jun
06
2016

Istina o glutenu

gluten

Stručnjaci za ishranu, među kojima je nekadašnji lekar Novaka Đokovića, objašnjavaju za Ekspres zašto bezglutenska dijeta nije zdrava za svakog, ali i kome se preporučuje da krene putem najboljeg tenisera sveta

“Neka hrana bude vaš lek, a lek vaša hrana!”

Hipokrat

Otkako je Novak Đoković u knjizi ‘’Serviraj za pobedu’’ otkrio da je u njegovom pohodu na osvajanje teniskog trona ključnu ulogu pre pet godina odigrala promena režima ishrane i izbacivanje namirnica sa glutenom, jelovnik srpskog šampiona postao je opsesija brojnih pobornika zdravog života u Srbiji i svetu.

– Jeo sam kao Srbin (i kao Amerikanac) puno italijanske hrane poput pice, testenina, mnogo hleba, teške mesne obroke po nekoliko puta dnevno. Za vreme mečeva uzimao bih čokoladicu ili neki slatkiš, misleći da će mi to pomoći da održim energiju. Nisam shvatao da takva ishrana uzrokuje upale. Telo je reagovalo na hranu koja mu ne odgovara i slalo signale – otkrio je Đoković u knjizi.

Pomodarstvo, zablude i istine

Povedeni Noletom i njegovom nepobedivošću na terenima, mnogi na svoju ruku izbegavaju hranu s glutenom, iako nemaju dijagnostikovanu celijakiju, verujući kako im baš ovaj biljni protein, o kojem do pre nekoliko godina gotovo ništa nisu znali, uzrokuje zdravstvene probleme – nadutost, manjak energijem problem sa sinusima…

Testenine su glavni izvor glutena

Testenine su glavni izvor glutena

I tržište proizvoda bez glutena raste iz dana u dan, a predviđa se da će do kraja ove godine samo u SAD-u 15 milijardi dolara biti potrošeno na namirnice bez glutena. Za sada ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da žitarice, koje su glavni izvor ovog proteina, nisu dobre za zdravlje, ali ih mnogi izbegavaju i to bez konsultacije sa lekarom.

Doktor Igor Četojević, nekadašnji lekar srpskog teniskog asa čiji su saveti o ishrani odigrali presudnu ulogu u Đokovićevom napretku na terenu i njegovoj višegodišnjoj vladavini “belim sportom”, smatra da su Novakovi uspesi promovisali svest o kvalitetnoj ishrani i njenoj važnosti u vrhunskom sportu.

– Samim tim njegova medijska zastupljenost i promovisanje te ideje je dovela do većeg interesovanja o tome šta je zdrava hrana! To ne možemo nazvati pomodarstvom već normalnom potrebom svakog svesnog sportiste ili običnog čoveka. Gluten i dilema – da ili ne ili umereno – samo je jedna mala, ali važna komponenta našeg zdravlja na koju treba obratiti pažnju. Da se bolje razumemo, svako različito reaguje na njega, nekom smeta nekom ne – objašnjava Četojević.

Međutim, da je ishrana bez glutena, koju je na ovim prostorima popularizovao Novak Đoković, ipak postala više pomodarstvo, a manje potreba, primećuje Tatjana Mraović, specijalista higijene i dijetolog.

– Tačno je da se o glutenu i njegovim opasnostima danas mnogo više govori, možda i suviše. Te medijske tendencije da se “sve zna” i deluje u skladu sa brzo i površno stečenim znanjem, sigurno nisu dobre. Izuzetno je važno nekome ko ima tegobe otkriti razlog njihovog postojanja, možda dijagnostikovati i glutensku intoleranciju ako postoji. Ali, samoinicijativno ukidanje namirnica koje imaju gluten, u cilju potencijalnog poboljšanja zdravlja, ne savetujem – kaže naša sagovornica.

Danas živimo da bismo jeli

Kako je gluten postao ”neprijatelj broj 1″ i glavni krivac za gojenje i sve probavne smetnje na podneblju na kojem se ishrana vekovima zasniva na ”hlebu našem nasušnom” (pšeničnom, ražanom, ječmenom), objašnjava nutricionista-dijetetičar Jasmina Ristivojević.

