apr
08
2017

Jedno telo – dva bića

Možemo slobodno da kažemo da u našem telu postoje dva bića. Jedno biće koje nas vodi ka dobru, a drugo biće koje nas upućuje na zlo. Mi smo svi osetili onu grižu savesti kada nešto činimo što je loše. To je ono šesto čulo koje mi imamo. Ako zelenu travu pogazite nekoliko puta ona će ponovo da izraste. Međutim, ukoliko je gazite desetine puta, trajno će biti uništena. Tako i naša savest. Ako je konstantno zanemarujemo, onda više nećemo ni imati tog šestog čula. To stanje ponekad vidimo kod ljudi koji su izgubili savest. Oni su pali na životinjski nivo. Vrlo dobra ilustracija je ona o dve zveri.

Zamislite dve divlje životinje u cirkuskoj areni koje se bore na život ili smrt. Iznenada ih razdvojimo u odvojene kaveze. Jednu hranimo nekoliko puta na dan. A drugu, jadnicu, ostavljamo bez hrane. Nakon mesec dana dovedemo ih opet u arenu da se bore. Koja će pobediti? Dve zveri jesu dve različite naše prirode. Mi imamo dva bića ili dve prirode koja se bore u nama. Koja će pobediti? Koja će preuzeti nadzor u našem životu? Vi znate odgovor – ona koja prima bolju hranu biće zdravija i snažnija. Kako možemo hraniti ova dva bića? Sve što ulazi u ljudski um preko naših pet čula jeste hrana za jednu ili drugu prirodu, tj. biće. TV i video programi koje gledamo, muzika koju slušamo, knjige i časopisi koje čitamo, razgovori koje vodimo, sve to čini vid hrane za jednu od ove dve prirode. Jedna od njih će uvijek biti bolje hranjena od druge. Cilj je izgladneti staro biće, dok ćemo duhovnom biću pružiti najbolju ishranu.

Kako hraniti duhovno biće? Čitanjem duhovne literature, molitvom, postom i pomaganjem drugima. Zavisno od toga kako naše biće hra­nimo, takvi ćemo i postati.
Zakon ljudske prirode glasi: postajemo onakvi kakve su naše misli i pretvaramo se u ono što gledamo. Da li ko od nas živi na hlebu, starom tri me­seca? Svakako da ne. A mnogi od nas žive na duho­vnom hlebu koji je već davno uhvatio plesan. Mi želimo duhovnu regeneraciju i pro­menu toka naših misli. Ali to je Sizifov posao. Sveta knjiga kaže: “Može li ris promijeniti šare svoje? Može li Etiopljanin promijeniti boju kože svoje?” “Ne može”, kaže pisac. “Možete li vi zli bu­du­ći činiti dobro?” Odgovor je ne. U svakom od ova tri slučaja. Da li se geni mogu promeniti? Ne mogu. Može li Etiopljanin-crnac postati beo čovek? Ne može. Zato što je to genetski determinisano. Može li ris promeniti svoje šare? Ne može, jer je i to genetski determinisano. Može­mo li mi zli budući po prirodi činiti dobro? Odgovor je: Ne.

Postavlja se pitanje: šta nam je činiti?

Jedina mogućnost jeste natprirodna intervencija. Činjenica je da smo se odvojili od Tvorca pre 6000 godina. Ljudi su želeli da žive autonomno. Ali to je dovelo do mentalne i fizičke degradacije. Jedina mogućnost je da zlo, koje se multiplicira i umnožava, odstrani Viša sila. Mi moramo da tražimo natprirodnu intervenciju da bi On promenio ono naše iskvareno zlo biće i da bi nam podario drugu prirodu. Pozivamo vas da uradite eksperiment kod kuće. Svako od vas može napraviti taj eksperiment. Nije skup. Potražimo pomoć od tog natpriro­dnog bića. Dozvolimo da se uključi u naš život. On je spreman da nam ukaže na naše promašene staze.

Savršena struktura ljudskog tela, imunitet, kardiovaskularni sistem, pluća i ostali organi, koji ne mogu funkcionisati bez spoljne koordinacije, pokazuju da je Tvorac zainteresovan za nas. Neki ljudi misle da je Tvorac stvorio svet i onda ga zaboravio. Oni ga prihvataju kao apstraktnog Stvoritelja, ali istovremeno smatraju da njegovo postojanje nema nikakvog udela u njihovom životu. Za njih je On daleka filozofska apstrakcija. Kada je Tvorac sebe predstavljao rekao je: “Ja sam te izveo iz zemlje egipatske, iz doma ropskoga”. On nam je rekao da je uključen u sva ljudska dešavanja i da ga i te kako zanima sve ono što radimo. Za Jevreje, On nije bio puka apstrakcija, već stvarni Izbavitelj. I danas se može reći, za onog ko ne prihvata da Tvorca zanima sve što se dešava u životu čoveka, da nije istinski religiozan.

Ovaj vakum u religijskim shvatanjima je nastao, jer se izgubila konekcija između čoveka i Tvorca. Pozivamo vas da uspostavite samo na par minuta tu zaboravljenu vezu kako bi Tvorac mogao da se umeša u vaš život. Zahvaljujući višim strukturama mo­zga kao prijemnikom možemo utvrditi šta Tvorac želi da nam kaže i koja je naša uloga na planeti Zemlji. Ljudska priroda je baždarena za jedinu refe­rentnu tačku koja prenosi Stvo­rite­lje­vu misao za čoveka. Tu referentnu tačku nalazimo u Hristovom životu.

Izvor

Ostavi komentar