apr
20
2016

Raniji obroci čuvaju zdravlje

kasni_obroci

Nekoliko istraživanja je ukazalo da su ljudi koji jedu kasnije tokom dana i po noći u većoj opasnosti od srčanih oboljenja nego oni koji završe sa obrocima ranije. Američki istraživači su eksperimentom na životinjama potvrdili da je ovo tačno.

Ako pazite na svoje zdravlje, trebalo bi da imate u vidu da vreme kad jedete može biti isto toliko važno kao i ono šta jedete. Istraživači Državnog univerziteta San Dijego i Instituta Salk za biologiju izveli su eksperiment na vinskim mušicama. Ove insekti se već dugo koriste u eksperimentima kao modeli da se utvrdi genetska osnova ljudskih bolesti, uključujući i srčana oboljenja.

Dakle, istraživači su podelili vinske mušice (čiji je životni vek oko 60 dana) u dve grupe, stare 2 nedelje. Prvoj grupi je dopušten pristup hrani (kukuruznoj kaši) celog dana. Drugoj grupi je pristup bio omogućen samo 12 sati dnevno. Tokom nekoliko nedelja, istraživači su beležili koliko muve jedu i testirali razne zdravstvene pokazatelje koji se odnose na njihov san, telesnu masu i fiziologiju srca.

Nakon tri nedelje rezultati su bili jasni: muve čiji je pristup hrani bio ograničen na 12 sati su spavale bolje, nisu se ugojile mnogo a srce im je bilo daleko zdravije nego kod druge grupe, koja je jela “u svako doba”, iako su jeli približno iste količine hrane. I nakon pet nedelja istraživači su zabeležili iste rezultate.

“Kada smo poredili mušice stare 5 nedelja (preko polovine životnog veka) bile su u tako dobrom stanju da smo ponekad mislili da smo ih pomešali sa mušicama starim 3 nedelje (1/3 životnog veka). Morali smo nekoliko puta da ponovimo eksperiment da bismo se stvarno uverili da je održavanje dobrog zdravlja zaista bilo uslovljeno vremenskim ograničenjem obroka”, izjavio je jedan od istraživača.A ono što je interesantno je i sledeće: čak i ako se vremensko ograničenje obroka uvede u kasnom dobu, zdravstvene dobrobiti i dalje postoje.

Naravno, ljudi nisu mušice, i mi jedemo raznovrsnu hranu (svakog dana nešto drugačiju). Ali, ovaj eksperiment, zajedno sa jednim ranijim eksperimentom iste laboratorije, koji je obavljen na glodarima, izrazito ukazuju da ograničenje vremena kada se uzima hrana doprinosi prevenciji gojaznosti, metaboličkog sindroma i dijabetesa tip 2.

“Sve u svemu, ovi rezultati doprinose mišljenju da vreme uzimanja obroka duboko utiče i na telo i na mozak”, napomenuo je dr Sačidananda Panda, jedan od autora istraživanja.

Ostavi komentar