maj
29
2016

Grašak – zdrava namirnica s vekovnom tradicijom

grašak1

Svi smo skloni vrlo brzo poverovati u nutritivnu vrednost raznih egzotičnih i malo manje dostupnih namirnica.Kada pročitamo članak o nekima od njih, neretko zamišljamo na koje bi sve načine one, kada bi nam bile dostupne, obogatile jednoličan jelovnik i osnažile naš organizam. Ipak, koliko smo svesni da se nutritivno bogatstvo skriva i u mnogim sasvim jednostavnim i lako dostupnim namirnicama koje nam se nalaze nadohvat ruke? Jedna od njih je i grašak, biljka s hiljadugodišnjom tradicijom uzgoja širom sveta.

Skrivena riznica zdravstvenih dobrobiti

Grašak je izvrstan primer zahevima skromnog, a vrednostima bogatog povrća.Obiluje mnogim važnim nutrijentima, uključujući vitamine A, B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B6, C, K, minerale kalijum, gvoždje, magnezijum i mangan. Bogat je i belančevinama (legumin, legumelin, vicilin, trigonelin).

U prilog održivoj tradiciji njegove upotrebe govori činjenica da je i nakon hiljadugodišnje konzumacije ostao nezaobilazna namirnica u kuhinjama širom sveta.U srednjem veku grašak je bio na glasu kao snažno sredstvo za jačanje plodnosti. Rimljanin Gabius Apicius, autor prve antičke zbirke recepata, opisao je devet načina pripreme graška, što potvrđuje razmere njegove važnosti i upotrebe u tom razdoblju.

U srednjem veku sušeni grašak je bio osnovna hrana siromašnih evropskih seljaka. U sušenom obliku predstavljao je jeftinu, a hranjivu namirnicu, kojom su tokom cele godine popunjavali svoj jelovnik.

Mnoga istraživanja su potvrdila da redovita konzumacija graška može u velikoj mjeri pozitivno uticati na kompletno zdravlje i sprečiti, eliminisati i ublažiti pojedine bolesti. Zahvaljujući svom sastavu, ova simpatična zelena zrnca snažno deluju na celokupan ljudski organizam.

Snažni antioksidans

Grašak obiluje antioksidansima poput flavonoida (katehin, epicatechin), karotenoida (alfa-karoten i beta-karoten) fenolne kiseline (ferulinska, kavena) te polifenola (kumestrol). Izvrstan je izvor fitonutrijenata koji imaju snažna antiupalna svojstva, kao što su vitamini C i E, mineral cink i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline (ALA).

Štiti od raka želuca

Istraživanja su pokazala da je kumestrol koji sadrži grašak, veliki saveznik u borbi protiv raka želuca.Utvrđeno je da količina od samo 2 miligrama ovog fitonutrijenta dnevno može uspešno prevenirati rak. Šolja graška sadrži oko 10 miligrama kumestrola, što više nego dovoljno govori o njegovoj snazi u borbi protiv ove bolesti.

Pomaže kod mršavljenja

Ova namirnica je od neprocenjive važnosti za sve one koji nastoje regulisai telesnu težinu. Šolja graška ima manje od 100 kalorija, a istovremeno obiluje vitaminima, mineralima, proteinima i vlaknima.

Jača imuni sistem

Zahvaljujući antioksidansima, grašak je neprocenjiva namirnica za održavanje zdravlja imunog sistema. Zbog prisutnosti supstanci koje sudeluju u proizvodnji energije preporučuje se njegova konzumacija kod umora i iscrpljenosti.

Štiti od Alzheimerove bolesti, artritisa i bronhitisa

Istraživanja su utvrdila vezu između čestih upala krvi i Alzheimerove bolesti pa je grašak zahvaljujući svom antiupalnom sastavu odlična pomoć za prevenciju ove bolesti. Isti učinak ova biljka ima na artritis i bronhitis.

Reguliše nivo šećera u krvi

Grašak je bogat dijetalnim vlaknima i proteinima koji regulišu probavu (šolja graška sadrži oko 8-10 grama svakog od tih makronutrijenata).Stimulišući probavu, ovi sastojci ujedno regulišu šećer i protok ugljikih hidrata kroz probavni trakt, što pomaže u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi. Nadalje, poznato je da hronične upale povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2.Konzumacijom graška i unošenjem njegovih antiupalnih supstanci u organizam uveliko smanjujemo rizik od pojave upala.

Jača kosti i sprečava osteoporozu

Nakupljanje homocisteina negativno deluje na vezivanje kolagena u kostima, a rezultat je pojava osteoporoze. Grašak je bogat folnom kiselinom i vitaminom B6 i kao takav je idealna namirnica za borbu protiv ovog koštanog oboljenja.

Štiti zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema

Veruje se da grašak pozitivno deluje na srce i kardiovaskularni sistem.Za njihovo zdravlje i pravilan rad neophodna je snažna antioksidativna i protivupalna zaštita.Grašak obiluje antioksidansima i protivupalnim supstancama pa se smatra važnim zaštitnikom srca i kardiovaskularnog sistema.Homocistein je aminokiselina čija prisutnost u organizmu povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Vitamin B, koji je obilato prisutan u grašku, uspešno reguliše nivo ove kiseline.

Omega-3 masne kiseline u obliku (ALA) takođe blagotvorno deluju na kardiovaskularne probleme, a upravo grašak je njihov pouzdan izvor.U jednoj šolji graška nalazi se oko 30 miligrama alfa-linolenske kiseline.

Ostali dobri razlozi da što češće konzumirate grašak

• pospješuje detoksikaciju
• otklanja umor
• pomaže kod zatvora
• jača živčani sustav
• poboljšava raspoloženje
• sprječava pojavu bora
• potiče rast kose
• pomaže kod anemije
• regulira krvni tlak
• poboljšava zdravlje kože

Sjetva, berba i čuvanje

Vreme za setvu ovog povrća je početak travnja.Grašak dozreva relativno brzo, otprilike 60 dana nakon setve.Relativno je jednostavan za uzgoj, ne traži stroge uslove i daje visoki prinos.Posebna pogodnost je što brzo dozreva pa je u sezoni uzgoja povrća, nakon njegovog branja, tlo na kojem je uzgojen iskoristivo za uzgoj drugih kultura. Idealni uslovi za njegov uzgoj su umerena klima, sunčani položaj, dovoljna količina vlage i slabije kiselo tlo.

Stručnjaci savetuju da nakon branja graška stabljike ne čupate, već da ih samo porežete što bliže tlu, jer bakterije na korijenju obogaćuju tlo azotom, što će vam poboljšati rod kulture koju posadite na istom mestu.

Najidealniji za konzumaciju je sveži grašak, jer ima najveću prehrambenu vrednost i najbogatiji ukus.Ima vrlo kratak vek stajanja, jer se i nakon njegovog branja nastavlja proces dozevanja, šećer u njegovim zrnima pretvara se u skrob i ona postaju tvrda.Zato ga je odmah nakon branja potrebno na odgovarajući način spremiti da bi se održale njegove vrednosti.Može se sušiti, konzervirati i zamrznuti, međutim time se gubi značajni deo njegovih nutrijenata.

Ostavi komentar