nov
13
2013

Homeopatija – magijska metoda utemeljena na drevnim paganskim verovanjima

6024153162_a10870399d_b2

EBERSOV PAPIRUS – TIPIČAN PRIMER DOKUMENTA DREVNE PAGANSKE MEDICINE

Pre 3500 godina Egipat je zauzimao vodeće mesto u svetu medicine. Čuveni Ebersov papirus – egipatska medicinska knjiga tog vremena, otkriva nam brojne tehnike i metode lečenja koje su se u to vreme koristile. Pogledajmo neke…

“Da bi se sprečila pojava sede kose, treba je premazati krvlju crnog teleta prokuvanom u ulju ili loju zmije čegrtuše.” Recept za ćelavost glasi: “Ako kosa opada, dobar lek je mešavina od šest vrsta loja: konja, vodenog konja, krokodila, mačke, zmije i kozoroga. Da se kosa ojača, treba je namazati mešavinom magarećeg zuba smrvljenog u medu.” Ovaj dokument beleži da se sredstvo za ulepšavanje kose egipatske kraljice Šeše sastojalo od “jednakih delova šape abesinskog hrta, cveta palme i magarećeg kopita, sve prokuvano u ulju.” Da bi pomogli žrtvama zmijskog ujeda, lekari onoga doba davali su im da piju “čudotvornu vodu” – vodu koja je bila prelivena preko određenog idola.

Pri povredama krhotinama kamena ili delovima drveta koji su ušli duboko pod kožu stavljali su na rane krv crva i magareći izmet. U Ebersovom papirusu nalazi se na stotine drugih “lekova” koji se dobijaju od “krvi guštera, zuba svinje, trulog mesa, ceđenog svinjskoga uva, guščije masti, magarećeg kopita, životinjskog loja različitog porekla, životinjskih izlučevina, kao i ljudskih, zatim izmeta magaraca, antilopa, pasa, mačaka, pa čak i muva”. Primena ovakve “medicine” dovodila je do velike smrtnosti ljudi onog vremena. Postavlja se pitanje: Da li se nešto slično i danas dešava?

KORENI HOMEOPATIJE I ŽIVOTINJSKI MAGNETIZAM

download (1)

Franz Anton Mesmer (1734 – 1815)

Koreni homeopatskih metoda su u paganskim verovanjima, a ta se verovanja obnavljaju u vreme renesanse (Paracelzus) da bi ponovno jači zamah dobila krajem 18. veka – oživljavaju ih spiritualna strujanja povezana s masonskim i rozenkrojcerskim učenjem. Tako je današnja bioenergija, sinonim gore navedenih naziva za ‘svetu energiju’, naslednica tadašnjeg masmerizma, tj. animalnog magnetizma, čiji je utemeljitelj bio mason i okultista Anton Mesmer. On je doktorirao na tezi o planetarnom utiecaju na ljudsko telo (O uticaju planeta) tvrdeći da postoji međusobni uticaj između nebeskih tela, Zemlje i organizama koji imaju dušu preko fluida koji se nalazi posvuda, što govori o okultnom karakteru njegove medicine; u Francuskoj je otvorio lečilište gde je lečio ‘životinjskim magnetizmom’ koji se širio putem metalnih štapova, ali i vazduhom pomoću zvuka klavira ili prijatnog ljudskog glasa. Svojim pogledom i pokretom ruku dovodio bi bolesnike u stanje slično snu… Ubrzo bi dolazilo do histeričnih ispada i napada. Čuli su se prodorni krici, neke su bolesnike hvatali grčevi i trzalo im se telo. To je bilo znak krize koja je navodno vodila do ozdravljenja… Kad se pročulo da su neki bolesnici koji su uz `baquet` (kupku magnetizma) nekoliko puta doživeli napade umrli, vlada je godine 1784. poslala istražnu komisiju. Njen sud je glasio: Magnetični fluid uopšte ne postoji. Mesmerova tehnika je hipnotička, a mesmerizam je preteča današnje hipnoze. U to vreme živeo je i tvorac homeopatije, Haneman, također mason koji se isto tako oslanjao na Parazelzusova okultno-magijska učenja. ‘Lekovi nisu mrtve supstance u običnom smislu – kaže Hahnemann – njihovo je pravo biće duhovno-dinamičko, one su čista snaga.’ Imao je lekove za sve i svašta: lekove protiv zavisti, ružnih snova, nesretnih ljubavi, nespretnosti, stihotvorstva. Materijalistička medicina 19. vijeka smatrala je ljudsko telo pukim hemizmom i mehanizmom, nečim mrtvim, a lekove fizikalnim potencijama. Homeopatija vidi u delovanju medikamenata magične sile, koje imaju svoju volju, a postupaju svrsishodno. Terapija je prema tome duhovni zahvat. … Hahnemannova je nauka romantična medicina“.

