apr
24
2017

Probiotici – dobre bakterije

Izraz probiotik nastao je od dve latinske reči: pro (pred ili za) i bios (život), pa bi se moglo reći da se tu misli kako probiotici promovišu ili stimulišu život. Danas se pojam probiotici odnosi na dobre bakterije. Iako prva pomisao na samu reč „bakterije“ izaziva negativne asocijacije, u sustini postoje i one koje su zaista dobre i korisne po naše zdravlje.

Mi u sebi imamo milijarde bakterija, tako da svoj organizam možemo zamisliti kao ogroman stambeni prostor, dok su bakterije naši stanari. Veliki broj njih živi upravo u našim organima za varenje. Pri tom svaka osoba ima svoju jedinstvenu bakterijsku floru, kao što su i otisci prstiju kod svakog od nas različiti. Neki naučni pravci cak navode da bakterije koje nosimo u sebi imaju veoma sličnu ulogu kao i određeni organi, i da se po važnosti mogu porediti sa jetrom. Prema tome, bakterijska mikroflora čoveka se treba negovati na pravi način i održavati u normalnom i što boljem sastavu.

Probiotici su dobre bakterije (kulture živih mikroorganizama) koje imaju pozitivan uticaj na mikrofloru našeg digestivnog sistema. S obzirom na važnost tih prijateljskih bakterija, važno je u sebi zadrzati zdravu bakterijsku sredinu.

Dobre bakterije nam pomažu da varimo hranu i aktivno učestvuju u apsorbciji hranjivih materija. Da nije njih, mi zapravo ne bi bili sposobni da svarimo sve sto smo inače navikli da jedemo. I ne samo to, danas se smatra da su creva najveći organ imunološkog sistema kod ljudi. Upotreba određenih lekova, loša ishrana, povišena telesna temperatura i stres mogu dovesti do poremećaja crevne mikroflore. Kao posledica javljaju se raznorazne zdravstvene smetnje, od nadutosti stomaka i proliva pa sve do narušenog imuniteta. Prisustvo dobrih bakterija u crevima ne samo da štiti sluzokožu creva, već sprečava nekontrolisano razmnožavanje štetnih bakterija. Kada se dobre bakterije u našem stomaku nalaze u dovoljnom broju, ostaje manje prostora za loše bakterije i druge patogene mikroorganizme (gljivice, viruse…).

Spisak je u stvari čak i duži, jer dobre bakterije:

1. Doprinose varenju hrane

2. Uspostavljaju zdravu stomačnu mikrofloru

3. Sprečavaju razvoj infektivnih crevnih bolesti

4. Bore se protiv proliva kod dece

5. Jačaju imunitet

6. Sprečavaju i ublažavaju vaginalne gljivične infekcije

7. Utiču na snižavanje nivoa LDL holesterola u krvi

8. Blagotvorno deluju na zdravlje kostiju

9. Imaju pozitivan uticaj na funkcije mozga

Za održavanje zdrave crevne mikroflore u ljudskoj ishrani se upotrebljavaju probiotici iz određenih vrsta namirnica. Najčešce je to hrana koja sadrži bakterije iz roda Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus orbifidobacteria i Bifidobacterium bifidum. Najpoznatiji i najčešce upotrebljavani izvori probiotika u ishrani su biljni jogurti. Na drugom mestu se nalaze kiseli kupus i domaca turšija napravljeni na tradicionalan način procesom prirodne fermentacije, bez upotrebe sirćeta. Iza njih su bakterijski fermentisani biljni sirevi, miso supa, kombuha napitak i druge fermentisane namirnice.

U priči o probioticima valjalo bi spomenuti i prebiotike. Prebiotici se takođe nalaze u pojedinim namirnicama i oni su hrana za probiotike, dakle pomažu da se dobre bakterije u našim crevima održe u životu. Prebiotici se pretežno nalaze u integralnim žitaricama, mahunarkama, bananama, medu, i dobro je kada se unose zajedno sa probioticima.

izvor

Ostavi komentar

2 Komentara

  1. znaci u ovom slucaju preporucjete uzimanje jogurta za probiotike iako zivotinjskog porijekla?

    • Ne preporučujemo. Mi preporučujemo samo biljne jogurte kako i piše u članku. Pisalo je da se kiselo mleko koristi (generalno u svetu) za probiotike, ali ne i da ga mi savetujemo. U svakom slučaju da ne bismo zbunjivali vas i ostale koji nas prate, uklonili smo ga iz teksta.

Ostavi komentar