feb
16
2017

Gojaznost kao faktor bolesti

gojaznost41

Gojaznost danas predstavlja svetski problem i pandemiju kako u svetu tako i kod nas. Kada pomenemo gojaznost uobičajena asocijacija sa njom jesu kardio bolesti. Obično je uvećana telesna težina sinonim za hipertenziju, aterosklerozu i holesterol u krvnim sudovima. U vezi sa tim moramo da dodamo da gojaznost automatski ne znači zasigurno dobijanje određenih bolesti već ozbiljno uvećan rizik. Gojaznost primarno podstiče kardio bolesti ali se u novijem dobu ona sve više vezuje i za tumorska i dijabetes oboljenja – naročito tip 2. Gojaznost kao faktor bolesti sve je više uočljiviji…

Preveliko unošenje hrane vrši ubrzanu amortizaciju sistema jer telo mora da obradi količinski i kalorijski mnogo veći i opasniji materijal nego li što je to slučaj kod normalne ishrane. Pretilost u velikoj meri podstiče probleme sa kostima, hormonske probleme i sl. Samim tim što unosite veće količine namirnica životinjskog porekla i namirnica bogatih hormonskim imitatorima vi pokrećete hormonski disbalans koji rezultuje tumorskim oboljenjima jajnika, grudi, materice, prostate…

Ukratko, verovatnoća da zapatite neku od teških bolesti mnogo je veća ukoliko patite od gojaznosti ali to ne znači da bolest ne može nastupiti i kod manje telesne težine. A kad pričamo o gojaznosti da li ste primetili da je u poslednje vreme sve više gojaznih ljudi? Ovde ne govorimo samo o odraslim ljudima. Ista slika primetna je i kod mladih ljudi pa čak i kod dece. Današnja deca ne mogu da potrče ni 10 metara a da se ne zadišu.  Gojazna deca imaju i do 9x veću verovatnoću da zapate problem sa hipertenzijom. Povišen nivo holesterola može biti uvertira za još teže bolesti pa čak i one smrtonosne. Ispitivanja pokazuju da se gojaznost najviše javlja kod dece u uzrastu do 10 godina. Ako gojaznost definišemo kao ozbiljni faktor bolesti to znači da je medicina sebi obezbedila popriličan broj budućih mušterija i perspektivan profit.  Za očekivati je i problem sa dijabetesom naročito tipa 2 a isto važi i za probleme sa kostima. Sve to može da odvede u situaciju gde problemi opstaju celoga života. Otkako je utvrđena zavisnost od šećera, pogotovo od fruktoznog sirupa, proizvođači uveliko trpaju šećer gde god stignu deca su najčešća žrtva. Posebno je korisna osobina visokfruktoznog sirupa da blokora vaš osećaj sitosti pa vi možete jesti do iznemoglosti. Poslovno – to deluje ok, prodaja raste ali sa druge strane raste i skala na vagi.

 

Gojaznost kao faktor bolesti - Veća telesna težina je veći rizik za zdravlje i podstrekač je dijabetesa, tumorskih i ostalih oboljenja.

Indeks telesne mase

U odrasloj populaciji oko 1/3 ljudi pripada gojaznoj grupi. Šta znači “višak kilograma” ? Standardna mera kojom definišemo telesnu veličinu jeste indeks telesne mase tj. odnos težine (kg) prema visini (cm). U skladu sa tim višak kilograma je kada je BMI preko 25 a gojaznost kada je ovaj indeks preko 30. Da bi ste odredili ovaj indeks poslužite se priloženom tabelom.

Ono što često ne upada u oči kod gojaznosti jeste društveni aspekt ove bolesti. Prevelika telesna težina dovodi vas u situaciju da ne možete obavljati normalne svakodnevne aktivnosti: ne možete da se igrate sa unucima ili decom, da se bavite sportovima, da pronađete sedište u autobusu, da vodite normalan seksualni život… Teže se krećete, problemi sa bolovima u zglobovima i kičmi uvek su aktuelni, vaše psihičko zdravlje strada. Deca sa viškom kilograma imaju običaj da se povlače u sebe, teže stiču prijatelje i često imaju problema sa ponašanjem i učenjem. Ovo za posledicu ima gubitak samopoštovanja i pojavu kompleksa niže vrednosti.

Zašto je sve više gojaznosti?

Očigledno je da niko ne bi želeo da ima problema sa viškom kilograma. Odakle onda ovolika gojaznost među stanovništvom? Glavni problem gojaznosti jeste u pogrešnoj ishrani. Iako  predstavlja rastući problem u svim državama očigledno je da ne postoji ozbiljna namera da se ovom problemu stane na put. Ovo pre svega što postoji veliki interes da se ljudi drže u neznanju jer profiti koji se ostvaruju od prodaje medikamenata i tretmana u lečenju gojaznosti direktno ili indirektno, dovoljan su razlog da gojaznost opstane. Interesantna je činjecia da je gojaznost eskalirala kao problem paralelno sa sve jačom ponudom niskokaloričnih proizvoda tipa “no fat, no sugar”. Industrija ovih proizvoda doživela je veliku ekspanziju kao i proizvodi za suzbijanje holesteorola. Kako bi rešili ovaj problem ljudi moraju imati objektivne informacije i rešenja. A rešenje ovog problema jeste biljna ishrana celovitim namirnicama uz adekvatnu fizičku vežbu. Ovo rešenje jeste dugoročna promena u načinu života a nikako brzo pomodno rešenje. Da li ste nekada videli da neko ko se redovno hrani svežim voćem i povrćem i integralnim žitaricama ima problema sa telesnom težinom? A sada pogledajte čoveka koji jede pljeskavicu na ulici, pije pivo uz TV utakmicu i u rukama konstantno drži neku grickalicu. Zato upamtite: rešenje ovog problema nikako ne predstavlja neki magični trik, složenu jednačinu, brojanje kalorija, hrono, mesečne, krvno-grupne i ostale dijete. Jednostavno izvršite poređenje svojim očima i pogledajte jednog vegeterijanca i jednog masnoješca i prekinite da se samozavaravate pričama o raznoraznim dijetama.

