bila klasični dijabetes; za nju je bio karakterističan normalan ili povišen nivo insulina u krvi. Problem je bio u tome što je insulin bio nedelotvoran; on nije snižavao nivo šećera u krvi. Međutim, s obzirom da je ova bolest bila poznata tokom prošlih 20 godina kao dijabetes, ona je sada nazvana dijabetes tip-2. To je bilo iz razloga da bi se ona razlikovala od ranijeg tipa dijabetesa (tip 1), izazvanog usled poremećene proizvodnje insulina od strane pankreasa.
Da su otkrića na polju ljudske ishrane zadržana i bila javno dostupna bar do nekih 60-tih godina, dijabetes bi verovatno bio smatran jednom izlečivom bolešću, a ne samo podložna terapiji. Umesto toga, u 1950.g. otpočela je potraga za drugim čudesnim preparatom kojim će se tretirati problem dijabetesa tipa 2.

Terapija vs Izlečenje (Klasična protiv Prirodne medicine)

1043850_481546895262012_1966995406_nTaj novi, čudesni medicinski preparat trebao je da bude delotvoran, kao insulin, ublažavajući nepoželjne simptome ove bolesti, ali ne i delotvoran u smislu otklanjanja njihovog uzroka tj. izlečenja te bolesti. Tako bi ga pacijent morao koristiti sve do kraja svog života. On bi takođe morao da ispunjava uslove za patentiranje tj. ne bi se smelo raditi ni o kakvoj prirodnoj supstanci jer se one kao takve ne mogu patentirati. Kao insulin, on je trebao da bude i veoma profitabilan. Obavezne vladine regulacije bi bile potrebne kako bi se stimulisali doktori da propisuju taj preparat. Eksperimenti koji su potrebni da se obave kako bi se dobile vladine dozvole, biće veoma skupi, kako bi se sprečila pojava drugih neodobrenih preparata, kao i konkurencija.
Takvo je poreklo klasičnog medicinskog protokola “tretiranja simptoma”. Ponašajući se tako, farmaceutske kompanije i doktori mogu veoma dobro prosperirati u tom biznisu, a pacijenti se pri svemu tome ne leče, nego im se samo privremeno kontrolišu, odnosno ublažavaju posledice te bolesti.
I ne samo to, prirodni preparati koji su u stanju da stvarno izleče ovo oboljenje, moraju se potisnuti, odnosno, izbaciti iz upotrebe i zataškati. Što su oni delotvorniji utoliko više napora će biti uloženo u njihovo eliminisanje dok će njihovi proponenti i promoteri biti hapšeni pod optužbom da su šarlatani. Nakon svega, ne može se dozvoliti pojava kojekavih jeftinih i delotvornih prirodnih medicinskih preparata na monopolizovanom tržištu koje je specifično dizajnirano za tretman simptoma a ne lečenje uzroka bolesti.

Prirodne supstance su sposobne da stvarno izleče bolesti. To je upravo i razlog zašto se koriste zakonske poluge kako bi se te prirodne supstance, koje su često mnogo efikasnije od sintetičkih medicinskih preparata, izbacile sa tržišta i upotrebe, a u vezi s tim, reč – “lečenje” se izbacuje iz medicinskog rečnika. Tako je miniran i koncept slobodnog tržišta kada se o medicini radi.
Sada je već jasno da se reč “izlečenje” pod pritiskom zakona mora izbacivati iz upotrebe. FDA ima sveobuhvatne Orvelovske zakonske regulacije koje zabranjuju koristenje reči “izlečenje” u vezi sa bilo kojom konkurentnom supstancom koja se ne koristi u sklopu klasične medicine. To je upravo iz razloga što mnoge prirodne supstance mogu ne samo da leče nego i da spreče bolesti a to je reč od koje se najviše plaše farmaceutske kompanije i klasična medicinska zajednica.

