apr
04
2016

Malo smeha na svoj račun menja život iz korena

smeh1

Dr Beri Bitman, američki neurolog, internacionalni predavač, pronalazač i direktor Mind-Body Wellness Center, interdisciplinarnog zdravstvenog centra otvorenog tipa u Midvilu (Pensilvanija, SAD) – postavio je novu paradigmu prirodnog lečenja. Dr Bitman poručuje da, čak i ukoliko ne možete da se setite kada ste se poslednji put smejali – to ne znači da niste u stanju…

To samo može biti znak jednog stresnog života ili toga da svakodnevni izazovi prosto bivaju preplavljujući. Kako navodi dr Bitman, smeh mnogima predstavlja moćan isceljujući eliksir, nešto kao prirodni Prozac! Smeh omogućava da se sopstvene brige sagledaju na jedan drugačiji način i ima izvanrednu sposobnost da pomogne u ponovnom uspostavljanju jedne pozitivne i zdrave perspektive onda kada smo neraspoloženi.

Činjenica je da se neki od najboljih viceva zasnivaju upravo na istinitim životnim pričama i govore o stvarima koje se, zapravo, događaju običnim ljudima, podseća dr Bitman. Neki od najpoznatijih komičara ikada, razvijali su svoj rad jednim fenomenalnim talentom i ”izoštravali” svest o tome što se zaista događalo u njihovom okruženju. Pri takvom posmatranju, bili su u mogućnosti da izdvoje vedriju perspektivu čak i iz onog najtmurnijeg.

Ipak, ako stoji da su neki od najboljih viceva nastali iz svakodnevice, zbog čega se svi ne smejemo, pita nas dr Bitman.
Odgovor nam mnogo kazuje o nama samima. Suštinski, postoje dva osnovna razloga. Prvi je da nema dva gledišta koja su obavezno istovetna. Neki ljudi prirodno otkrivaju vedriju stranu stvari dok druge obavija neveselost u vezi sa praktično svim što im se događa u životu.

Drugi razlog je, pak, zasnovan na onome sa čim samo neki od nas zaista žele da se suoče, a to su, prema dr Bitmanu, samorefleksivnost i slika o sebi.
Jer, konačno, ponešto od onoga što nam se događa i što činimo mora da je veoma zabavno! Očigledno da upravo na ovaj način razmišljaju komičari, zaključuje Bitman i izazovno nas pita da li smo u stanju da se nasmejemo sebi samima, na pozitivan način.
Onda, zašto se ne smejemo?

Odgovor je, za dr Bitmana, jednostavan i glasi: “Zato jer želimo da nas drugi vide savršenim!” A, kad “zabrljamo” ne želimo da to iko primeti. Ipak, „ljudski je grešiti” (“to err is human”). A, promenite samo dva slova, kaže Bitman, i dobijate – “Zabavno je grešiti” (“to err is humor”)!
Nije li iznenađujuće što su ove dve reči toliko slične, pita se Bitman, kao da su preci odavno znali ono što na nama, kao društvu, ostaje da ponovo spoznamo.

Dr Bitman se šali da, kada bismo istraživali regije “smisla za humor” u ljudskom mozgu, one bi najverovatnije bile atrofirane u onih koji gotovo sve uzimaju ozbiljno i ubrzo dodaje da zapravo, ne bi birao da se prihvati ovakvog “zadatka”.

Tako, umesto istraživanja “centara za humor”, dr Bitman predstavlja sedam koraka u nalaženju ”vedrije strane života”:

1.    Naučite da se smejete na sopstveni račun.
2.    Ponovno otkrijte smisao za humor umirujući svoju težnju za postizanjem savršenstva i ozbiljnost dok, sa druge strane, nastojite da probudite u sebi onaj vedriji pristup, kad god je to moguće.
3.    Stimulišite svoj um na taj način da otkriva humor u svakoj situaciji i priuštite mišićima za smejanje jednu svakodnevnu vežbu.
4.    Neka smeh zameni alkohol, duvan i lekove onda kada ste pod stresom i kad se valja sa istim izboriti.
5.    Ohrabrite svoju vedriju stranu da se razigrano uzdigne čak i iznad onih momenata koji vam predstavljaju veliki izazov.
6.    Prihvatite svaku smešnu situaciju kao jedan dar koji valja podeliti sa drugima. Kada se smejete, a posebno na svoj račun, i ostali će se rado pridružiti. Smeh nije ništa manje zarazan i – isceljujući.
7.    Ni sebe ni druge ne uzimajte previše ozbiljno.

Ostavi komentar