sep
05
2013

Kafa-blago receno stetna

KAFA 1

Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, iako sve činjenice ukazuju da je štetna po zdravlje. Kafa je zasigurno štetnija nego što to mnogi misle. Kafa je glavni izvor kofeina, moćnog stimulansa koji je u suštini otrovan. Dovoljno govori to da određene biljke proizvode kofein da bi ih kao pesticid štitio od insekata. Kofeina, osim u kafi, ima i u crnom čaju, kola pićima, energetskim napicima, čokoladi, u pojedinim lekovima protiv bola, migrene, prehlade…

Kofein utiče na nadražljivost nervnog sistema, i na neki način stimuliše sve delove kore mozga. Neki stručnjaci kažu da je smrtonosna doza 10 grama, što predstavlja količinu koja se nalazi u oko 70 šolja kafe. Mnogi ljudi svakog dana uzimaju desetinu smrtonosne doze, a čak i u samo jednoj šolji kafe vrebaju supstance koje ozbiljno mijenjaju organizam.

POVEZANOST SA BOLESTIMA

U kafi se nalazi na stotine drugih štetnih hemijskih sastojaka uključujući acetaldehid, amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol, metanol, naftalin, fenol, vodonik sulfid….
Kafa je, inače, diuretik, odnosno izlučuje tečnost iz tela izazivajući dehidraciju koja se smatra predvorjem za bolesti.
Kofein povećava trenutni osjećaj energije tako što podstiče porast nivoa šećera u krvi. Zbog toga se, međutim, naglo izlučuje određena količina insulina iz gušterače. Posledica njegovog djelovanja je potpuno suprotna – čovjek brzo oseća iscrpljenost.
Kofein deluje i kao direktni stimulans srčanog mišića. Kada dođe do srca, prouzrokuje sužavanje arterija. Takođe, povećava opterećenje srca ubrzavajući stopu rada i povećavajući krvni pritisak, istovremeno smanjujući ishranu srca krvlju.

Samo jedna šolja kafe na dan utičena na povećanje i donjeg i gornjeg pritiska, a da ne govorimo o većim količinama. Zato često prestanak konzumiranja napitaka sa kofeinom, naročito kafe, dovodi do snižavanja krvnog pritiska. Onda ljudi pokušavaju da problem niskog pritiska rješe na način što će popiti kafu, a u stvari kafa je uzrok pada pritiska.
Kofein remeti san, i opšte je poznato da oni koji žele da “razbiju” san uzimaju napitke koji sadrže kofein, a to je najčešće kafa.
Kafa može da prouzrokuje rak bešike i jajnika, čir želuca… Rak debelog creva je takođe povezan sa konzumiranjem kafe.
Stručnjaci se još raspravljaju da li kafa predstavlja značajan rizik od raka, ali nema sumnje da ovaj proizvod sadrži hemikalije koje mogu da izazovu rak. Među takve hemikalije spadaju metilglioksal, katehol, hlorogena i neohlorogena kiselina. Pojedini stručnjaci kažu da kofein nije pravi kancerogen sam po sebi, već da je ko-kancerogen. To znači da može da poveća vjerovatnoću da će se rak pojaviti, ako je u prisustvu drugih kancerogena.

Napici s kofeinom mogu prouzrokovati i nadraživanje želuca. Za to su odgovorni aditivi iz tih napitaka.
Sam kofein djeluje na krvne žile sistema za varenje tako što podstiče njihovo stezanje. To ometa normalno varenje. Napici s kofeinom teraju želudac da izlučuje preveliku količinu želudačne kiseline. To može pogoršati stanje kod osoba s čirom u sistemu za varenje.
Ustanovljeno je i da kofein ometa apsorpciju kalcijuma i gvožđa iz hrane što podstiče razvoj osteoporoze i anemije.
Neki od efekata napitaka sa kofeinom koji se mogu javiti nakon konzumiranja su: poremećena ravnoteža, ubrzan rad srca, povišena ili izmenjena visina glasa, nesanica, slabo pamćenje, zamor i drhtavica prstiju. Drugi simptomi koji se nešto kasnije javljaju su: problemi sa cirkulacijom, poremećaj pamćenja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srca, drhtavica, nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraženost, uzrujanost, nervoza, depresija, nestabilnost u nogama…

Istraženo je i da hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje alergije na hranu. Takođe, postoje podaci da je zadržavanje tečnosti sporedni efekat kofeina.

