feb
14
2017

Ishrana pomaže u unapređenju mentalnog zdravlja!

THS-Virals_Dec-8_faces-798x418

Može li ishrana poboljšati mentalne sposobnosti bolje nego lekovi na recept?

„Depresija“ je reč koju sve češće čujemo oko nas i mnogi ljudi ne shvataju koji teret nosi, pogotovo u današnjem svetu. Vrsta depresije koju mnogi ljudi izvlače iz konteksta može se opisati kao – normalni usponi i padovi i prolazne emocije svakodnevnog života.

Šta je to depresija?

Depresija – koja vas kompletno oslabljuje, osećate se beskrajno duboko usamljeni i čini prazninu života – je ozbiljno zdravstveno stanje, pa je sada vodeći svetski uzrok invalidnosti.

U stvari, 350 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. Taj broj je viši od poslednjeg popisanog broja stanovnika Američkih država. Ovaj čest mentalni poremećaj pogađa ljude svih godina, međutim više je žena nego muškaraca koji pate od depresije.

Uzroci

Naši mozgovi su kompleksne strukture i patologija depresije ne može se univerzalno izraziti. Po Harvard Medical School sadašnja istraživanja pokazuju da uzrok depresije nije samo u tome da neko ima previše ili premalo neurotrasmitera ili hemikalija u mozgu, drugačije nazvano „hemijska neravnoteža“.

Depresija je bolest sa više lica i ima više mogućih uzroka. Na primer, kombinacija bilo koje od sledećih stavki može voditi do depresije:

  • Poremećena regulacija raspoloženja u mozgu
  • Porodična istorija i genetika
  • Traumatični i / ili stresni životni događaji
  • Lekovi koje trenutno uzimamo
  • Zdravstveni problemi koji se ponavljaju

Simptomi

Ne trebamo ignorisati ono što neko prolazi samo zato što se neko oseća depresivno. Često depresija zna početi sa naizgled bezopasnim lošim danom. Međutim, ljudi sa dijagnostifikovanom depresijom obično:

  • Osećaju se depresivno najmanje dve nedelje, uz nedostatak sna, generalnu nezainteresovanost za stvari u kojima su uživali, osećaju krivicu, nemaju energije, nisu sposobni da se koncentrišu, imaju povećan ili smanjen apetit, slabe im psihomotorne veštine, i / ili imaju suicidne misli.
  • Doživljavaju jake depresivne i manične epizode
  • Počinju se odvajati iz društva (na poslu, u školi, u porodici)
  • Osećaju se tako bez fizioloških promena nekih supstanci (lekovi ili droge)
  • Imaju duboki osećaj da su u bezizlaznoj situaciji

Kako uočiti znake depresije

Način koji se najviše koristi da se proceni da li je neko depresivan naziva se „SIGECAPS“; što je skraćenica za san, interes, krivicu, energiju, koncentraciju, apetit, psihomotoriku i suicidne misli.

 Lekovi na recept doktora i depresija

Doktori, psihijatri i psiholozi su lečenje depresije lekovima započeli u kasnim 1950-im i otada su ih kategorizovali u tri grupe:

  1. Triciklički agenti (TCA) koji se koriste za lečenje depresije, poremećaja panike, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, post-traumatskog poremećaja, i hroničnih bolova.
  2. Selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) koji se koriste za lečenje depresije, poremećaja panike, kompulzivnih poremećaja, bulimije i socijalne fobije.
  3. Inhibitori monoamin oksidaze (MAO) koji se koriste za lečenje svih vrsta depresije.

Izgleda kao da farmaceutske kompanije mogu rešiti stvari i ponuditi žrtvama depresije i više nego dovoljno opcija po pitanju lečenja te bolesti. Ali iako se čini da ti lekovi deluju, oni ne deluju na koren problema i u najboljem slučaju su samo „flaster na ranu“ pristup u oporavku.

Pomoćnik direktora istraživanja placebo efekta na Harvardu dr. Irving Kirš predlaže da „se objave podaci i neobljavljeni podaci koji su skriveni od strane farmaceutskih firmi koji bi otkrili da je većina delovanja lekova (ako ne i sva) uzrokovana placebo efektom“.

To je jako tužno, posebno kad razmotrite da sedamnaest miliona Amerikanaca uzima antidepresive koji koštaju ukupno 11.3 biliona dolara.

U njegovoj studiji „Novi i stari antidepresivi u dugoročnoj terapiji lekovima“, psihijatar J. Gui Edvards izražava razočarenje „što nakon 50 godina istraživanja još uvek nemamo lek za prevenciju ili lečenje depresije“ i da oni lekovi koji postoje su oni „problematičnih i opasnih nuspojava ; i nema klinički značajnijih znakova da su više efikasni i sigurni antidepresivi „.