Komercijalna Vrednost Simptoma

Nakon što je razvojnom politikom proizvodnje lekova pažnja preusmerena sa lečenja bolesti na ublažavanje njihovih simptoma, postalo je neophodno da se smisli i novi način za plasman medicinskih preparata. To je i učinjeno u 1949.g. usred epidemije insulin-rezistentnog dijabetesa.
Tako je, u 1949.g. američka medicinska zajednica re-klasifikovala simptome dijabetesa zajedno sa simptomima mnogih drugih oboljenja u – zasebne bolesti. Nakon te re-klasifikacije uspostavljena je jedna nova dijagnostička osnova, tako da su konkurentne medicinske specijalističke grupe brzo iskoristile ovu priliku, te se svaka od njih pozabavila onom grupom simptoma za koju se smatrala nadležnom.
Tako su kardiolozi, endokrinolozi, urolozi, internisti, i mnogi drugi specijalisti počeli da tretiraju one simptome koji su spadali u njihov domen. Pošto su se istinski uzroci ove bolesti počeli ignorisati, tako se potpuno odvratila pažnja i od bilo kakvog izlečenja.

srce-infarkt-zdravlje-1349611072-216583Slabost srca, na primer, koja se pre smatrala čestom posledicom dijabetesa, sada je postala posebna bolest koja nema nikakve veze sa dijabetesom. Doduše, bilo je moderno razmišljati u smislu da dijabetes “povećava rizik za kardio-vaskularna oboljenja”. Uzročna uloga poremećenog sistema za kontrolu nivoa šećera u krvi kod slabosti srca, potpuno je zanemarena.
U skladu sa ovom novom medicinskom paradigmom, nijedan od tretmana, koje nude ovi specijalisti za srce, ne može stvarno da izleči bolesti srca niti je namenjen za njihovo lečenje. Na primjer, pacijenti koji se podvrgnu operaciji bajpasa na srcu, u proseku žive nakon nje 3 godine, što je skoro isto kao i u slučaju onih koji se nisu podvrgli nikakvom hirurškom zahvatu.

Danas, više od pola ljudi koji žive u Americi pati od jednog ili više simptoma ove bolesti. Na samom svom početku, ta bolest je bila doktorima dobro poznata kao dijabetes tip-2, insulin-rezistentan dijabetes, dijabetes odraslih osoba, ili nešto ređe kao hiperinsulinemija.
Prema podacima Američkog Društva za oboljenja srca, skoro 50% Amerikanaca pati od jednog ili više simptoma ove bolesti. Jedna trećina populacije SAD je preterano gojazna dok polovina stanovništva ima višak kilograma. Dijabetes tip 2, koji je takođe smatran oboljenjem odraslih ljudi, sada se redovno javlja i kod šestogodišnje dece.
Mnoge degenerativne bolesti mogu se direktno povezati sa poremećajima rada endokrinog sistema. To oboljenje je, 30-tih godina, doktorima bilo veoma dobro poznato kao Insulin-rezistentan dijabetes. Osnovni uzrok ovog oboljenja je poremećaj u regulaciji nivoa šećera u krvi usled delovanja štetnih masti, ulja, namirnica životinjskog porekla i rafinisanih prehrambenih proizvoda. Ovo oboljenje se dalje komplikuje ukoliko dođe do nedostatka nekih esencijalnih supstanci koje su potrebne telu kako bi ono izašlo na kraj sa posledicama metabolizma ovih otrova.

20071112_1911_crisco_ad_23

Jos 1901.g. učinjeni su prvi veći pokušaji da se proizvedu i prodaju prehrambeni proizvodi uz pomoć automatizovane fabričke mašinerije jer je uviđeno da se na tom polju može ostvariti jedan enorman profit. Većina tih ranih pokušaja je propalo jer su ljudi sumnjali u valjanost hrane koja nije bila sveža i koja nije stizala direktno sa farmi, a i sama tehnologija prerade je bila prilično loša. Sve dok je životni standard ljudi bio na visini, ovakvi proizvodi nisu imali uspeha. Kompanija Crisco je u jednom navratu pokušala da promoviše jedan od takvih veštačkih produkata, tako što ga je besplatno delila američkim domaćicama kako bi zadobila njihovo poverenje.
Kada je margarin bio izbačen na tržište, njemu su se žestoko suprostavile mnoge američke države u kojima je bila razvijena mlečna industrija. Kada je 30-tih godina došlo do tzv. “velike depresije”, margarin kompanije Crisco kao i neki drugi rafinisani i hidrogenizovani proizvodi uspeli su da prodru na američko tržište hrane. Otpor mlečne industrije uvođenju margarina u prehranu se skoro ugasio tokom Drugog Svetskog Rata, jer nije bilo dovoljno putera za potrebe civilnog stanovništva i vojske. Tada je mlečna industrija izgubila podršku i jednostavno se morala pomiriti s tim da podeli tržište, te se okrenula ka snabdevanju vojske.