TVORAC MODERNE HOMEOPATIJE – SEMJUEL KRISTIJAN HANEMAN

samuel-hahnemann

Christian Friedrich Samuel Hahnemann (1755 – 1843)

Semjuel Kristijan Haneman (Samuel Christian Hahnemann) je u svom originalnom radu,  objavljenom 1796. godine, izjavio da je osnovni princip homeopatije “similia, similibus curantur”, odnosno “slično se sličnim leči”. Ako bi čovek povraćao, homeopatija bi mu preporučila travu ili neku hemijsku supstancu koja izaziva povraćanje. Dr Haneman je došao do ovog uverenja posmatrajući kako kora kininovog drveta, odnosno sirov oblik kinina, kod zdrave osobe izaziva groznicu sličnu malarijskoj. Kada bi tu koru dali pacijentu koji boluje od malarijske groznice, dr Haneman je zapazio da bi pacijentu bilo bolje. Iz ovog slučaja je zaključio i pretpostavio da će ovaj metod biti uspešan kod svih bolesti. Nažalost, u to vreme nije bilo proučeno ni dejstvo kinina ni patologija malarije. Ovo pogrešno zaključivanje, zasnovano na neadekvatnim informacijama i mističkim sklonostima, dovelo je dr Hanemana do toga da poveruje da uzrok bolesti nisu fizički  agensi, već “duhovi”.

HOMEOPATSKI KONCEPT I PRINCIPI

“Bolest nikad ne treba posmatrati kao da negde u čovekovoj unutrašnjosti ili spoljašnjosti postoje štetne materije, već kao nešto što se stvara delovanjem neprijateljskih duhova koji, poput infekcije, dovode do poremećaja instinktivnog postojanja duhovnog (konceptualnog) principa života u organizmu, mučeći ga kao zao duh i primoravajući ga da dovede do određenih poremećaja i smetnji u regularnom životnom toku.”

Ovo mističko posmatranje telesne mehanike i zdravlja predstavljalo je podršku pokretu životinjskog magnetizma Antona Mesmera. Najčudnija osobina homeopatije jeste da je efikasnost napitka obrnuto proporcionalna količini aktivnog sastojka. Ovo je kao da kažemo da što manje soli stavimo u hranu, ona će biti slanija. Većina kuvara bi ovu ideju smatralo potpuno smešnom. Ovu prividnu kontradikciju u odnosu na to “kako stvari funkcionišu” objašnjava dr Haneman još jednim mističkim principom koji se zove “sukusija” (mućkanje leka). Tokom ovog postupka, dodaje se agens na specijalan način, što izaziva prenos “energije” u rastvor. Ovi principi se danas slede u homeopatskim laboratorijama Amerike i Evrope. Svež uzorak životinjske, biljne ili mineralne materije se ekstrahuje u alkoholu. To se zove “matična tinktura”. Potom se dodaje šezdeset miligrama ovog ekstrakta u deset delova alkohola, vode ili šećera, a onda se mešavina “promućka”. Iz ovog razblaženog rastvora se potom jedan deo dalje razblažuje u deset delova u novi rastvor. U nastavku ovog procesa razblaživanja jačina se povećava do sto hiljada.

homeopathic apothecary_1

“U slučaju jednog mnogo korišćenog leka ‘Natrum Muriaticum’, ili kuhinjske soli, jedan molekul je težak 10 na minus 24 miligrama. Odatle sledi da na tridesetom stepenu najverovatnije ne preostane nijedan molekul soli u dozi. Stoga je Hanemanovo otkriće bilo da se moć supstance ne nalazi u materiji, već u njenom principu. Što se više uklanja materija, to će biti veća moć principa.”

Teško je dati adekvatan komentar na ovaj citat. Prvo, obična kuhinjska so je agens koji se rastvara do te mere da ne preostaje nijedan molekul soli. Ukoliko sada ovaj rastvor nije “ništa” drugo osim vode, šta onda obavlja lečenje? Odakle to dolazi ova “sila”? Ovim pitanjima se bavila nekolicina biblijski religioznih autora koji citiraju same homeopate kao odgovor.

