jul
18
2016

Lekovita svojstva dinje

dinja

Dinja (lat. Cucumis melo) je jedna od onih namirnica koje su zaštitni znak ljeta. Iako se isto kao i lubenica smatra voćem, dinja je zapravo povrće iz porodice tikvovki.Narandžasta boja ovog sočnog ploda ukazuje na obilje karotena koji je snažan antioksidans.Njen jedinstveni ukus nailazi na podvojena mišljenja onih koji u njemu uživaju i onih kojima je previše egzotičan.

Smatra se da potiče iz Azije gde je bila poznata još 1.000 godina pre nove ere, a na naše prostore doneli su je moreplovci iz Afrike.Iako se za konzumaciju preferira sočno meso dinje, u nekim narodima Južne Amerike i Azije najcenjenije su koštice koje se konzumiraju kao grickalice.

Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži:

– 53 kalorije
– 0,3 g masti
– 13 g ugljikohidrata
– 1,4 g vlakana
– 30% dnevne količine vitamina A
– 78% dnevne količine vitamina C

Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C.

Ova slasna voćka obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka.S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

LEKOVITO DELOVANJE DINJE:

1. Štiti zdravlje očiju

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin.Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde djeluje antioksidativno i kao UV zaštita.Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnice koja se obično javlja kod starijih osoba).S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

2. Smanjuje rizik od astme

Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata.Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i naranadžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja.Vitamin C takođe je važan  nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika, i  smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama.

3. Reguliše krvni pritisak

Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca.Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska.Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca.Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak bubrežnih kamenaca.

4. Štiti od raka

Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka.Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, endometrija, pluća i raka gušterače.Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja.Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.

5. Reguliše probavu

Dinja spada u lako svarljivu hranu i preporučuje se jesti na prazan želudac te pre nekog drugog obroka.Dobar je izbor i za one osetljivog želuca jer sadrži enzime pa ne troši energiju organizma na varenje hrane.Zbog obilja vlakana i vode prevenira zatvor i pomaže u regulisanju probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.

6. Deluje protivupalno

Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji.Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti ćelijskih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorištavanje masti i smanjivanje hroničnih upala.

Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa pa tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa.Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja.Ovi poremećaji se očituju kao insulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području trbuha (abdominalna ili centralna gojaznost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak.

Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma.Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.

7. Štiti kožu i kosu

Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose.To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu pa je esencijalan za njihov rast.Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože.

Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu.Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.

 

Ostavi komentar