jul
19
2016

Paulovnija drvo budućnosti

paulovnija1

Zašto bi posadili ovo drvo, a ne uobičajene, domaće vrste?

Jedan od razloga jeste invazivan rast ovog drveta, što za sobom povlači mnogobrojne razloge za sadnu baš ove vrste. Dovoljno je reći da već u trećoj godini dostiže visinu od 15m (godišnji prirast do 5m), dok topola koja je poznata po brzom rastu, za isti period izrasta do 10m visine. To znači da ćemo za 7-10 godina imati drvo pogodno za seču od kojeg se može dobiti 1m3 drveta. Zbog lakoće i mekoće drveta (nema čvorova), u širokoj je upotrebi u drvnoj industriji. Usput moramo pomenuti da je drvo visokokalorično, dakle idealno za ogrev. Poređenja radi, Paulownia daje 4.800Kcal, dok bagrem pruža 2.800Kcal, a o topoli ni ne treba pričati, tek 800Kcal.

Sa druge strane, naziva se još i „fabrika kiseonika“ ili „pluća grada“, razmislite zbog čega. Npr. biljka stara 5 godina, za sat vremena oslobodi kiseonika koji je dovoljan za 60 odraslih osoba. Takođe, ubraja se u kvalitetne pčelinje paše, tj. medonosna je vrsta. Isto tako, list ovog drveta, koji dostiže 70cm u prečniku, koristi se za ishranu stoke. Nabrojali smo par razloga koji ukazuju na isplativost podizanja zasada Paulovnije, što i sami možete zaključiti. O samim troškovima podizanja zasada ćemo govoriti u daljem tekstu.

Paulovnija drvo budućnosti – za 7 godina 1 kubni metar

Ovo drvo poreklom je iz Kine gdje se koristi više od 3.000 godina. Rasprostranjeno je iu Japanu, a u Srbiju je stiglo tek nedavno preko rasadnika koji se specijalizirao za proizvodnju i distribuciju ove sadnice. Stvar je u tome da su se tek sada pojavili hibridi ovog neobičnog stabla koji mogu uspevaju u klimatskim uslovima kakvi postoje kod nas. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu izdržati zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti – preko 45 C u plusu!

Konkretno, za podizanje zasada Paulovnije, koristi se Paulownia elongata, koja se pokazala kao najbolja od ostalih vrsta za plantažno uzgajanje. Detaljnije o uslovima koje zahteva ova biljna vrsta, načinima sadnje i daljeg uzgajanja biljke do dobijanja drveta spremnog za eksploataciju u daljem tekstu:

Odabir terena – Pre svega, treba birati teren gde se voda neće zadržavati, s obzirom da su Paulownie osetljive po tom pitanju. Takođe, teren sa visokim podzemnim vodama (barem 1,5m ispod zemlje) odmah otpada. Dakle, dobro ocedito, drenirano zemljište bilo to ilovača, ilovača sa peskom… ne zahteva ništa posebno. Zemlja ne sme biti kisela, pH zemlje treba biti između 5-9. Nadmorska visina ne bi trebalo da prelazi 700m.

Priprema terena za sadnju – Nakon što smo odabrali teren i poziciju budućeg zasada,isti teren moramo spremiti za sadnju sadnica. Prvo treba duboko uzorati parcelu. Potom, setvospremačem poravnati teren. Kako biste smanjili troškove, možete uzorati samo vrste gde će biti posađene sadnice.

Razmeravanje terena – Pre same sadnje, pa čak i pre postavljanja folije (zbog rastojanja), morate se opredeliti da li će se drvo koristiti u drvnoj industriji ili za ogrev. Drvo koje je planirano za preradu se sadi na rastojanju 4×4 jer je potrebno da biljke budu pravilno formirane. Eksploatacija se vrši između 7-10 godine (drveće se seče). Drvo namenjeno za ogrev se sadi na rastojanju 3×3 ili čak 3×2 i tada se eksploatacija vrši svake 3-4 godine. Trudite se da se budući zasad prostire na poziciji sever-jug, radi pravilnijeg formiranja biljaka. Nakon razmeravanja, pristupa se postavljanju folije i sistema za navodnjavanje.

Postavljanje sistema za navodnjavanje i folije na zemljištu – Zatim se u redovima gde će biti posađene sadnice razvlači zatamnjena folija, 60 mikrometara debljine, 1m širine, 3 godine postojanja na zemljištu. Ona obezbeđuje dovoljnu količinu vlage za rast sadnica, dok sa druge strane mlade biljke štiti od korova i trave. Uporedo sa folijom se postavlja i sistem, odnosno crevo za navodnjavanje kap-po-kap. Naravno, sistem za navodnjavanje podrazumeva da imate obezbeđen izvor vode, u suprotnom sadnice možete zalivati ručno što je možda jeftinije. Navodnjavanje i folija su potrebne do treće godine od sadnje. Nakon toga, biljke su dovoljno izrasle pa ih trava neće gušiti, a i korenov sistem je dovoljno razvijen da obezbedi potrebnu količinu vode. Priprema zemljišta i postavljanje folije, sistema za navodnjavanje mora biti završeno do polovine aprila, nakon čega se prelazi na sadnju.