Drugi korak u lečenju ove bolesti je prestanak verovanja u laži da su rafinisani prehrambeni proizvodi kao i namirnice životinjskog porekla zdrave i hranljive.

Priroda ove bolesti

images

Dijabetes se označava kao nesposobnost tela da pravilno metaboliše ugljene hidrate. Njegov glavni simptom je visok nivo glukoze u krvi. Dijabetes tip 1, nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje insulina od strane pankreasa. Dijabetes tip 2, nastaje usled nedelotvornosti insulina. U oba ova slučaja nivo glukoze u krvi ostaje povišen. U slučajevima nedovoljne količine insulina ili njegove nedelotvornosti, nivo šećera u krvi se ne može održavati unutar normalnih granica. U slučaju Dijabetesa tipa 2, visok nivo šećera je praćen sa jednim hronično visokim nivoom insulina, kao i ozbiljnim endokrinim poremećajima.
Nedelotvorni insulin se nimalo ne razlikuje od delotvornog insulina. Njegova nedelotvornost leži u nesposobnosti ćelija da adekvatno reaguju na njega. Ne radi se ni o kakvom biohemijskom nedostatku samog insulina. Odatle proističe da se ovde radi o jednom oboljenju koje ima odraza na skoro svaku ćeliju, od oko 70 triliona njih, u telu čoveka. Sve ove ćelije zavise od hrane koju mi jedemo, odnosno, hranljivih materija koje su im potrebne za njihov rad, obnovu i održavanje.

Tako, dijabetes tip-2, i njegovi rani hiperinsulinemični simptomi predstavljaju simptome celokupnog organizma koji se manifestuju usled nesposobnosti ćelija da metabolišu glukozu, kako treba. Svaka ćelija tela, iz razloga koji postaju jasniji, zatiče se u jednoj situaciji kada ona nije više u stanju da preuzima glukozu iz krvi i transportuje je u svoju unutrašnjost. Glukoza tako ostaje u krvotoku, skladišti se u obliku masti ili glikogena u telu, ili biva izbačena iz organizma uz pomoć mokraće.

745px-Insulin_glucose_metabolism_ZP.svg

Učinak insulina na unos glukoze i metabolizam. Insulin se veže na njegov receptor (1), koji pak pokreće mnoge procese proteina aktivacije (2) . To uključuje: translokacije Glut-4 transportera na plazmatsku membranu i unos glukoze (3), sintezu glikogena (4), glikoliza (5) i sintezu masnih kiselina (6).

Kada se insulin veže za receptor na membrani jedne ćelije, on onda prouzrokuje u njoj jednu kompleksnu seriju biohemijskih reakcija. To onda podstiće jednu vrstu molekula-transportera glukoze koji su poznati pod imenom GLUT4 da napuste svoje parkiralište koje je smešteno unutar ćelije i otputuju do unutrašnje površine njene plazmatske membrane.
Kad stignu do membrane, oni onda migriraju do jednog područja unutar nje koje se naziva kaveole. Tamo oni uz pomoć jedne druge serije biohemijskih reakcija identifikuju molekule glukoze, kače ih za sebe i transportuju u unutrašnjost ćelije uz pomoć jednog procesa koji se naziva endocitoza. Kada se nadje unutar ćelije, glukoza onda postaje gorivo koje prilikom svog sagorevanja u mitohondrijama oslobađa energiju koja se koristi za pogon svih ćelijskih aktivnosti. Tako ovi GLUT4 transporteri smanjuju količinu glukoze u krvi preuzimajući je iz nje i transportujući je u ćelije tela.

