feb
15
2016

Različiti tipovi toksina i izvori zagađenja

zagašenje1

Ekološki problemi koji su toliko preovlađujući u današnjem svetu nisu bili poznati samo nekoliko decenija ranije. Ova zaista nesrećna životna činjenica znači da većina ljudi živi u toksičnom i hemijski zagađenom okruženju i da je naše zdravlje i blagostanje stalno ugroženo brojnim hemijskim supstancama, zajedno sa drugim polutantima koji se nalaze u našoj hrani, vazduhu i vodi.

 Ekološke činjenice

Tokom prethodnih sto godina, oko 75.000 novih hemijskih supstanci je ispuštano direktno u našu životnu okolinu. Toksično opterećenje od više od stotinu različitih hemijskih supstanci je često prisutno kod populacija u zapadnim društvima, a situacija je čak i gora u mnogim društvima u razvoju gde ne postoje čvrsti zakoni o zaštiti životne okoline.

Ono što vas može šokirati je da je procenjena količina toksina koju apsorbujemo svake godine, za prosečnu odraslu osobu u razvijenim zemljama, 6 kg veštačkih hemikalija. Ako uzmemo procenu Svetske Banke da je prosečan životni vek malo kraći od 70 godina, unos veštačkih hemikalija tokom životnog veka odrasle osobe je veći od 310 kg. Još više iznenađuje činjenica da je izvršeno samo nekoliko dugoročnih bezbednosnih studija o ovim hemijskim supstancama.

Važno je prepoznati da nije svaka od ovih hemijskih supstanci obavezno i toksična, a agencije za zaštitu životne okoline širom sveta ulažu napore da identifikuju i klasifikuju što je više moguće toksina kako bi nas uverile koje su hemikalije bezbedne i u kojim nivoima.

Ipak, postoji veliko neslaganje unutar naučne zajednice o tome šta je bezbedno i u kojim nivoima, a ovaj proces utvrđivanja nažalost nije u potpunosti naučni i nepristrasan, već je često predmet lobiranja raznih interesnih grupa.

Pored navedenog, čak i da posedujemo jasno i nedvomisleno znanje o bezbednosnim nivoima za sve toksine, često se mnoge supstance koriste u kombinacijama, pa ekološki i biološki efekti ovih koktela i njihova toksičnost uglvnom nisu poznati.

Uzroci zagađenja

Zagađenje životne okoline i toksini u telu mogu poticati iz raznih izvora i mogu se klasifikovati kao egzogeni (potiču iz okoline) i endogeni (dolaze iz unutrašnjosti). Svaka kategorija se dalje može razložiti na manje podkategorije.

where-do-toxins-come-from

Egzogeni toksini

Egzogeni toksini potiču iz izvora van tela, koji uključuju ekološko zagađenje (na primer voda, zemljište, vazduh i toksini u hrani). Česti tipovi toksina uključuju alkohol, cigarete, druge droge (rekreativne i one koje se uzimaju na recept), teške metale (na primer živu u amalgam plombama u zubima, olovo u farbama za krečenje), izduvne automobilske gasove (na primer ugljen monoksid, azot dioksid, sumpor dioksid) i široku lepezu zagađivača vazduha (na primer hlorofluorougljenike, kisele kiše, volatilna organska jedinjenja, duvanski dim (koji sam sadrži više od četiri stotine poznatih hemikalija), kao i industrijska isparenja i izduvne gasove), kao i toksine koje nosi hrana koju konzumiramo. Emocionalni faktori (na primer stres, anksioznost, tuga i depresija) su takođe uključeni u ovu kategoriju egzogenih toksina.

Činjenice o zagađenju vazduha

Zagađenje vazduha je definitivno globalni problem, pri čemu zagađenje koje potiče iz udaljenih oblasti ima značajan uticaj na druge regione koji se nalaze na drugom kraju sveta.  Nacionalni Istraživački Savet SAD je 2009. otkrio da je za nekoliko zagađivača iz Istočne Azije bilo potrebno samo 8 dana da dospeju do Oregona u SAD.

Klimatske promene bi takođe mogle da uzrokuju topliju klimu i promene u cirkulaciji vazduha i slične promene za koje je i više nego verovatno da će imati uticaja na emisiju, transformaciju, transport i taloženje svih vrsta zgađenja širom sveta. Koncept ″gledam samo svoje dvorište″ u ovom kontekstu gubi svoje značenje.

