jul
02
2017

Ližete komercijalne sladolede?! Ližete otrove!

Da li biste pili razređivače, antifriz i veštačke boje? Upravo to jedete kada konzumirate sladoled… Kada ovo pročitate, razmilslite o tome da li ćete da nastavite da se „sladite“ industrijskim sladoledima (iz prodavnica, ili kod privatnih „proizvođača“, koji koriste iste ove hemikalije u proizvodnji sladoleda koje kupujete u kornetima)!

U kornetu i „otrov“ za vaške!!!

Istraživači iz SAD su utvrdili da su veštački aditivi, boje i emulgatori za sladoled pravljeni od štetnih hemijskih sastojaka koji mogu da ugroze jetru, bubrege i srce, a umesto ukusa vanile, na primer, koriste „peperonal“, hemikaliju koja ubija – vaši!?

Sezona sladoleda je u jeku, a ova poslastica je dugo bila omiljeni desert u Americi. No, jeste li nekad primetili da se mrlje od sladoleda stvrdnu i ne mogu da se operu vodom? Možda je u pitanju neki ne baš naivni sastojak u sladoledu.
Proizvođači sladoleda nisu obavezni da na proizvodima istaknu aditive koji se koriste. Zbog toga su mnogi sladoledi u celosti napravljeni od veštačkih sastojaka. Proizvođači sladoleda nam nude proizvode raznih ukusnih aroma, ali da li su oni dobri za jelo?
Donald J. Braun, iz Saveta za prirodna istraživanja u Sijetlu, državi Vašington, utvrdio je koje se hemikalije koriste u proizvodnji sladoleda kao zamena za prirodne arome, kao i boje i emulgatori. Bilo ih je više od sto. Ne postoji ni jedan ukus sladoleda koji nema hemijsku zamenu. Neke od veštačkih aroma su dovoljno jake da izazovu oštećenja jetre, bubrega i srca!
Benzil acetat je sintetička hemikalija koja je deo arome jagode. Ova supstanca može da izazove povraćanje i proliv, i ona je takođe rastvarač nitrata.
Etil acetat koriste mnogi proizvođači za dobijanje arome ananasa. Ova supstanca može da izazove oštećenja jetre, bubrega i srca.
Peperonal se koristi umesto vanile i ova hemikalija se koristi za ubijanje vaši.
Vanilin je hemikalija koja se takođe koristi u dobijanju arome vanile, a proizvodi se od pulpe drveta i nema veze sa plodom vanile.
Amil butirat zamenjuje prirodnu aromu vanile i takođe se koristi kao rastvarač za uljane boje.
Aldehid C17 koristi se za dobijanje arome višnje i to je zapaljiva tečnost koja se koristi u anilinu (bozbojnoj, otrovnoj uljanoj tečnosti koja je derivat benzena), bojama, plastici i gumi.
Butiraldehid se koristi u sladoledu sa ukusom lešnika i jedan je od sastojaka gumenog cementa.
Dietil glikol je ista hemikalija koja se koristi u antifrizima i razređivačima farbe i pošto je jeftina, koristi se u sladoledu kao emulgator umesto jaja. Dovoljno je otrovna da prouzrokuje oštećenja jetre i bubrega.

Što se tiče veštačkih boja, proizvođači sladoleda mogu da upotrebljavaju bilo koju od onih na listi FD&C. Poslednjih godina veliki broj boja je zabranjen, jer su laboratorijski testovi pokazali da prouzrokuju rak. Možda je prisustvo otrovnih sastojaka od malog značaja u proizvodnji razređivača za farbe, ali je veoma bitno kad se nalaze u hrani.

Antifriz kao „poslastica“

Prosečan Amerikanac pojede 24 kg sladoleda godišnje, prema istraživačima Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu. Sledeći put kad poželite primamljivi banana split, setite se mešavine rastvarača ulja i nitrata, antifriza i insekticida za vaši i neće vam izgledati toliko ukusan. Imate izbora: da kupite sladoled koji je napravljen bez veštačkih aditiva (napomena priređivača ovog teksta za internet: takvih nema u Srbiji!), ili da ga sami napravite.

