sep
16
2015

Oprezno sa dr Guglom

Prema istraživanju iz 2011. (Pew report), pretraživanje informacija o zdravlju je treća najpopularnija onlajn aktivnost. Ali, koliko su ove informacije proverene? Ne naročito, ako guglujete svoje simptome.

Aktuelni internet pretraživači su dobri ako im postavite jasno formulisana medicinska pitanja, kaže Gvido Zukon sa Tehnološkog univerziteta Kvinslend iz Australije, koji je istraživao pronalaženje informacija na internetu. Ali, da biste to uradili, potrebno je da imate i solidno medicinsko znanje. Problem je, kaže Zukon, što ljudi koji pretražuju svoje simptome na guglu često imaju malo ili nimalo medicinskog znanja. To znači da ne znaju od kojeg pojma da počnu pretragu, a ako jednom ukucaju pogrešan pojam u pretraživaču, to ih lako može odvesti na stranputicu. Odnosno, mogu dobiti pogrešne informacije koje ih mogu ozbiljno zabrinuti (iako možda i nisu bolesni, stanje poznato kao „sajberhondrija“).
Zukon i njegov tim su želeli da istraže kako pretraživači reaguju na ove laičke pretrage medicinskih pitanja. Odnosno, interesovalo ih je šta radi „dr Gugl“ kada mu na uvo šapnete svoje simptome, opisane najbolje što ste umeli.
Istraživači su izabrali osam stanja, od alopecije (gubitak kose) do utrikarije (koprivnjače). U jednom ranijem istraživanju, istraživači iz Majkrosofta i sa Berklija pokazali su slike i YouTube snimke ovih medicinskih stanja ispitanicima, a zatim su ih pitali koji bi termin za pretragu iskoristili da bi opisali simptome. Zukon je koristio rezultate dobijene u ovom istraživanju za svoje istraživanje.
55842423Istraživači su na pretraživače gugl i bing stavili 26 termina za pretragu i analizirali su prvih deset „izbačenih“ rezultata. Druga grupa je procenjivala koliko je svaka od tih veb strana korisna: da li bi neko ko ima određeno medicinsko stanje mogao da sam postavi dijagnozu koristeći tu stranu? Ocene su bile: „nije relevantna“, „u vezi sa temom, ali nepouzdana“, „donekle pouzdana“ i „veoma pouzdana“.
Rezultat koji su naučnici dobili: u proseku, samo 4-5 od prvih deset dobijenih rezultata su bili korisni. I samo oko 3 stranice su bile „veoma korisne za samodijagnozu“.
Pošto su istraživači analizirali samo osam bolesti, ovo je samo mali uvid u internet medicinska istraživanja. Neko ko je odlučan da pronađe odgovore preko interneta, verovatno se neće zaustaviti nakon jednog pitanja, već će ubacivati različite termine i otvarati više strana. Drugi faktor koji istraživači nisu uzeli u obzir je: koliko je čitljiv sajt; čak i ako neko nađe pouzdane informacije, one mu možda neće pomoći jer su napisane previše stručnim jezikom koji je teško razumljiv laicima.
Zukon kaže da on i drugi istraživači razvijaju tehnologiju koja bi bolje i lakše razumela termine koje ljudi ukucavaju kada pretražuju medicinske teme. Tim od 12 institucija širom sveta zajedno radi kako bi rešili ovaj problem, a projekat se zove CLEF 2015 eHealth Task 2.
Kada se obraćate „dr Guglu“ imajte na umu da su rezultati koje ćete dobiti ograničeni onim što već znate. Možda nemate rečnik da pronađete ono što tražite na pravi način. Možda će biti potrebno dosta pretrage i čitanja da biste dobili prave rezultate. Zukon kaže da treba obratiti pažnju na „related searches“ („povezane teme“), npr. one koje Gugl predlaže na dnu strane, jer to može da pomogne da biste bolje razumeli kako pretraživač interpretira vaše pitanje i da biste otkrili novi smer svog istraživanja. Uz to, Zukon dodaje: „Koliko god da je internet pretraživač dobar, on nije i ne može biti zamena za pravu dijagnozu.“

Ostavi komentar