feb
22
2017

Enzimi – stvarni nosioci života

enzimi8

Kada su početkom 20. veka otkriveni vitamini, nauka je oko tog događaja podigla veliku buku. Odmah je usledila velika propaganda i informisanje stanovništva o potrebi korišćenja vitamina u ishrani i lečenju bolesti a razlog je bio opravdan: vitamine je bilo moguće industrijski proizvoditi i ostvarivati velike profite. Kada je 1940. godine američki istraživač Dr Edward Howell otkrio još bitnije elemente – enzime, stvarne nosioce života, nauka tome uopšte nije pridala nekog većeg značaja niti priznanja. Poenta: enzime možemo naći samo u sirovoj, živoj, nekuvanoj hrani.  Oni se ne mogu industrijski proizvoditi (mislimo prvenstveno na enzime od kojih imate neke koristi a to su živi enzimi). Veštački enzimi neće nikada moći da zamene, prirodne, žive enzime. Ako imate potrebu da često posećujete lekare zbog hroničnih bolesti ne zaboravite ovu činjenicu: enzimi su glavni lekari vašeg organizma.

Zahvaljujući živim enzimima sada je bolesnike moguće lečiti presnom hranom ali je nju teško patentirati, pa samim tim postoji slabo interesovanje kompanija za ovakav vid lečenja.

Šta su enzimi?

Šta su zapravo enzimi? Radi se o specifičnim supstancama koji u sebi nose iskru života i pokreću vegetativni život u svim biljnim ćelijama, u životinjama i čoveku. Oni definišu osobenost svakog živog bića, grade organe i  njihove funkcije. Bez enzima nema deobe ćelija, rasta i umnožavanja. Oni upravljaju hemijskim procesima u organima čoveka, životinja i u biljkama i to vrlo precizno, kao mali kompjuteri. Enzimi su kompleksni proteini i deluju kao katalizatori u skoro svim biohemijskim procesima u organizmu. Njihova efektivnost vezana je za prisustvo određenih minerala i vitamina bez kojih čak ne mogu funkcionisati (mangan, bakar, cink, gvožđe). Danas poznajemo preko 5000 različitih enzima i podeljeni su u tri grupe:

  • metabolički (učestvuju u procesu govora, kretanja, razmišljanja, pomažu imunom sistemu u detoksikaciji otrova i kancerogena
  • prehrambeni enzimi (ima ih oko 22) i većina ih se proizvodi u pankreasu odakle se izlučuju u dvanaestopalačno crevo gde dovršavaju proces varenja hrane koja dolazi iz želuca.
  • prehrambeni enzimi koje unosimo putem hrane. Oni započinju proces probave u ustima i želucu. Ovde spadaju proteaze (za varenje proteina), lipaze (za varenje masnoća) i amilaze (za varenje ugljenih hidrata). Amilaze iz sline otpočinju proces varenja ugljenih hidrata još u ustima. Stomačne žlezde luče želudačnu kiselinu i pepsinogen koji započinju varenje proteina a glavno varenje proteina vrši se u tankom crevu, takođe uz pomoć enzima. Ali ako smo hranom uneli potrebne enzime oni mogu proces varenja odraditi još u želucu čime ćemo olakšati proces u tankom crevu.

 

Enzimi su glavni lekari vašeg organizma - Lečenje bolesti sirovom hranom. Alternativa. Veganstvo. Lek za rak - antioksidans.com

U ljudskom telu postoje dve vrste enzima: endogeni i egzogeni. Endogene nazivamo i fermentima i oni nastaju u žlezdama organa za varenje pa stoga regulišu sam proces varenja. Međutim, nama su interesantniji ovi drugi, egzogeni enzimi, koji obavljaju raznorazne zadatke a posebno su zaduženi za ćelijski metabolizam. Oni su mnogo važniji od vitamina pa bi mogli da kažemo da su vitamini u stvari pomoćnici ili sluge ovih enzima. Za razliku od fermenata, ove enzime naše telo ne može da proizvede. Budući da su oni “egzo” tipa, to znači da se mogu uneti samo spolja, preko hrane. Sirove biljke koje obiluju ovakvim enzimima, kada ih pojedemo te enzime prenose na nas, a oni svoju funkciju i delovanje koju su činili u biljkama nastavljaju da čine u nama. Kada uđu u nas, u ćelije, oni preuzimaju funkcije i poput veštih menadžera upravljaju brojnim procesima čineći naš organizam zdravijim. Praktično, to se odražava na naše opšte zdravlje, izgled i lepotu, funkciju organa i žlezdi, čišćenje ćelija od toksina i otpadaka što je u direktnoj vezi sa bolestima tipa artritis, začapljenje vena i krvotoka, žučnih bolesti, tumorskih bolesti a posebno tegoba koje dolaze sa godinama. Što je čovek mlađi, to je njegovo telo bogatije enzimima dok sa starošću njihov broj se smanjuje.

