okt
09
2013

Margarin – izbegavajte po svaku cenu!

smar_032

Margarin se na svetskoj sceni pojavio 1869. godine, konstruisan kao jeftina zamena za maslac za radničku klasu. Margarin međutim nema ništa zajedničko s maslacem. Margarin je nešto sasvim drugo u odnosu na maslac, jedan potpuno neprirodan, nejestiv i štetan proizvod koji se nikako ne bi trebao nazivati – namirnicom.

Margarin se proizvodi od biljnih ulja. Visoka temperatura u procesu presovanja ulja uništava u njima antioksidante te nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u stanicama i povećati rizik od raka. Zatim se na brutalni hemijski način ulja stvrdnjavaju, postupkom hidrogenizacije ili promenom masnih kiselina (esterifikacijom). U ovim postupcima koriste se opasne hemikalije čiji se ostaci nalaze u gotovom proizvodu na policama naših prodavnica.

Veliki je problem što i hidrogenizacija i promena masnih kiselina (esterifikacija) dovode do toga da se molekuli masnoće menjaju u takve oblike kojih uopšte nema u prirodnim masnoćama i potpuno su nepoznate našem metabolizmu. Masnoće grade ćelijski zid koji je po Bruce Liptonu, međunarodno poznatom naučniku sa područja ćelijske bilogije, glavni deo stanice jer omogućuje komunikaciju stanice s okolinom. Ako se u nju ugrade neprirodne masnoće iz margarina ona ne radi na normalan način.

U postupku hidrogenizacije ulje se obrađuje vodonikom uz pomoć nikla kao katalizatora. Usled ovog procesa dolazi do stvaranja trans-masnoća za koje je dokazano da su vrlo štetne za zdravlje. Industrijske trans-masnoće povećavaju rizik od dijabetesa, raka, kardiovaskularnih bolesti, te oštećenja fetusa. Osim u margarinu, nalaze se i u mnogim vrstama kupovnih peciva, keksa i kolača, sladoleda, čokolade i čipsa.

Promena masnih kiselina (esterifikacija) znači da se molekuli masnoće razbijaju pa se ponovo spajaju po načelu slučajnosti uz pomoć natrijum-metilata. Ovdje se ne stvaraju trans-masnoće ali masnoće koje nastaju potpuno se razlikuju od prirodnih masnoća i našem su organizmu neprepoznatljive. Kako masnoće učestvuju u celom nizu važnih biohemijskih procesa u telu, tako ove izobličene masnoće izazivaju razne poremećaje i dovode do bolesti. Npr. stvrdnuto palmimo ulje (čest sastojak u margarinima) može doprineti stvaranju tromboze (stvaranju ugrušaka u krvotoku).

Ovakvim prelaskom u čvrstu konzistenciju ulja se užegnu i toliko smrde da se ovo mazivo (budući margarin) mora isprati parom. Uz pomoc kaustične sode i hemijskih sredstava za izbjeljivanje ovaj se proizvod izbeljuje kako potrošaci ne bi videli njegovu ružnu sivu boju. Ako je išta vitamina i minerala preostalo nakon stvrdnjavanja ulja, ovaj zadnji proces ispiranja i izbjeljivanja ih potpuno uništava. Ostaje jedna bezlična masa kojoj se na kraju dodaje veštački ukus i boja maslaca.

Ostaci sljedećih opasnih hemikalija mogu se naći u gotovom proizvodu – margarinu:

  • ekstrakcijski benzin heksan, u određenoj količini eksplozivan, oštećuje živce
  • aceton, zapaljiva supstanca, štetan za mozak i živce
  • fosforna kiselina, jaka i opasna kiselina
  • kaustična soda
  • metal nikal kao katalizator kod hidrogenizacije
  • metanol (stvara se od natrij-metilata kod esterifikacije)
  • izbeljujuća sredstva
  • PHA poliaromatski ugljovodonici (jedna od najjačih kancerogenih supstanci)

Deo se ovih hemikalija koristi u procesu proizvodnje, a deo se stvara kao rezultat hemijskih reakcija u tom procesu.  Jedan dio hemikalija dolazi čak s brodova za transport sirovina, jer se u istim tankovima prevoze hemikalije (npr. razni hemijski otpadi) i ulja od kojih se pravi margarin. Sve više naučnih studija pokazuje vezu između konzumacije margarina i alergija, ekcema, astme, alergijskog začepljenja nosa i ulceroznog kolitisa kod dece.

Kako margarin sadrži previše omega-6 masnoća iz biljnih ulja, time doprinosi neravnoteži između naše konzumacije za život važnih grupa masnih kiselina, omege-3 i omege-6. Neravnoteža između ovih dveju masnoća uobičajena je upravo zbog prevelikog unosa omega-6 koja se nalazi u velikom broju industrijski obrađenih namirnica i biljnih ulja, dok omega-3 nalazimo samo u plavoj ribi, mesu životinja koje prirodno pasu i jajima kokoši koje se slobodno kreću i same nalaze svoju hranu. Ova neravnoteža (višak omege-6) izaziva upalne procese u telu te je uzročnik mnogih hroničnih bolesti modernog čovjeka.

Margarin je potpuno neprirodan proizvod prepun opasnih hemikalija brutalno manipulisan na molekularnom nivou te sadrži masnoće strane ljudskom organizmu. Ako napravite eksperiment  i ostavite jedan poveći komad margarina i isti toliki komad maslaca napolju u prirodi. Maslac će vrlo brzo nestati, jer će postati hrana raznim mravima, i drugim insektima te brojnim mikroorganizmima koji se nalaze u prirodi. Margarin ćemeđutim mesecima ostati netaknut. Nijedno živo biće nije toliko glupo da jede ovo mazivo osim čoveka.

Naravno, proizvođači margarina vam ništa od ovoga neće priznati jer su u pitanju ogromne, milionske zarade. Biljna ulja koja se koriste za proizvodnju margarina su bagatelno jeftina pa se ovi proizvodi jako isplate. U Švedskoj čak profesori pri „Livsmedelsverket“ (Državna služba za prehrambene artikle) primaju dodatne plate od margarinske industrije kako bi promovisali ovo nejestivo mazivo kao super zdrav proizvod.

Izvor

Kategorije: Fizički otrovi Tagovi:

Ostavi komentar