download (1)

Jedan od najboljih izvora nezasićenih masnih kiselina su upravo orašasti plodovi

Mnogi molekuli koje se nalaze na ovom putu za transport glukoze su lipidi; to znači, oni su masne kiseline. Jedna zdrava ćelijska membrana za koju sada znamo da igra aktivnu ulogu u transportu glukoze, sadrži i jednu supstancu tzv. komplement cis-tipa w=3 nezasićene masne kiseline čija je uloga da naprave ćelijsku membranu tečnijom, odnosno, ‘klizavom’. Kada ove cis-masne kiseline postanu hronično nedostupne usled naše loše ishrane, onda se njihova nestašica u ćelijskoj membrani nadomešta uz pomoć kratkolančanih i srednjelančanih zasićenih masnih kiselina. Prisustvo ove vrste masnih kiselina dovodi do toga da ćelijska membrana postane čvršća i lepljiva što onda ometa normalan transportni mehanizam koji se odvija kroz nju.

Tako, u nedostatku dovoljnih količina masnih kiselina tipa cis omega 3 u našoj ishrani, smanjuje se pokretljivost transportera GLUT4, menja se biohemijska struktura ćelije a nivo glukoze u krvi ostaje povišen.
Na drugim mestima u telu, pankreas stvara povećanu količinu insulina, jetra prizvodi mast od suvišnog šećera, masne ćelije skladište suvišnu mast, mokraća se stvara u većim količinama, količina ćelijske energije postaje nedovoljna da bi se obavljale normalne telesne aktivnosti i dolazi do poremećaja celokupnog endrokrinog sistema. Na kraju dolazi do otkazivanja rada pankreasa, prekomernog rasta telesne težine, te počne da stvara jedno stanje u čovekovom organizmu koje je poznato kao – dijabetička kriza.

Klasični medicinski tretman

Nakon što se uspostavi dijagnoza dijabetesa, moderna klasična medicinska terapija sastoji se ili od oralnih hipoglikemičnih preparata ili od insulina.

–  Oralni hipoglikemicni preparati

medication_pills

Oralni hipoglekemični preparati su uvedeni u 1955. godini. Prema njihovom biofizičkom načinu delovanja, ovi preparati se dele na pet klasa. Te klase su: bigvanidi; inhibitori glukozidaze; meglitidinidi; sulfonilureaze; i tiazolidindioni.

Bigvanidi snižavaju nivo šećera u krvi na tri načina. Oni sprečavaju njegovo normalno lučenje od strane jetre tj. iz njenih skladišta glikogena, koče apsorpciju glukoze iz creva, iz hranom unesenih karbohidrata, a tvrdi se da oni povećavaju i periferno preuzimanje glukoze.

Inhibitori glukozidaze su napravljeni tako da blokiraju enzim amilazu, koju stvara pankreas, i koji normalno igra jednu veoma važnu ulogu u probavi karbohidrata. Prema toj teoriji, ukoliko se blokira probava karbohidrata, onda ne može doći ni do povećanja količine šećera u krvi.

Meglitinidi su stvoreni tako da stimulišu pankreas na proizvodnju insulina kod pacijenata koji vjerovatno već imaju povišen nivo insulina u njihovoj krvi. Samo u retkim slučajevima doktori mere nivo insulina. Ovi preparati se veoma često stvarno prepisuju bez prethodne provere i znanja o nivou insulina u krvi. Činjenica da povećana količina insulina može da bude isto tako stetna kao i povećana količina šećera, uveliko se ignoriše.

Sulfonilureaze su samo još jedan stimulans čija je svrha da podstiće proizvodnju insulina. Doktori retko kada određuju nivo insulina u serumu pre nego što propišu ove preparate. Oni se često propisuju ljudima koji pate od dijabetesa tip-2, od kojih većina već ima povišen i nedelotvoran insulin. Ovi preparati su poznati po tome što izazivaju hipoglikemiju kao jedan sporedni efekat.