Zbog placebo efekta i dugoročnih psihijatrijskih saznanja da pravi i potpuno efikasan antidepresiv ne postoji, mnogi ljudi žele (i zaista trebaju) novo rešenje – prirodno rešenje.

Ishrana i depresija

Na sreću, edukatorka i bolnički psiholog Julija Raklidž je posvetila zadnju deceniju – i više istraživanju uloge mikronutrijenata kod mentalnih bolesti, posebno kod ADHD-a, bipolarniog poremećaja, anksioznosti, depresije i drugih.

U njenom govoru „Iznenađujuće dramatična uloga ishrane u mentalnom zdravlju“ Raklidž je privukla našu pažnju činjenicom da će, po našem sadašnjem sistemu zdravstvene zaštite, lekari pokušati da reše naše probleme sa psihijatrijskim lekovima. Njeno istraživanje pokazuje da su vitamini i minerali, drugačije poznati kao mikronutrijenti, su bitni kod lečenja mentalnih bolesti, što nije iznenađujuće kad uzmemo u obzir da hrana koju jedemo na dnevnom nivou pomaže u građenju neurotransmitera, koji našim telima trebaju da potpomognu mentalno zdravlje.

U ranijim istraživanjima Raklidž je vodila nasumično kliničko ispitivanje koje je počelo u 2009. godini i koristila se mikronutrijentima za lečenje ADHD-a (hiperkinetički poremečaj) kod odraslih. Ona i njen tim, su otkrili da je u toku osam nedelja duplo više ljudi reagovalo na mikronutrijente nego na placebo lekove. Pacijentima koji su dobijali mikronutrijente se depresija vratila u stanje mirovanja. Takođe su pacijenti iskusili niže nivoe hiperaktivnosti i agresije. Doktorka Raklidž je takođe potvrdila da se i pacijentima koji su nastavili da koriste mikronutrijente kroz godinu dana stanje još više poboljšalo.

U drugoj studiji Raklidž je istraživala kako mikronutrijenti smanjuju anksioznost i stres, i poboljšavaju raspoloženje nakon prirodnih katastrofa. Ona i njen tim su otkrili da su mikronutrijenti bili od pomoći u svim tim područjima „mnogo“ ili „vrlo mnogo“ u periodu od samo jednog meseca.

10 nutrijenata bitnih za vaš mozak

  1. Složeni ugljeni hidrati (za snagu mozga)
  2. Biljni proteini (za zdrave neurotransmitere)
  3. Zdrave masnoće (kao avokado, orasi, semenke, kokosovo ulje)
  4. Vitamini B grupe (za borbu protiv stresa i za sreću)
  5. Vitamin C (za poboljšanje raspoloženja, pamćenja, inteligencije i funkcije mozga)
  6. Vitamin D (za pamćenje, raspoloženje i u borbi protiv kognitivnog pada.
  7. Magnezijum (za fokusiranje, koncentraciju, poboljšanje raspoloženja i dobar san)
  8. Omega 3 esencijalne masne kiseline (pomaže odbrani od gubitka pamćenja, promena raspoloženja, demencije i više)
  9. Gvožđe (za poboljšanje metabolizma)
  10. Cink (za pravilnu funkciju imuniteta i varenja)

Nutritivni nedostaci se javljaju kad telo ne apsorbuje dovoljnu količinu hranljivih materija. Ukoliko telu ne dajemo odgovarajuće hranjive materije koje treba to može rezultirati kratkoročnim i dugoročnim problemima (digestivni problemi, problemi sa kožom, komplikacija kod rasta kostiju i potencijalno demencije)

Zaključak

Iako ljudi mogu preispitivati korist od mikronutrijenata i drugih prirodnih lekova, dokazi pokazuju da fabrike lekova nemaju ništa bolje za ponuditi. Lekovi na recept nude samo privremeno olakšanje, a ne deluju na koren problema, dok nas mikronutrijenti upućuju u pravom smeru za kompletnije rešenje podrške mentalnog zdravlja.

Ukoliko vi ili neko koga poznajete leči depresiju ili neku drugu mentalnu bolest Raklidž kaže. „Vredno je pokušati ozbiljno promeniti ishranu i uzeti široki spektar mikronutritivnih prirodnih dodataka ishrani“.

Izvor

Ostavi komentar

4 Komentara

  1. masa jovanovic says:

    a da li je ovas u zrnu zdraviji od ovsenih pahuljica i koliko dnevno sme da se konzumira

    • Zdraviji je i nema ograničenja po pitanju dnevnog unosa. Možete ga potapati u vodu preko noći i na taj način dobiti mekano zrno spremno za jelo.

  2. masa jovanovic says:

    htela sam da vas pitam da li ovas u zrnu moze da se jede sirov bez kuvanja samo da odstoji u vodi preko noci da omeksa i tako da se samelje u blenderu

Ostavi komentar