sep
09
2016

Mentalni simptomi povezani sa upotrebom kofeina

ac8f8f6ea4a7239ba7fd85c999091efb

Već smo spominjali u prethodnim člancima simptome, koji nastaju usled pijenja kafe i koji se ispoljavaju brzo, u koje pored ostalih spadaju nervoza, propušteni ili dodatni otkucaji srca, abnormalna aktivnost gastrointestinalnog sistema, pojačan tok mokraće, pojačana drhtavica prstiju itd. Ovi efekti obično nastaju u roku od oko 2,5 sata zakasnelim neposrednim efektima koji se sastoje od zamora, slabosti, razdražljivosti i depresije. Klasični simptomi nervoze su takodje sporedni efekti upotrebe kofeina.

Dugoročni efekti su oni koji uključuju ćelijske hromozome, procese učenja u mozgu i mnoge druge aktivnosti u telesnoj fiziologiji. Naše razumevanje neuroloških efekata kofeina se u poslednje vreme koncentrisalo na hronične umesto akutnih komplikacija. Kofein proizvodi značajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina, protok krvi do čeonih reznjeva mozga se značajno povećava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi samo u napicima, već i u lekovima protiv prehlade i glavobolje. Iako se već dugo zna da kafa ne pomaže otrežnjenju, sada istraživanja ukazuju da ima suprotan efekat, pojačavajući efekte alkohola! Nije dovoljno poznato da bolnički dijetetičari i medicinske sestre daju farmakološke doze kofeina pacijentima u obliku kafe, koka kole, crnog čaja, čokolade i kakaoa u isto vreme kada farmaceut daje lekove koji sadrže kofein.

Nadražljivost nervnog sistema se javlja kao rezultat stimulativnog efekta kofeina pri uzimanju napitka, a takodje kao deo efekta prekida uzimanja. Oba ova faktora utiču na ukupnu razdraženost i frustraciju koju ispoljavaju ljudi koji konzumiraju kofein. Smatra se da kofein značajno doprinosi ,,nasilnom društvu“ koje poslednjih godina buja u savremenom svetu. Sve veće zlostavljanje dece je tužni i besmisleni odraz nasilnog društva. Uloga kofeina u tome se ne može prenaglasati.

U jednoj bolnici je utvrdjeno da je skoro četvrtina pacijenata, primljena na psihijatrijsko odeljenje, koristila velike količine kafe, i pokazivala je daleko veći nivo nervoze u odnosu na druge pacijente. Kofein je proizvodio promene standarnih moždanih talasa pri snu kod normalnih odraslih muskaraca kada su nadgledani u laboratoriji za proučavanje sna. Promene su ukazivale na poremećaje sna. Poremećaji sna dovode do mentalnih bolesti, lošeg rasudjivanja, gubitka pamćenja, uzrujanosti, lošeg i neprijateljskog raspoloženja. Četiri šolje ekvivalenta kafe je korišćeno u eksperimentu u laboratoriji za proučavanje sna. Kafa bez kofeina nije imala efekat na obrazce sna u ovim istraživanjima, pa možemo da pretpostavimo da je kofein taj koji je vršio promene u mozgu.

Mnoga druga jedinjenja iz kafe prouzrokuju druge ozbiljne poremećaje i hendikepe. Kada je neko pod stresom, mozak i neki drugi organi proizvode grupu hormona. Ti hormoni cirkulišu u krvi i deo se normalno izliva mokraćom. Ovi hormoni se, kao grupa, nazivaju kateholamini. Izlučivanje kateholamina mokraćom se razumljivo povećava pijenjem kafe čak i u umerenoj količini, što znači da se hormoni proizvode u telu. U mnogim istraživanjima, i nervoza i depresija su povezani sa velikom upotrebom kafe kod pacijenata koji su primljeni na psihijatrijska odeljenja. Dr Pavlov je obučavao pse stvarajući im navike; utvrdio je da je dodavanje kafe otežalo odvikavanje pasa od navike. Pavlov je nazvao kafu – „lepak za loše navike“. Možemo se zapitati da li su raširene, intenzivne i istrajne zavisnosti koje nalazimo danas pojačane skoro univerzalnom upotrebom braon napitaka.

Izvor

Ostavi komentar

1 Komentar

  1. Ante Nevistić says:

    da, tako je

Ostavi komentar