sep
06
2014

Iskorak ili opasnost ?

timthumb (1)

 

Ministarstvo zdravlja Crne Gore donelo je Pravilnik o tradicionalnim i alternativnim metodama liječenja čime se, praktično, legalizuju metode lečenja koje nisu u domenu savremene, zvanične medicine.

U članu 1 ovog Pravilnika stoji da se „tradicionalne i alternativne metode liječenja, koje su stručno provjerene i nijesu štetne po zdravlje, primjenjuju u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom“, a u članu 2 su navedene te metode:

1) akupunktura i srodne tehnike;

2) ajurveda;

3) apiterapija;

4) aroma – terapija;

5) detekcija štetnih zračenja;

6) duhovna energetska medicina;

7) energetska terapija i srodne tehnike;

8) fitoterapija;

9) homeopatija;

10) joga vježbe;

11) kvantna medicina i srodne tehnike;

12) kiropraksa i primijenjena kineziologija;

13) makrobiotika;

14) porodični raspored;

15) reiki;

16) tradicionalna domaća medicina;

17) tradicionalna kineska medicina;

18) psihoterapija.

Iako se čitanjem Pravilnika stiče utisak da su sve nabrojane metode stručno proverene i nisu štetne po zdravlje, zbog čega ih Ministartvo zdravlja i legalizuje, ipak istina je drugačija.

Većina od ovih metoda, osim fitoterapije, koja predstavlja lečenje lekovitim biljem a koja takođe može biti zloupotrebljena u jednom domenu, su štetne po čovekovo zdravlje, iako u početku mogu dati rezultate. Većina ovih metoda ima ideološku pozadinu povezanu sa istočnjačkim religijama i filozofijama i ulaze u domen duhovne sfere koja ima magijsko poreklo. Dovoljno je pogledati istoriju, poreklo i pokretače ovih i sličnih pravaca lečenja nakon čega se dolazi do nedvosmislenog zaključka da su u pitanju opasne stvari koje samo naizgled ili privremeno mogu da ostave dojam da su korisne, a ustvari su dugoročno štetne. Većina ovih metoda, kada zatražite malo detaljnija objašnjenja od njihovih praktikanata, nemaju logično i zdravorazumsko objašnjenje.

Za više informacija o ovim spornim metodama liječenja pogledati kratku knjigu Mistična medicina.

Pravilnik Ministarstva zdravlja takođe nije definisao bliže uslove o tome ko sve može da se bavi tradicionalnim i alternativnim metodama lečenja. Nije jasno takođe da li se ovim metodama mogu baviti samo doktori medicine ili i drugi ljudi koji su za to zainteresovani i imaju iskustva u primeni ovih metoda. Kako će se država, u kontekstu ovog Pravilnika, odnositi prema ljudima, koji se, na primer, bave travarstvom (fitoterapija), ili joga instruktorima, ili kostolomcima koji „nameštaju“ kičmu i druge organe (kiropraktika) i drugima, a koji nemaju diplome lekara ili doktora medicine?

Prirodno lečenje kojim se bavi Institut za prirodnu medicinu Podgorica u suštini ne podleže bilo kakvim pravilima i ograničenjima. Za savetovanje ljudi šta je najbolje za njih da jedu ili piju, koje lekovite biljke da koriste, da se kreću, sunčaju, budu pozitivni i slično, nije potrebna dozvola od bilo koga, već je to Božji dar koji je dostupan svakom čoveku. Prirodno lečenje, osim što je Božji dar, je jedini način lečenja na svetu koji nema bilo kakve štetne efekte i 100 odsto je prirodan, a takođe je i naučno opravdan.

Prirodno lečenje u suštini obuhvata sledeće:

– korišćenje biljaka u unutrašnjoj upotrebi (ishrana, ceđeni sokovi, tinkture, čajevi, mešavine, ulja, sirupi)

– korišćenje biljaka u spoljašnjoj upotrebi (obloge, melemi, umeci, inhalacije, kupke)

– korišćenje prirodnog ambijenta (vazduh, sunčeva svetlost)

– korišćenje prirodnih tehnika (vežbanje, hidroterapija, masaža, velnes)

Zdravko Vučinić, direktor Instituta za prirodnu medicinu i urednik portala BUDITEZDRAVI.info

Ostavi komentar