Očito i da dejstvo kofeina na ćelije pankreasa pogoršava dijabetes. U eksperimentima na miševima, kafa je veoma pogoršavala dijabetes. Može se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa.

Neka istraživanja pokazuju i da osobe koje piju kafu, u poređenju sa onima koji je ne piju, imaju višak kilograma, koriste više alkohola i puše više cigareta… Otrov kao što je kafa, najpopularniji izvor kofeina, može da stimuliše i mnoge druge zdravstvene probleme, a naročito je štetna po zdravlje ako je organizam već oslabljen ili se pojavila neka bolest.

ZAVISNOST

Često se raspravlja, naročito među laicima, da li se postaje zavistan od kafe. Medicina je ozbiljno istražila da kofein izaziva određenu zavisnost kod konzumenta, i to se vrlo lako može testirati.
Sve supstance koje stvaraju zavisnost dovode do određenih fizičkih i psihičkih posledica u trenutku kad se ukine njihova upotreba.
Najbolji način da se preispita zavisnost od kofeina jeste da se nekoliko dana prestane sa uzimanjem te materije u bilo kojem obliku. Najuobičajeniji fizički simptom odvikavanja od kofeina jeste glavobolja, koja može varirati od umjerene do snažne. Ostali simptomi koji se mogu pojaviti jesu osećaj iscrpljenosti, nedostatak apetita, mučnina i povraćanje.
Čovjek se može osećati i psihološki bezvoljno. Simptomi često ne traju duže od jednog dana, a u pojedinim slučajevima potraju i četiri do pet dana.
U SAD su rađene analize koje pokazuju da proizvodi koji sadrže kofein, a naročito kafa, često su povezani sa pušenjem u pogledu ponašanja.
I to je zaista tačno. Mnogim pušačima je skoro nezamislivo da uzmu šolju kafe, a da je ne proprate cigaretom. I kafa i cigarete su ozbiljni otrovi koji narušavaju zdravlje.
Istraživanja su pokazala i da ukoliko se kofein ne unosi ujutro, nagon za pušenje se smanjuje ili ga uopšte nema. Izbjegavanje kofeina može da bude put ka prekidu pušenja.

KAFA BEZ KOFEINA NISTA BOLJA

Na kraju, neko može da kaže da pije kafu bez kofeina. Dr Agata Treš kaže da „upotreba kafe i drugih napitaka oslobođenih kofeina umesto napitaka sa kofeinom je kao zamenjivanje oštrog kamena iz desne cipele za oštar kamen u levoj”.

“Ovi napitci obično prouzrokuju gubitak osećaja ukusa hrane zbog remećenja čula ukusa i mirisa. Stariji ljudi naročito mogu da pate zbog upotrebe napitaka bez kofeina, i izgleda da su grupa koja će najvjerovatnije preći sa pića sa kofeinom na ona bez kofeina”, kaže dr Treš.

Kafa bez kofeina sadrži mnoge druge otrove koje smo već naveli na početku priče o kafi.

“Ulja iz kafe zvana kafeoli su i dalje prisutna, i nadražuju stomak i ostatak sistema za varenje, stimulišući veću proizvodnju kiseline. Istraživanja na mladim pacovima su pokazala da je kafa bez kofeina, koja je davana ovim životinjama, značajno usporavala stopu njihovog rasta, potvrđujući na još jedan način prisustvo i drugih štetnih supstanci pored kofeina”, tvrdi dr Treš u svojoj knjizi “Otrov sa velikim K”.

Ostavi komentar