Tiazolidindioni su poznati po tome što uzrokuju rak jetre. Jedan od njih, Rezulin, bio je odobren u SAD uz pomoć odredenih političkih mahinacija, međutim, u Velikoj Britaniji je odbijen zbog toga što je već bilo poznato da on izaziva rak jetre. Doktor koji je bio odgovoran za njegovo odobrenje u FDA, odbio je da to učini. Tek nakon što je on smenjen, Rezulin je odobren od strane jednog poslušnijeg službenika ove organizacije. Ovaj preparat je ubio preko stotinu pacijenata i onesposobio mnogo više njih, pre nego što je dobijena bitka za njegovo povlačenje sa tržišta. Rezulin je trebao da stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi od strane perifernih ćelija i da blokira normalno lučenje glukoze od strane jetre. Politika u vezi plasmana ovog preparata na tržište kao i njegovo zadržavanje na tržištu toliko dugo vremena, nije sasvim jasna. U aprilu 2000.g. počeo je sudski proces koji bi trebao da rasvetli pozadinu svega toga.

 – Insulin

insulin02

Danas se insulin propisuje za oba tipa dijabetesa. Insulin u obliku inekcija zamenjuje insulin kojeg telo nije više u stanju da proizvodi. Naravno, dok je ovaj tretman potreban da bi se očuvao život onih koji pate od dijabetesa tipa-1, njegova upotreba kod onih koji boluju od dijabetesa tipa-2 je veoma diskutabilna.

Veoma je bitno za naglasiti da ni insulin niti bilo koji drugi oralni hipoglikemični preparat nemaju nikave veze sa lečenjem nekog od ova dva tipa dijabetesa.
Prognoza koja ide zajedno sa ovim klasičnim tretmanom podrazumeva postepeno pogoršavanje opšteg zdravstvenog stanja pacijenata i preuranjenu smrt usled otkazivanja srca ili bubrega; ili otkazivanja nekog drugog vitalnog organa.

Kao što smo mogli da vidimo u prethodnim redovima cilj klasične medicine nije da vas izleči nego da postanete doživotne mušterije ovog ogromnog sistema, ogromne mašinerije koja širi laž i promoviše je na sve moguće načine, zarađuje enormne količine novca preko grbače bolesnika, prodaje lekove koji vas održavaju u bolesnom stanju i koji imaju veliki broj kontraindikacija… U drugom delu ovoga mini serijala pozabavićemo se više sa istraživanjima savesnih doktora, kao i praktičnim savetima kako da i vi postanete ponovo zdravi nakon 5, 10, 30 ili 40 godina „dijabetičarskog staža“.

Literatura: 
Insulin: Our silent killer - Thomas Smith

Ostavi komentar

27 Komentara

  1. dali je moguće isprintati članak?

  2. jovica kaže:

    Sve je to lepo sto vi ovde pisete i verovatno to pomaze opstem zdravstvenom stanju ali navedite mi samo jedno ime i prezime nekoga ko je izlecio DIJABETES TIP1.

  3. SLAVICA kaže:

    JA SAM DIJABETICAR 35 GODINA SA LOSOM REGULACIJOM SECERA PA BIH VOLELA AKO MOZETE DA MI POSALJETE KNJIGU KAKO DA IZLECIM DIJABET

  4. Sladjana kaže:

    Poštovanje, moj sin ima 15 godina,a dvije godine je na insulinu 4 puta dnevno. Uvjereni smo da lijek postoji i da je u prirodi samo treba pronaci pravu kobinaciju. Htjela bih probati sa vašom terapijom. Molim vas za kontakt.