“Koncept ‘životne sile’ preovladava i u holističkom zdravlju i u homeopatiji. Marguti povezuje homeopatiju sa Burovim L-poljima (za život). Dr Grej govori o sveopštoj životnoj sili koja vrši isceljenje i kaže da ona poseduje mnoge nazive – či, prana, duh, itd. On toj sili daje skoro božansku moć, dakako, pod uslovom da je stimuliše homeopatija… Od značaja je takođe i naglasak u homeopatiji na tretmanu koji je usklađen sa ličnošću, a ne sa bolešću, i ovde dolazimo do jasnije i otvorenije mogućnosti za okultizam. Mišod (Michaud) kaže: ‘U homeopatiji, mi ovo pokušavamo da uradimo, što je razlog zbog koga moramo staviti veći akcenat na individualne razlike, a to dovodi do interesovanja za stvari kao što su astrologija i akupunktura’.”

OSVRT NA HOMEOPATIJU IZ UGLA ZDRAVORAZUMSKE NAUKE

Današnja homeopatija često zanemaruje važnost istraživanja porekla bolesti i faktora prevencije i načina života u očuvanju zdravlja. Ovaj propust svakako nije vezan samo za homeopatiju, pošto i standardna zdravstvena zaštita često čini to isto. Najlakše je prepisati lek i ne brinuti o potrebi da se promeni način života. Ova promena prioriteta zapažena je u jednoj zdravstvenoj instituciji koja je radila tokom 19. veka. “Kada je doktorka A. došla u Zdravstveni centar, ostavila je na stranu svoje znanje i praksu iz higijene, i prepisivala male homeopatske doze za skoro svaku bolest. To je bilo protivno mogućnostima koje joj je Bog dao.”

Za homeopatiju se veruje da leči sve od raka do alergije. “Pod ‘lečenjem’, jedan homeopata podrazumeva oslobađanje od bolesti za ceo život nakon što je bolesniku data jedna doza jednog leka (ili makar svega nekoliko lekova), a da on ne zavisi od bilo kakvog plana aktivnosti, ishrane ili uzimanja lekova.”

Homeopatija pripada pseudonauci, kao i bioenergija, na primer. I ona i bioenergija, kao i većina drugih alternativnih tehnika, temelje se na vitalističkom pristupu lečenja, u okviru kojeg se na bolest gleda kao na narušenost ravnoteže vitalne, životne sile, tj. kao na ‘energetsku neravnotežu‘ te na proces lečenja kao dovođenja organizma u stanje ‘energetske ravnoteže’. Pri tome se ne može pouzdano reći šta je to vitalna, životna sila ili energija. Nauka je ne poznaje i ne registruje.

Takođe, naučna istraživanja nisu potvrdila stvarno delovanje na izlečenje upotrebom ovih metoda. No, kad se malo bolje pogleda, jasno je da je ta energija duhovne prirode, što je i logično, jer životna sila je zaista duhovna stvarnost. Tu životnu silu, energiju u tim alternativnim krugovima povezuju s nazivima prana (u Indiji), chi (u Kini), ki (u Japanu) jer se radi o istočnjačkom panteističkom konceptu.

Ta ‘sveta energija’, po istočnjačkim i ezoterijskim učenjima i verovanjima, prožima celi svemir i čovek joj se može otvoriti kako bi se njome napunio i manipulisao njome.

Ona nema veze sa Duhom Svetim, kako je ponekad smišljeno predstavljaju u krugovima koji ove tehnike šire. Duh Sveti je jedna od tri dimenzije Biblijskog Boga, koja je odlično opisana u Svetom Pismu, i onaj ko je upoznat sa ovim informacijama teško da može da podlegne manipulacijama duhovne pozadine homeopatije, bioenergije i ostalih istočnjačkih paganskih učenja.

ZAKLJUČAK

Dakle, prava istina je sledeća: i bioenergija i homeopatija spadaju u magijske metode koje se temelje na paganskim verovanjima i, zato, nisu prihvatljive za biblijski religiozne ljude. One zaista „snažno menjaju psihičku i fizičku prirodu bolesti“, ali ne otklanjaju bolest i ne leče je. Naime, nestanu vam postojeći simptomi, ali se uskoro pojave drugi, gori. A vi to dugo ne možete shvatiti, nego se vrtite u krug. Mnogi dobri biblijski religiozni ljudi traže pomoć homeopata, ali je tu u pitanju prevara. Zbog njenog porekla i povezanosti sa okultnim veštinama preporučujemo da ne hodate “onde gde se i anđeli boje da idu”.

Ostavi komentar

1 Komentar

  1. Gde god se zivotinje koriste za lek,to je prtotiv zakona prirode.
    Odlican tekst.
    Od mene hvala i samo napred.

Ostavi komentar