feb
21
2016

Ehinacea

Ehinacea

Biljka ehinacea ili rudbekija je član porodica glavočika. Poreklom je iz Severne Amerike, a dobila je ime po ježu – ježeva biljka kako su je Severnoamerički indijanci nazivali (echinos na grčkom), jer ima tučak i plod cveta koji je kao polulopta i bodljikav. Ima veći broj vrsta od kojih je 9 endemičnih za to područje, a od njih se plantažiraju samo dve vrste. Vrste kao što su Ehinacea purpurea, Ehinacea palida i Ehinacea angustifolia su najviše u upotrebi pri čemu su najbolju lekovitost pokazale prve dve navedene vrste, ali se najviše koristi treća vrsta jer se i najuspešnije plantažira.

Echinacea angustifolia se terapijski koristi vekovima kod američkih Indijanaca kao lek za oči, zmijski ujed, ubod insekata, inficiranih rana, ekcema, uvećanih žlezda, zauške, i besnilo. Takođe je korišćena kao analgetik za različita stanja od bolova u stomaku do epilepsije. Početkom 20. veka, ehinacea je korišćena od strane grupe lekara poznatih kao „Eklektičari“, čija se medicinska praksa oslanjala pre svega na korišćenje biljaka i njihovih lekovitih svojstava. Tokom ovog perioda, echinacea je korišćena za lečenje različitih problema sa bubrezima i urinarnog trakta, hroničnih bakterijskih infekcija i sifilisa.

Od 1930 do 1970, razvoj antibiotika je doveo do naglog pada u upotrebi echinacee, ali zbog naknadnog nezadovoljstva korisnika medicinskih usluga, došlo je do ponovnog interesovanja za biljne lekove na bazi ehinacee tokom 1980-ih. Istraživanje echinacee tokom poslednjih 20 godina se fokusira na imuno-stimulativna svojstva ove biljke.

Aktivni sastojci variraju malo po vrstama i uključuju derivate kofeinske kiseline, flavonoide, ferulnu kiselinu, i polisaharide, prvenstveno ehinacin. Ni jedan sastojak ehinacee nije primarno sam po sebi odgovoran za imuno-stimulišući efekat ehinacee, očigledno je da svi ovi aktivni sastojci ovo čine zajedničkim delovanjem na organizam korisnika

Ehinacea i imuno stimulacija

Imuno-stimulišuća svojstva ehinacee su veoma složena i pripisuju se kombinovanom efektu nekoliko njenih sastojaka. Ekletički lekari otkrili su da ekstrakti alkohola od ehinacee direktno stimulišu proizvodnju belih krvnih zrnaca i ubrzavaju aktivnost fagocita. Moderna istraživanja su potvrdila zapažanja eklektičara u vezi sa povećanom fagocitozom.

Nakon doba “eklektičara” stotine svetskih medicinskih i naučnih istraživanja je potvrdilo da ehinacea u svakom pogledu poboljšava i jača imuni sistem čoveka. Pomaže telu da stvori veći broj odbrambenih krvnih ćelija, to jest, povećava broj T-ćelija, pojačava produkciju i aktivnost makrofaga (njihovu sposobnost za uništavanjem stranih tela), stimuliše lučenje interferona i interleukina I, i izgleda da štiti ćelije od napada stranih tela. U Nemačkoj se koristi čak i u vidu injekcije, protiv oslabljenog imunog sistema i degenerativnih oboljenja.

Echinacea angustifolia, takođe ima antibiotski efekat, ovo se može pripisati delovanju kofeinske kiseline koja je sposobna da direktno inhibira Staphilococcus aureus. Dodatno, su pronađeni određeni poliacetilenski sastojci ehinacee koji imaju baktericidno delovanje na E. coli i Pseudomonas aeruginosa.

U zimskom periodu ehinacea pomaže protiv ponovnih respiratornih infekcija kao što su bronhitis, sinusitis, laringitis i upala uha koji su najcešce izazvane streptokokama. Koristi se i u lečenju oralne i vaginalne kandidijaze i upornih urogenitalnih infekcija. Kao prirodni antibiotik ehinacea ubrzava zaceljivanje kože uključujući rane, opekotine, ekceme i herpes. Ehinaceu angustifoliju su “eklektičari” koristili za lečenje gljivične infekcija, malarije i vaginalne infekcije.

Istraživanje echinacee tokom poslednjih nekoliko godina, pre svega je fokusirano na terapeutske koristi u lečenju simptoma prehlade. Pregled nekoliko kliničkih studija, koje se sastoje od preko 3900 pacijenta, pokazuje da ekstrakti ehinacee smanjuju frekvenciju, simptome i učestalost prehlade.

U jednoj studiji ispitanici su uz ehinaceu uzimali i vitamin C i ova kombinacija je umanjila pojavu prehlade za 86 odsto, dok je u slučaju kada su uzimali samo ehinaceu, efikasnost bila 65 odsto.

Echinacea i zapaljenje

Upotreba ehinacee od strane indijanskih domorodaca u Severnoj Americi kao anti-inflamatorno sredstvo je najviše fokusirano oko ujeda otrovnih zmija i uboda insekata. Derivati kofeinske kiseline, velika težina molekula polisaharida, flavonoidi, i eterična ulja koja se nalaze u ehinacei poseduju antiinflamatorna svojstva.