  5. zdravo ja ktjela pitati u vezi decij diabet 1 moja cerka ima 5 jos malo ce 6 ali secer muje 8 i djem insulin 3 puta na dan i njoj je vec 3 meseca ali ja ne verujem o insulin dali je to neka faza kod dece i posto je ona mala ja neznam kako da je cuvam dali imate nesto za deca sto pomaze ja mislim da kod svako dete secer virbira molim vas odgovorite na moja pitanja

  6. Dragi prijatelji ,ja nisam koristio tinkture dr Sulca ,a imam nameru i to i da primenim citav proram izlecenja.Reci cu vam da sam 20 od dijabeticar od toa 5 od na insulinu i to dvaput dnevno. Promenio sam ishranu izbacio promotere bolesti,a t su u prvom redu mleko i mlecni proizvodi,meso i mesne preradjevine,kafa,alkohol i sve sto je zivotinjsko porekla ,jer je covek biljojed izbacio sam i skoro sve vrste masnoca . Prethodno sam napravio dnevnik i merio nivo cecera ako treba i 10 puta na dan,radio profil u pocetku svaki treci dan.Ja sam zahvaljujuci takvoj ishrani i Dragom Gospodu Bogu ,za 7 dana izbacio da primam insulin uvece,sledecih 9 dana i ujutru,nakon mesec dana ni lekove nisam pio.Sada je10 mesec kako se toga pridrzavam i moj secer je u ranicama normale HB1C je 5,37.Sada mou da nejedem ceo dan nejavljaju mi se nale hipoglikemije.Uveren sam da cu jos vise pomoci sebi koristeci ovaj proram dr Sulca.Mnoima sam pokusao da licno prenesem to moje iskustvo,ali nisam imao uspeha ,veruju u zvanicnu medicinu,kojoj nije uopste stalo da izlece bolesnika,jer kod njih nepostoji rec izlecenje.Sve vas pozdravljam i molim pokusajte ,toliko malo cete trositi na ishranu i bicete zdravi i od ostalih svih vrsta bolesti

  7. naravno da bih bila presrecna da se resim insulina i diabetesa ali sam loseg materijalnog stanja pa ako je to skupo ,molim Vas pomozite mi da to jeftinije uradim sama ,ako je to moguce.Najlepse hvala

  8. da li treba primenjivati i medicinsku terapiju uz prirodnu terapiju ili?

    • Ne. Treba se lečiti isključivo prirodnim putem. Izuzetak je početni period kod zavisnika od insulina, gde oboleli treba jedan kraći vremenski period do 1 meseca najviše da koristi insulin, umanjujući doze iz nedelje u nedelju.

  9. zdravo :). Da li,ukoliko je osoba obolela od dijabetesa I, u toku terapije treba koristiti i insulin? hvala

    • Ukoliko se radi o višegodišnjem zavisniku, treba koristiti insulin u prvih nekoliko nedelja ili čak i mesec dana, međutim ukoliko se radi o obolelima koji koriste samo Glukofaž ili uzimaju samo male doze insulina dnevno, upotreba insulina ili već navedenog leka može da se izbaci već u toku prve nedelje ili čak već prvog dana programa.

  10. rado bi se prikljucila ovom nacinu lijecenja dijabetisa jer nisam pristalica klasicne medicine,ali kako i na koji nacin.Iz ovog teksta sam shvatila da je moguce izljecenje ali nije detaljno napisano sta i kako…..molim za pomoc

  11. Vladimirns kaže:

    Sve zavisi od nas samih ??? Želja za ozdravljenje je jedno a mogućnosti su drugo.Mislim da sve zavisi od našeg materijalnog stanja. a dali vi imate neke konkretne podatke o procentu izlečenih i koliko to izlečenje košta, ne nameravam započinjati terapiju ako je ne mogu isterati do kraja zbog finansija.

    • Izlečenje je 100% ako radite ceo program i posvetite se izlečenju. Ako nemate pare za tinkture koje mi nudimo, možete i sami da ih napravite, a ostalo šta može da vas košta jesu voće i povrće za post na sokovima…. Dakle ako se dobro organizujete možete da se izlečite za mnogo manje para nego što trenutno trošite na lekove koje vam nudi klasična medicina. I ono to još treba napomenuti jeste da ove metode lečenja trebate da primenjujete mesec dana do nekoliko meseci i posle toga nastavljate sa normalnim životom.

  12. Jedna tamo kaže:

    Samo zelim da se izlecim!Necu moci jos dugo!

  13. jako bi me obradovala kada bih mogla da saznam kako da izlecim dijabetes 2, jer u ovom tekstu to ne mogu da pronadjem!

Ostavi komentar