Sadnja – S obzirom da se Paulovnija najčešće prodaje kao kontejnirana sadnica, sadnja je moguća tokom čitave godine, ali najbolja u proleće i to prošlogodišnje sadnice. Pre sadnje, treba priključiti sistem za navodnjavanje (4-5 sati) ili zaliti zemlju. Prilikom jesenje sadnje, sadnice nezavisno od veličine skratiti na 2-3cm od zemlje (čepovanje sadnica), odnosno nivoa do kojeg su bile posađene u saksiji. Razlog zbog kojeg se sadnice čepuju jeste da će iz takvih sadnica mnogo brže i robusnije izrasti izbojci nego iz neorezanih sadnica. Preporučljivo je rez premazati kalemarskim voskom. Rupa treba biti veličine u odnosu na korenovu balu sadnice. Sadnice se sade kao i svo drveće. Oko korena se postavlja sitnija i plodnija zemlja (može smeša humusa, baštenske zemlje, zemlje za cveće, malo peska), a sadi se na dubinu kao što je bila posađena u saksiji. Zemlja se oko sadnice blago nabije, a odmah nakon sadnje treba zaliti biljke. Zalivanje do proleća nije potrebno, osim u koliko tokom zime ne bude kiša i snegova. Tako posađene i orezane sadnice zatrpati zemljom (cele, čak i tih 2-3cm stabla koje viri iznad zemlje). Na proleće, nakon što prođe opasnost od mrazeva, nasutu zemlju razgrnuti u nivou zemlje u sadnoj jami. U koliko se odlučite za prolećnu sadnju, koja se obavlja u periodu april-prva polovina maja, ceo postupak je isti (dubina sadnje, orezivanje sadnica…) samo se sadnice ne zatrpavaju već se nakon sadnje zemlja poravnava sa zemljom u sadnoj jami. Nakon sadnje obavezno dobro natopiti zemlju.

Održavanje sadnica – Nakon što ste pripremili teren i zasadili sadnice, dolazi pitanje šta sad. Zaravo ništa specijalno, veći deo posla je završen. Nakon što su sadnice posađene, bilo to u jesen ili proleće, prilikom povećanja temperature sadnice se bude i kreću sa rastom. Iz odrezanih delova izbijaju izdanci (uglavnom 3-4), od kojih treba ostaviti najjači, a ostale odrezati. Najjači izdanak je onaj koji je krenuo iz najdubljeg dela sadnice, bez obzira na visinu. Takav izdanak će za godinu dana dostići visinu do 3m, što je dosta više nego da sadnicu nakon sadnje nismo orezali. Prve godine izdanak ne dirati. Sledeće godine, treba zakinuti sve niže zaperke (sitni listići u pazuhu velikih listova) do visine na kojoj želite grananje sadnica. Zalivanje je tokom prve dve godine obavezno, dok je u trećoj preporučljivo.

Seča i eksploatacija – Nakon par godina, biljke su spremne za eksploataciju. One biljke koje su namenjena za preradu se seku između 7-10 godine. Tada su visine oko 15-20m, što je u stvari i maksimalna visina ovog drveta i po isečenom stablu se u proseku dobije 1m3 drveta. Sadnice koje su za ogrev se seku svake 3-4 godine.

U proseku se od tri isečena stabla dobije 1 m3 drveta. Seča podrazumeva sečenje stabla do zemlje. Idućeg proleća iz panja kreće nekoliko izdanaka, od kojih treba ostaviti jedan najjači i proces se ponavlja. Životni vek Paulovnije Elongate je između 70 i 100 godina.

Prema grubim proračunima, za podizanje 1ha zasada Paulovnije, potrebno je između 3-4000e (uračunata cena sadnica, folije, sistema za navodnjavanje…). Cenu bitno menja veličina i starost (ovogodišnje ili jednogodišnje) sadnice, gustina sadnje.

NAPOMENA

1./ Sadnja se izvodi u periodu od 1. novembra pa do 15. aprila, ako se koriste formirane jednogodišnje sadnice.

2./ Sadnice Paulovnije iz saksija se mogu saditi od aprila pa do kraja avgusta.

3./ Ako se Paulovnija sadi za proizvodnju tehničkog drveta, onda je šema sadnje 4×4 m ili 650 sadnica po hektaru površine. U tom slučaju sječa drveta se vrši između osme i desete godine kada drvo ima otprilike 1 m3 drvne mase.

4./ Ukoliko se Paulovnija sadi za proizvodnju biomase ili ogrjeva (drvo ili pelet) tada se Paulovnija sadi gušće – 1 x 2 m, 2 x 2 m, 1,5 x 2 m i u tom slučaju je eksploatacija između treće i pete godine, a iz korijena kreće ponovo da raste novo drvo.

Ostavi komentar