Deca najugroženija!

Skoro svaki sladoled „obogaćen“je karagenanom – E 407. „Deca ne bi trebalo da ga unose, jer je potencijalni izazivač raka“, upozorava prof. dr Vladimir Kovčin, onkolog.

Dali ste detetu sladoled. Ono uživa, a vi i ne slutite da ste mu uz tu fenomenalnu poslasticu dali i ozloglašeni izazvač raka debelog creva – emulgator karagenan E 407!
Verovali ili ne, skoro svaki sladoled „obogaćen“ je tim opasnim aditivom, jer pomaže njegovo zgušnjavanje. U većim količinama, kako tvrde stručnjaci, on izaziva rak debelog creva, a nipošto ne bi trebalo da se nađe u mladom dečjem organizmu!

Prof. dr Vladimir Kovčin, jedan od najpoznatijih srpskih onkologa, kaže da deca ne bi trebalo da unose E 407, ali i sve ostale emulgatore, jer su potencijalni izazivači raka.

– Kod dece je metabolizam ubrzan, deoba ćelija takođe. Njihov mlad organizam osetljiviji je od starijih na sve te supstance, pogotovu što je u razvoju. Trebalo bi deca da izbegavaju, ne samo sladoled već suhomesnate proizvode, konzerviranu hranu, keks, kroasane i sve što može dugo da stoji. Oni takođe, osim E 407, sadrže i ostale emulgatore – upozorava on, i dodaje da se te štetne materije akumuliraju u organizmu.

– To ne znači da će svi koji ih pojedu dobiti rak, ali nose veliki rizik od te bolesti. Pogotovo kada se zna da je rak debelog creva na drugom mestu kod muškaraca i trećem kod žena u odnosu na sve druge vrste kancera – kaže prof. dr Kovčin, apelujući na majke da izbegavaju da svojoj deci daju tu vrstu hrane.
Potvrđujući reči dr Kovčina, dr Miroslav Stojišić, doktor veterinarskih nauka, kaže da sladoled koji u sebi sadrži mleko spada u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i da je strašno što sadrži karagenan E 407.

– On izaziva rak debelog creva jer se lepi za njegovu sluzokožu. Onda se prilikom defekacije odlepljuje, praveći rane na sluznici. Takve rane su, u stvari, pogodno tle za nastanak raka debelog creva. Struka je odlučila da se obrati nadležnima da se pojedini aditivi iz hrane zabrane. Apelujem na majke da deci daju domaći sladoled koje će same da im naprave – naveo je on i objasnio da je karagenan morska alga koja se dodaje hrani kako bi je zgusnula.
Statistika kaže da u Srbiji od raka debelog creva oboli oko 4.000 ljudi godišnje, a umre 2.500.

Abdominalni hirurg dr Zlatko Bokun kaže da karcinom debelog creva poslednjih godina zauzima neslavno treće mesto po smrtnosti od malignih oboljenja.

– Nezdrava ishrana puna masne, pržene, jeftine hrane, prepuna kancerogenih emulgatora doprinela je eksploziji ove maligne bolesti. Svaka promena navika pražnjenja i pojava krvi u stolici kod starijih od 50 godina budi sumnju na ovo oboljenje. Ugroženi su pretežno ljudi srednjeg i starijeg životnog doba, mada u poslednje vreme viđamo sve mlađe pacijente oba pola – kazao je on.

Izvor1, Izvor2, Slika1, Slika2

Ostavi komentar

2 Komentara

  1. Dok ne znaš jedeš. Sada kad sam saznao nema više omiljenih sladoleda sa prodavaonica. Sladoljed samo doma pravljen od voča.

  2. Viktorija says:

    Da , tačno.
    Trebalo mi je vremena , da sam sve to saznala i izbacila iz jelovnika.

Ostavi komentar