mar
05
2016

Dr Slađana Velkov: “Meso se ne vari u našem stomaku,već raspada, što je uvod u mnoge bolesti”

SV

Verovanje da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914. godine kada su dva naučnika, Osborne i Mendel napravili eksperimente na miševima i utvrdili da miševi brže rastu kada jedu životinjske proteine. Kasnije je utvrđeno da je tačno da miševi brže rastu, ali i da kraće žive te da oboljevaju od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije školske dece i doktora su pogrešno informisani da su nam meso, mleko i jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit o ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informiše javnost, da je ono čemu su nas učili potvrđeno kao – netačno!

Posledice pogrešne ishrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija, a ko gubi. Piramida ishrane koju učimo u školama i koju znamo još od detinjstva je pogrešna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje. Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopšte ne probavlja u našem stomaku već raspada, što je uvod u mnoge bolesti.

Proteine dobijamo probavljanjem hrane, ali naš organizam, takođe reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih ćelija. Oni zatim cirkulišu kroz organizam krvlju i limfom i koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko i jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako gorila, bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko mišića imaju!

Kao što jake kosti ne zavise od kalcijumu, već o tome koliko se telo kreće i opterećuje kosti, tako i jaki mišići ne zavise o unosu proteina, već o naporu kojima su izloženi. Mišići postaju veći tako što pri velikim naporima dođe do pucanja mišićnih vlakana koji se onda obnavljaju i na taj način dođe do njihovog uvećavanja. Velike doze proteina će prilikom razlaganja osloboditi toksične količine azota u krvi, koji će se zatim akumulirati u mišićima i izazivati hroničan umor.

Kod ozbiljnih sportista, dece u rastu i kod povećanih umnih napora može se povećati dnevna doza proteina za 10-15 g dnevno.

Napomena: Proteini su gradivo mišića i sportisti ih povećano uzimaju kako bi se nakon napora mišići brže oporavili i kako ne bi izgubili na mišićnoj masi.

Dr. Jaffe s Kalifornijskog Univerziteta u Barkleyju, je istraživao delovanje dijete bez životinjskih produkata na nekoliko generacija dece i odraslih. Dok današnje dijete bazirane na životinjskim produktima sadrže preko 150 g proteina dnevno (bodybuilderi i do 300 gr), Dr Jaffe je ispitanicima davao samo 24-33 g proteina dnevno. Niko od ispitanika nije imao nikakve znake nedostataka proteina niti bilo kojih drugih hranjivih supstanci. Svi su bili odličnog zdravlja!

Prema nekim istraživanjima, čovek može akumulirati samo oko 30 g proteina dnevno u telu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcijum iz kostiju i izbacuje se preko urina (proteinom izazvana hypercalciuria – gubljenje kalcijuma preko urina) i na taj način nastaju problemi s kostima.

Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne i neesencijalne. Nije potrebno kombinovati žitarice i mahunarke u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline i naše telo ima sposobnost da ih akumuliše nekoliko dana za buduću upotrebu. Takođe, ima dosta voća i povrća koje sadrže sve aminokiseline, kao što su: banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokoli,šargarepa i druge.
Znači, treba jesti raznovrsno voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i njihove produkte, semenke i klice koje će nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao i svim ostalim hranjivim supstancama koje su nam potrebne. Naravno, bolje ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline oštećuju.

Ostavi komentar

14 Komentara

  1. Slon u proseku živi 50-70 god., vuk 8-10, a lav 12-15. Velike kornjače žive i preko 100 god.

  2. Vladan Žarković says:

    Ništa od ovoga svega nisam znao 1999te kad sam prestao jesti meso, niti su mi zdravstveni razlozi bili presudni. Bio bih vegetarijanac i kad bi svi zdravstveni argumenti bili protiv takvog načina ishrane. Ali sad kad sam već to što sam i kad se hranim tako kako se hranim, volim i ovo da pročitam. Pre 5 godina sam prestao da jedem i mlečne proizvode i jaja i evo me živog i zdravog, još uvek mi ništa ne fali. Za mesom me ne vuče nikakva želja a jogurt ili parče sira po nekad i poželim ali za sad ne pojedem.

    • jako se osećaš, dali izdržavaš neke teže fizičke napore?

      • kako*

      • Vladan Žarković says:

        Prilično vremena provedem u pokretu, odem biciklom na posao, na poslu sam fizički aktivan, kući imam baštu… Nije vegetarijanska hrana hrana bez kalorija da se ne može raditi na toj hrani, kad pojedem šerpu testa sa krompirom to da puno energije. Čak se zimi i ugojim

      • Vladan Žarković says:

        Pravim i neke namaze od sirovog suncokreta i lanenog semena mlevenog u mlinu za kafu, to je baš kalorično. Namažem ja toga puno i pojedem, to što sam vegetartijanac ne znači da malo jedem, a i ne znači da je ono što jedem uvek zdrava hrana. To znači samo da ne jedem hranu životinjskog porela. Prejedem se ja često, postoje posni keksovi, posni kolači… 🙂

  3. „Kako gorila, bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko mišića imaju!“

    Od čega onda iste mišiće imaju lav, tigar, vuk i ostali mesojedi?

    Tvrdnje dr Velkov nisu zasnovane niti na jednom naučnom radu niti dokazu. Prijatno.

    • Po našim poslenjim saznanjima… slon i nosorog su malo veći i teži od tigra i vuka…

    • prosječno inteligentnom čovjeku ne treba čitati znanstvene radove da bi jednostavnim promatranjem nepobitnih činjenica izveo logičke zaključke

  4. Vec dugo ne jedem meso i jaja, 15 godina, sad imam 43, poslednju godinu ponekad jogurt, to je jedna od mojih najboljih odluka u zivotu. Neuporedivo sam zdravija nego pre, bolje izgledam, bolje se osecam…

  5. Kako onda tumačite rad Dr Petera J. Di Adama „Ishrana prema krvnim grupama“,u kom se ,za moju O+ ,krvnu grupu tvrdi da ketonozom iz mesa može proizvesti glukozu. Dr. Di Adamo u tom radu,tvdi,takodje,da ne treba preterivati sa mesom u O+ krvnoj grupi ,ali i da ga treba unositi barem 75 gr dnevno.

    • Tumačimo kao i sve ostale neozbiljne radove čija primena ne daje nikakve rezultate.

    • Svaki narkoman če dokazati da je svakodnevana konzumacija droge potrebana, čak i zdrava. Alkosi su odavno dokazali da je alkohol zdrav iako je to neprirodno, kao što je neprirodno ubiti nečiju djecu ili majku da bi ih pojeli uz svo obilje druge hrane, nakon čega se ne ustručavamo niti sami sebe ubijamo.

Ostavi komentar