-Tačno je da je ishrana naših predaka, još srednjovekovnih Srba, bila zasnovana na žitaricama. Ali, mnogo toga se od tada u našem narodu i u svetu promenilo. Počevši od proizvodnje hrane, pa preko načina života i načina konzumiranja hrane. Naši preci su se više fizički trošili, a manje umno, dok je danas drugačije. Drugo, manje je bila zagađena sredina i nije se znalo ni za aditive, ni za pesticide. Nekada se jelo da bi se živelo, a sada se živi da bi se jelo – kaže naša sagovornica i dodaje:

-Ranije se preterivalo u hrani samo za slave i velike praznike, a danas se svakodnevno preteruje. I redovno se postilo, na pravi način, uz suzdržavanje od hrane, a danas se i u postu za svaku namirnicu nalazi zamena, da bi se i tada uživalo u hrani – smatra Ristivojević.

Psenica, hleb, gluten, vekne hleba, pecivo, korpa sa pecivom

Nutricionista naglašava kako bezglutensku dijetu Novaka Đokovića ne treba slepo slediti, jer nije namenjena svakom, ali da primer srpskog tenisera ukazuje na značaj pravilne ishrane.

– Činjenica je da je naš narod u poslednje vreme unosio mnogo žita i proizvode od žita, pa je kod mnogih i došlo do prezasićenja. Svaka promena režima ishrane dovodi do promene u organizmu i do dobijanja snage. Kada je Novak počeo da vodi o računa o ishrani, postao je broj 1 u svetu. To nam govori o tome kako svako treba da nađe svoj način ishrane, onaj koji će ga dovesti do uspeha i poboljšanja i kako je svako individua za sebe – objašnjava Ristivojević.

Da Novakov primer može da bude putokaz u zdravom načinu ishrane saglasan je i Četojević, koji je prvi primetio da teniseru smeta “misteriozni gluten” i proterao ga sa Đokovićevog menija.

– Čika Jova Zmaj je davno rekao: “znanje je snaga, znanje je moć, učite deco dan i noć…” i tu je sve rečeno. Nole je dobio znanje, upotrebio ga i promovisao ga na najbolji način. Da li treba skroz eliminisati ili smanjiti uzimanje žitarica sa glutenom može da se utvrdi posle nekoliko pregleda i praćenja pacijenta. Al, ako imate određene probleme s varenjem sigurno je da izbacivanjem glutena možete da olakšate ili smanjite problem. Kod izrazito osetljivih ljudi gluten ne samo što oštećuje sluznice creva, nego može da prouzrokuje i mnogo veće patološke promene hormona, recimo štitne žlezde, ili da poremeti neke druge neurohemijske i metaboličke procese u telu – upozorava Četojević.

Tatjana Mraović

Tatjana Mraović

Dijetolog Tatjana Mraović naglašava da celijakiju, bolest koju prati intolerancija na gluten, ima svega oko 1% svetskog stanovništva. U nastanku bolesti ulogu igraju genetski, ali i faktori sredine.

– Kod jednog broja osoba (oko 10%) bolest ostaje neprepoznata, te nekada do postavljanja dijagnoze prođe desetak godina. To jeste zabrinjavajuće, ali nije razlog da sami preduzmete lečenje izbacivanjem glutena iz ishrane, pre potvrde o postojanju osetljivosti – smatra sagovornica Ekspresa.

Alergija i intolerancija nisu isto

Doživotnu ishranu bez glutena dr Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta i član Radne grupe Svetske zdravstvene organizacije, kao obavezan dijetarni tretman preporučuje isključivo osobama sa celijakijom i drugim oblicima preosetljivosti na gluten.

-Što se tiče osoba koje nisu preosetljive na gluten, nema dokaza da dobrovoljna dijeta bez glutena za njih ima veću zdravstvenu korist od uobičajene dobro izbalansirane ishrane. Sprovođenje bezglutenske dijete nije jednostavno jer je gluten prisutan u velikom broju namirnica, bilo kao njihov sastojak ili kao nečistoća, a ovakva dijeta je i znatno skuplja od uobičajene ishrane – kaže prof. Stanković.

Prof.dr Ivan Stanković

Prof.dr Ivan Stanković

Naš sagovornik navodi da eliminisanje glutena iz ishrane za osobe koje nemaju dijagnostikovanu celijakiju i preosetljivost na ovaj biljni protein, ne može da našteti zdravlju.

-Eliminacija samog proteina glutena iz ishrane nema nikakvih štetnih posledica za organizam jer esencijalne aminokiseline mogu da se unesu u dovoljnoj količini iz drugih proteinskih izvora. Prema biološkoj vrednosti, gluten ne spada u punovredne proteine, jer kao i većina biljnih proteina ne sadrži sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu. S druge strane, žitarice koje sadrže gluten su dobar izvor skroba, vlakana, minerala i vitamina B grupe, pa treba voditi računa da namirnice koje ih zamenjuju sadrže dovoljnu količinu ovih nutrijenata – smatra Stanković.