Postoji sasvim prosto objašnjenje za fenomen gojaznosti: vašem organizmu potrebna je određena količina energije kako bi obavljao svoje uobičajene funkcije. Formula je jednostavna: ukoliko je uneta energija veća od potrošene, razlika se taloži u telu. Prosto. Unesete li manje kalorija nego što je potrebno – vi počinjete da mršavite. Evo i proste matematičke jednačine:

Gojaznost = Unete kalorije (Uk) – potrošene kalorije (Pk)

Gojaznost kao faktor bolesti - Veća telesna težina je veći rizik za zdravlje i podstrekač je dijabetesa, tumorskih i ostalih oboljenja.

Pogrešne dijete

Dijete sladoledom, mesom, hrono i ostale taktike nisu ništa drugo nego pokušaj da zaobiđete jedino rešenje za normalno mršavljenje a to je manji unos kalorija uz fizičku aktivnost koja će sagoreti one koje ste ipak uneli. Zašto sve ovo spominjemo? Zato što je gojaznost dobar podstrekač velikog broja bolesti. Ovde se ne radi samo o kardio vaskularnim bolestima za koje se gojaznost tradicionalno vezuje već i o tumoskim oboljenjima. Iz ugla tumorskih bolesti, gojaznost vas npr. izlaže riziku od raka podjednako isto kao i pušenje. Prema dr Viletu iz Škole javnog zdravlja na Harvardu, gojaznost je povezana sa 14% smrtnih slučajeva uzorkovanih rakom kod muškaraca i 20% kod žena dok se pušenje povezuje sa 30% kod oba pola. Jedan od najznačajnijih novih faktora rizika za rak dojke jesu pokazatelji problema s nivoom šećera u krvi. A jedan od glavnih uzročnika povećanja telesne težine jeste konzumacija hrane sa visokim glikemijskim opterećenjem (pored prekomernog unosa kalorija). Ovde se radi o hrani koja sadrži dosta šećera u sebi i uglavnom rafinisane ugljene hidrate. Ukoliko unosite ovu vrstu hrane organizam će pokušati da sanira skok šećera time što će oslobađati dosta insulina i što se češće to bude dešavalo telo će razvijati insulinsku rezistenciju koja će dovesti do tkzv. metaboličkog sindroma. Eto razloga za razvoj dijabetesa tipa 2. Višak šećera pretvara se u mast i vaše ćelije počinju da rastu. Vi počinjete da rastete. Vaš rizik za oboljevanje od raka počinje da raste. Ovo posebno važi za rak dojke, debelog creva i rektuma, gušterače, jajnika, štitne žlezde, materice i želuca. Italijanski istraživači su još 2005. godine potvrdili da redovno konzumiranje slatikaša, keksa, kolača, sladoleda, meda i čokolade povećava verovatnoću obolevanja od raka dojke. Ova vrsta ishrane je posebno opasna jer povećava koncentraciju insulinu sličnih faktora rasta, prevashodno IGF-1, koji su promoteri raka dojke. Insulin takođe stimuliše lučenje hormona (npr. estrogena) koji se povezuju sa povećanim rizikom od kancera dojke. Estrogeni se mogu taložiti u masnom tkivu i mogu biti potencijalni uzrok stvaranja i rasta kancerogenih ćelija u dojci. Pacijenti koji boluju od dijabetesa nose uvećan rizik za ovu vrstu bolesti. Kod dijabetičara se rizik za pojavu raka gušterače uvećava za 82%, kolorektalnog raka za 30% dok je za rak dojke to iznosilo oko 20%.

Većina ljudi, pogotovo ženski deo populacije, skloni su da ponekad preskoče obrok (najčešće doručak), tobože radi manjeg unosa kalorija, a svoju glad kompenziraju prigodnom grickalicom, čipsom, grisinom, keksićima i sl. Ovde se javlja iluzija da zbog svog naivnog izgleda pomenuta grickalica dođe kao dobro dijetalno rešenje. Na žalost, istina je drugačija: preskakanje doručka može dovesti organizam u stres da će ostati bez energije pa će on početi da štedi svoje resurse i da vas za vreme ručka navuče na tanak led tj. da se zatrpate kalorijama. A što se tiče pomenutih “dijetalnih” grickalica da napomenemo da jedna kesica čipsa, smokija, grisina ili keksića sadrži isto kalorija kao i jedna čokolada.

I na kraju još jednom: jedini način da izađete iz ovog začaranog kruga jeste da izbacite ili smanjite sve oblike koncentrovanog šećera u ishrani, čaj, kafu, alkohol, rafinisane ugljene hidrate i da počnete da konzumirate hranu koja će vam pomoći da održavate normalan nivo šećera u krvi, hrana koja neće nositi samo prazne kalorije već vredne i žive nutrijenteTakva hrana jeste biljna hrana, prvenstveno mislimo na sirovo voće i povrće, orašaste i semenaste plodove. I ne vadite se izrekama tipa: “…ništa ne jedem a gojim se…”.

Izvor

Ostavi komentar