Mitovi o ehinacei

Pogrešno tumačenje u naučnoj literaturi u vezi efekta ehinacee na imuni sistem dovela do razvoja nekoliko mitova o upotrebi ehinacee u terapiji uključujući :

1) Echinacea je prikladna samo za kratkotrajnu upotrebu jer nije poželjno da stimuliše imuni sistem konstantno,

2) Echinacea je imuni stimulator i kao takva, njena upotreba može dovesti do kontraindikacija tj. do pogoršanja bolesti kod tuberkuloze, leukemije, raznih alergija, poremećaja u kolagenu , različitih skleroza, side, i autoimunih bolesti.

Međutim, informacije koje su nam obezbedili američki indijanci ‘i eklektičari’, dobijene višedecenijskim istraživanjima i viševekovnom primenom istih, ne podržavaju ove sugestije o ograničenoj upotrebi ehinacee. Dr King, Ellingvood, dr Šulc, dr Kristofer i mnogi drugi preporučuju dugoročno korišćenje ehinacee za razna hronična stanja, uključujući tuberkulozu i autoimune poremećaje.

Interesantno da moderni istraživački podaci, a i autoritativni herbalistički referentni izvori podržavaju predložena ograničenja za korišćenje ehinacee.

Brojne kliničke studije sa ehinaceom su sprovedene u poslednjih 20-30 godina i one ubedljivo pokazuju svoju terapeutsku korist, čak i kod pacijenata sa autoimunim bolestima.

Mnogim kliničkim studijama utvrđeno je da ehinacea nema neželjena dejstva. Za razliku od sintetičkih antibiotika sastojci ehinacee ne uništavaju crevnu mikrofloru, duža upotreba ne dovodi do nastanka kandidijaze, ne pogoršava krvnu sliku i ne oštećuje jetru i bubrege

Istinita priča o “zmijskom ulju”

Kad smo već spomenuli doktora Kinga, ima jedna interesantna priča u vezi sa njim. Naime, krajem 18.veka živeo je neki čovek po imenu Džozef Mejer iz Pouni Sitija, u Nebraski. Iz karavana je prodavao razne stvari, među kojima je bio i alkoholni tonik od korena biljke iz Kanzasa. Recept je dobio od svojih prijatelja Indijanaca. Napravio je tonik, stavio ga u flašu i prodavao kao lek za sve bolesti.

Na zapad je putovao svojim karavanom prodavajući taj tonik. Postao je zbog toga veoma poznat i kao lekar i kao zabavljač. Da bi dokazao efikasnost svog proizvoda, puštao je da ga zvečarka ujede pred svima. I nikad se nije otrovao od toga.

Odatle potiče izraz „prodavac zmijskog ulja”. On je tvrdio, a tako je i izgledalo, da se radilo o leku za sve, od ujeda besnog psa do raznih vrsta zaraza.

Pred kraj 19. veka odlučio je da sazna kakva je to biljka koju je dobio, te je tonik odneo profesoru Kingu – jednom od najpoznatijih američkih lekara tog doba i autoru čuvene „Kingove američke farmakopeje”.

Profesor King se samo nasmejao na takav zahtev, stavio flašu zmijskog ulja ispod klupe kod svoje kuće, a Džozefu odgovorio da mora da je lud čim je pomislio da se identitet biljke može utvrditi iz flaše koju je dao.

Rekao mu je da mu pošalje celu biljku u njegovu laboratoriju. U isto vreme, supruga profesora Kinga je umirala od raka. Stanje se nije poboljšavalo, uprkos svemu što je pokušavao da uradi. Njegovi prijatelji i kolege, naročito braća Lojd iz Sinsinatija u Ohaju, napravili su mu za to vreme najkvalitetniji i najefikasniji biljni preparat u Americi. Ali, ni to nije moglo pomoći Kingovoj supruzi. Umirala je.

Džozef Mejer je poslao celu biljku profesoru Kingu, koju je ovaj stavio negde sa strane. Nekoliko meseci kasnije, njegova supruga se u potpunosti izlečila od raka. Naravno, King je bio presrećan. Rekao joj je kako mu je drago što su njegovi medicinski saveti i lekovi konačno dali rezultate. Ali kada mu je ona rekla da je sa upotrebom tih lekova i njegovih medicinskih saveta prestala još pre par meseci, i da je koristila ovo „zmijsko ulje”, on je ostao šokiran.

U to doba nije bilo nikakvih preparata od ehinacee, niti je medicina znala za njega. U roku od dve godine, postao je najčešće upotrebljavan tonik američkih lekara. Sa njegovom je upotrebom prestalo kada je Američko medicinsko udruženje odbacilo prirodnu medicinu i oduzelo posao lekarima prirodne medicine, njih 20.000 je ostalo bez posla

Kako napraviti odličnu tinkturu od ehinacee?

Vrlo jednostavno. Potrebno vam je:

– 1L čiste votke ili čistog 40% alkohola

– oko 200 grama svežeg korena ehinacee

– 1-2 čena belog luka

– 1 ljuta paprika

Sastojke izblendati. Potom se smesa sipa u čistu staklenu teglu i zatvori poklopcem od metala (da nije aluminijumski ili plastični). Tegle se drže na tamnom mestu i mućkaju 2-3 puta dnevno, ukupno 14 dana. Nakon toga smesu procediti i sipati u staklenu flašu.

Ostavi komentar