Najviše enzima ima u presnoj hrani a to su klice žitarica, voće, povrće. Enzima ima odsta i u orašastim plodovima, semenju, mahunarkama ali ove biljke sadrže i supstance koje se zovu inhibitori enzima koji sprečavaju apsorciju enzima i prave napor našem sistemu za varenje. Zato bi bilo poželjno ove inhibitore prethodno neutralisati što se postiže klijanjem, natapanjem u toploj vodi,itd. Dobar izvor živih enzima predstavljaju hladno ceđeni sokovi od povrća i voća.

Enzimi su bitni

Enzima ima najviše u sirovoj hrani i takvom ishranom smanjujemo obavezu tela da proizvodi prehrambene enzime. Kod termičke obrade kuvanjem svi enzimi se deaktiviraju na 48 stepeni celzijusovih dok u suvom stanju ta temperatura iznosi 65 stepeni. Nije potrebno imati sofisticiranu tehnologiju za prepoznavanje optimalne temperature hrane. Hranu do 48 stepeni možemo bez problema držati u rukama dok preko toga to postaje problem. Na ovaj način priroda nam daje informaciju o temperaturi koja odgovara našoj hrani. Uništavanjem enzima gube se i vrednosti i svojstva mineralnih materija kao što su kalcijum, sumpor, gvožđe i mnogi drugi. Hemičari će reći da se kuvanjem minerali ne uništavaju. Delimično, oni jesu u pravu. Ono što se uništava termičkom obradom jesu enzimi koji su za te minerale organski vezani. Bez odgovarajućih enzima, ti minerali ne mogu se pravilno upotrebiti u ćelijama pa samim tim postaju više mineralni otpad nego ishrana. Kuvanjem se organske minealne materije pretvaraju u anorganske. I ne samo to. Kuvana hrana višestruko izaziva taloženje otpadnog materijala i kiselina. Neke od kiselina koje se sakupljaju u tkivima mišića i zglobova kristališu se pa nastaju reumatizam i artritis. Pomenuti otpad taloži se na raznim mestima u telu formirajući plake i čepove pa nastaje zakrečenje arterija, visok krvni pritisak, bolesti srca, žučni kamenovi, kožne bolesti i mnoge druge bolesti i tegobe. Često puta ćemo neopravdano okriviti bakterije ili viruse za neke probleme a u stvari radi se o preopterećenošču tela raznim štetnim i otpadnim materijama – zbog pogrešne ishrane, što predstavlja dobru podlogu za opstanak i uzgoj virusa.

Enzimi su glavni lekari vašeg organizma - Lečenje bolesti sirovom hranom. Alternativa. Veganstvo. Lek za rak - antioksidans.com

 

Jeste li se ikada zapitali zašto se životinje u zološkim vrtovima hrane sirovom hranom a ne kuvanom ili pečenom? Kaže se da bi se u tom slučaju one razbolele. A zašto se onda nama servira takva hrana? Ovo taloženje otpadnih materija kao i nedostatak mineralnih materija nastaje zbog upotrebe termički obrađene hrane. Telo će pokušati da se reši tog balasta, da taj otpad izbaci iz sebe a tada će se javiti ono što mi zovemo “simptomima” bolesti, koji dođu nešto kao “crvena lampica”.

Normalno, mi ćemo pokušati te simptome odamah da saniramo, ali čim rešimo jedan, pojavi se drugi i to tako ide u nedogled.

Kako onda čovek uopšte preživljava sa tolikom kuvanom hranom? Telo donekle ume da se snađe. Biolozi su ustanovili da su za metabolizam određene hrane potrebni oni enzimi koji su sa njom organski vezani. Ali, ako nema tih enzima telo se snalazi pa uzima fermente za varenje npr. iz pankreasa. Ovo donekle rešava problem ali izaziva ubrzanu amortizaciju organizma pa u starosti uslede tegobe koje inače ne moraju da se pojave.  Ishrana koja se uglavnom bazira na kuvanoj hrani predstavlja veliko opterećenje za pankreas jer iscrpljuje njegove rezerve. Naime zbog manjka enzima pakreas se forsira da radi punim tempom a vremenom to će dovesti do inhibiranja njegove funkcije. Zbog manjka enzima u hrani trošiće se telesne rezerve a pankreas i ostali probavni organi će se ubrzano amortizovati.  Ovo će pak dovesti do skraćenja životnog veka i slabljenja otpornsti organizma na razne životne izazove. Ljudi koji jedu mahom kuvanu hranu dobijaju uvećanu gušteraču dok ostali organi počinju da se smanjuju, naročito mozak. Dr Howell je to formulisao otprilike ovako: “dužina života je obrnuto proporcionalna enzimskom potencijalu organizma”.