I nutricionista Milka Raičević upozorava da bezglutenska dijeta treba da postane način života samo onima koji pate od celijakije.

-Naravno, nećete pogrešiti ako mesec dana budete na takvom režimu ishrane, ali trajno odricanje glutena preporučuje se samo ako imate dijagnozu intolerantnosti. Problemi sa nadimanjem, viškom kilograma i oslobađanjem od toksina mogu da se reše i postom ili jednostavno promenom u načinu ishrane jer su ove tegobe uglavnom posledica jednolične ishrane i preterivanja sa određenim namirnicama – objašnjava Raičević.

bread-making-1039261_960_720

 Gluten organizmu može da naškodi na dva načina: izazivajući alergijske reakcije i intoleranciju, odnosno celijakiju. Mnogi iz neznanja ne prave razliku između ove dve bolesti, iako su im simptomi sasvim različiti, ukazuje Mraović.

Alergijsku reakciju izazivaju proteini žitarica: albumin, globulin, gliadin i glutenin (gluten). Alergije prate svrab kože sa crvenilom, uz pojavu koprivnjače, otoci na licu, curenje nosa, gušenje i škripanje u grudima. Poznata je astma pekarskih radnika nastala kao posledica alergije na pšenično brašno. Celijakija, odnosno intolerancija na gluten, je praćena upalnim procesima u crevnoj sluznici, što potpuno narušava varenje i samim tim zdravlje – objašnjava Tatjana Mraović.

ŠTA JE U STVARI GLUTEN?

Gluten je biljni protein, sadrži ga pšenica, ječam i raž – žitarice koje su u raznim oblicima, prisutne u svakodnevnoj ishrani.

-Spisak namirnica koje su savetovane osobama obolelim od celijakije je drastično skraćen u odnosu na uobičajenu ishranu, te postoji mogućnost nastajanja nutritivnih deficita, poput nedostatka vitamina B kompleksa, folne kiseline, gvožđa, hroma, magnezijuma, fosfora i molibdena. Njima je primena bezglutenske ishrane lek, te uz suplementaciju pažljivo biranih vitamina bez glutena, oporavak sluznice creva će doneti izlečenje. Ali, nepotrebno izostavljanje ove hrane, bez dijagnostikovane celijake, ne smatram racionalnim – ističe Tatjana Mraović.

Gluten Celiac Disease

KAKO DA PREPOZNATE ALERGIJU

I kod alergije i kod intolerancije na gluten obavezna je eliminacija glutena iz ishrane, ističe prof.dr Ivan Stanković.

Alergije su reakcije preosetljivosti prouzrokovane imunološkim mehanizmima. Najveći broj alergija na hranu uključuje produkciju IgE antitela i lanac interakcija između određenih tipova ćelija i hemijskih medijatora. Simptomi se javljaju brzo nakon unošenja određene namirnice i mogu da budu:

Psenica, gluten

  • sistemski – anafilaksa
  • gastrointestinalni: otok usana i grla, mučnina, povraćanje, abdominalni bolovi, dijarea
  • respratorni: bronhospazam, astma, rinitis
  • na koži i sluzokoži: svrab, eritem, urtikaria, ekcem, konjiktivitis.

KAKO DA PREPOZNATE CELIJAKIJU

Intolerancije su nealergijske reakcije preosetljivosti na hranu koje mogu da budu posledicametaboličkih poremećaja (nedostatak enzima) ili prouzrokovane nepoznatim mehanizmima. Celijačna bolest je hronično doživotno inflamatorno oboljenje tankog creva koje se javlja kod genetski predisponiranih osoba, a odlikuje se trajnom specifičnom preosetljivošću nagluten pšenice, raži, ječma i ovsa.

Manifestuje se u digestivnom traktu kao:

  • diarea
  • abdominalna nadutost
  • povraćanje i abdominalni bol

Kod nelečene celijakije kao posledica loše apsorpcije hranljivih sastojaka javlja se:

  • zastoj u rastu i razvoju
  • rahitis
  • osteoporoza
  • artritis
  • anemija
  • neurološki poremećaji

– Ovi simptomi su karaktarestični, ali ne i specifični samo za celijakiju, pa dijačnostička procedura nije jednostavna i uključuje duodenalnu biopsiju i serološke testove (antitela na tkivnutransglutaminazu, antiglijadin antitela, HLA tipizacija) – objašnjava Stanković.

Izvor-www.ekspres.net

Ostavi komentar