Enzimi su glavni lekari vašeg organizma - Lečenje bolesti sirovom hranom. Alternativa. Veganstvo. Lek za rak - antioksidans.com

Ako skuvate kupus, u njemu ostaju svega 2% početne vrednosti enzima. Uz enzime, gube se i vitamini. Vitamin C koji je zadužen za čišćenje krvi se npr. u potpunosti gubi kuvanjem, dok se ostali vitamini delimično gube. Belančevine gube 2/3 svoje vrednosti. U procesu metabolizma javlja se više otpadne materije i kiselih ostataka. Njihov nedostatak učiniće da 3/4 mineralnih materija postane neupotrebljivo našem organizmu. Tako, uz pun želudac, ljudi postaju neishranjeni. Jela postaju bezvredna a velike štete od zagrevanja trpe i masti i ulja. Kod ulja ova temperatura predstavlja problem ne samo kod prženja, već i kod same proizvodnje ulja gde se koriste vrući tehnološki postupci. Biljna mast u čvrstom stanju, zagrejano ulje, podjednako su opasni kao i životinjska mast. Zbog njih dolazi do začepljenja vena i povećanja krvnog pritiska. Sa druge strane hladno ceđena ulja imaju pozitivan efekat. Kod kuvanja takođe strada aroma i ukus hrane. Zato će biti teško napraviti ukusno kuvano jelo bez dodataka tipa pojačivača ukusa, šećera, soli i sl. čime ćete sebe uvesti u dodatne probleme. Kuvana hrana, zapremiski je manja od sirove, tako da je unos hrane uvećan, dolazi do lakšeg gojenja, a povećavaju se i troškovi ishrane a da ne govorimo troškove lečenja koji se automatski nameću sa ovakvim načinom ishrane.

Enzimi i rak

Ovde možemo napraviti vezu između nedostatka presne hrane i pojave raka. Zbog nedostatka enzima trpi ćelijska reprodukcija pa dolazi do raznih abnormalnosti. Tamo gde se u našem telu gomilaju otpadne materije, zbog nedostatka enzima koji ih čiste, otvaraju se vrata truleži i stvaraju se uslovi za nastanak raka. Nemojte dovoditi rak u vezu sa nekim virusom jer on nije zarazna bolest. Protivotrov za rak neće biti pronađen, jer to bi bio samo još jedan lek koji bi dodatno zatrovao naše telo. Jedini lek koji može pomoći, a koji nije otrovan, jesu enzimi. Oni se ne proizvode u industriji već u prirodi, u organski gajenim biljkama.

Uz prirodne metode  lečenja došlo je do brojnih slučajeva izlečenja od raka. Ovde prednjači upotreba sirove hrane.Ceđeni sokovi nisu ništa drugo nego sokovi od povrća ili voća, prepuni živih enzima, koji su glavni nosioci izlečenja bolesti. Ali, da bi ste uspeli da izlečite ovu bolest, morate uvideti odakle ona dolazi. U tome leži značaj razumevanja potrebe za enzimima. Hemoterapija i zračenje dovešće do novih problema trovanja vašeg organizma koje ćete pored problema sa primarnom bolešću, morati dodatno da sanirate a ti problemi se najblaže rečeno vrlo teško koriguju tj. ne mogu da se koriguju, čak i sa presnom hranom.

Mnogo je bolje ako enzime iskoristite kao preventivu. U tom slučaju poštedećete sebe brojnih problema koje dolaze sa bolestima. Takva ishrana podrazumeva i razuman način života, boravak na suncu, vazduhu, pravilna upotreba vode, disanja, fizička aktivnost. Čak i delimična upotreba sirove hrane daće primetnu jačinu vašem organizmu. Uz povećanje sirove ishrane, morali bi da izbacite beli i polubeli hleb, testenine, jela od belog brašna, meso i mlečne proizvode kao i jaja, životinjske masti, kolače, beli šećer i so.

Prirodni sokovi najbolji su izvor živih enzima. Ali, ovde vodite računa jer kada kupujete hladno ceđene sokove i neke druge “zdrave” proizvode na naslovnoj strani videćete reklamu “hladno ceđeni sok” i to je dobra stvar za enzime ali sa druge strane sitnim slovima piše “pasterizovano” a to već nije dobra stvar. Pasterizacija je proce koji se vrši na 80C stepeni a služi uglavnom za povećanje roka trajanja proizvoda, što ide u korist proizvođaču, a sa druge strane za vas to postaje “hladno ceđeni – kuvani sok”.  Ako hoćete da popijete hladno ceđeni sok sa enzimima, moraćete da kupite sokovnik i sok napravite sami.

Izvor

Ostavi komentar