Pesticidi u hrani

Opseg prehrambenih proizvoda u supermarketima, prodavnicama, radnjama je danas daleko raznovrsniji nego ranije, iako se ovo desilo po ceni intenzivnog uzgajanja, ubrzavanja rasta, veštačkog ulepšavanja hrane ili produžetka roka trajanja. Da bi se sve navedeno postiglo, potreban je koktel hemikalija koji uključuje agrohemikalije, poput đubriva, pojačivača rasta, herbicida, fungicida i insekticida.

EPA potvrđuje da se sumnja da 60% herbicida, 90% svih fungicida i 30% insekticida uzrokuje kancer kod ljudi.

Mada su istraživači na Stenford Univerzitetu otkrili da, nutritivno gledano, nema mnogo razlike između organski gajene i konvencionalno gajene hrane, u poređenju sa konvencionalno gajenim voćem i povrćem, organski proizvedeno voće i povrće ima znatno nižu šansu (trideset posto nižu) za zagađenje pesticidima.

Kontaminacija pijaće vode

Voda je ključ života, međutim stvarna količina vode koju pijete može ili poboljšati ili uticati negativno na vaše zdravlje i blagostanje. Kao i hrana, voda je definitivno još jedan izvor toksina. Generalno govoreći, izbor vode koju pijete je ograničen na tri izvora: filtrirana voda, nefiltrirana voda sa česme ili flaširana izvorska voda.

Skoro svi izvori vode su izloženi riziku kontaminacije agrohemikalijama, industrijskim i teškim metalima, neki više, neki manje. Poljoprivrednici koriste neverovarnih 50% azota kao đubrivo koje ostaje u zemljištu i dospeva do izvora vode. Nefiltrirana pijaća voda iz vaše slavine može sadržati tragove elemenata skoro hiljadu hemikalija.

Detoksikacija doma

Vaš dom, koliko god čist bio, je još jedan izvor toksina. Svake godine, na hiljade smrti se povezuje sa kućnim polutantima poput proizvoda za čišćenje domaćinstva, dima, prašine, farbe, rastvarača, tretmana za buđ i drvo.

Toksični teški metali preovlađuju u našim domovima (poput olova u farbi), neki od njih se nalaze u ustima (na primer živa u amalgam koji se koristi za zubne plombe), a mi svojevoljno kuvamo naše obroke u teškim metalima (na primer aluminijumsko posuđe).

Zavese, roletne i tepisi mogu emitovati visoko toksični formaldehid gas i druga toksična volatilna organska jedinjenja. Nedavno je otkriveno da lesonit takođe može biti kancerogen, a neki stariji domovi takođe sadrže smrtonosni azbest.

Efekti stresa na zdravlje

Studije su pokazale da postoji veza između našeg blagostanja i emocija. Kad god iskusimo stresan ili traumatičan događaj, uobičajeno reagujemo besom, tugom, strahom, ogorčenošću i drugim povezanim emocijama.

Repetitivni ciklusi ovih vrsta emotivnih tenzija bi mogli imati direktan uticaj na vaš hormonalni i nervni sistem i postoje mnogi drugi negativni efekti stresa na zdravlje i blagostanje. Ovo takođe može dovesti do stvaranja unutrašnjih toksina i ukoliko do toga dođe, to može direktno uticati na sposobnost vašeg tela da vrši detoksikaciju.

Pored ovih interno kreiranih toksičnih veza sa nama samima, mnogi od nas imaju toksične ljude ili toksične veze u svojim životima, bez obzira da li je to partner, poslodavac, komšija ili nasumične osobe koje srećemo upotrebom društvenih medija.

Endogeni toksini

Endogeni toksini su zapravo nusproizvodi metaboličkih aktivnosti određenih bakterija i plesni koje se prirodno javljaju i koje nastanjuju creva, virusnih ili bakterijskih infekcija, zajedno sa onim toksinima koje kreira samo telo (inače poznati kao autogenic) kao deo normalnog metabolizma.

Činjenice o digestivnom sistemu

Brojni metabolički procesi se odvijaju u našem telu u svakom trenutku. Ove vrste procesa se dešavaju na molekularnom nivou i ključni su za razlaganje masti, protein i šećera u energiju tokom digestivnih i metaboličkih procesa.

Svaki od ovih procesa kreira otpadne nusproizvode (poput amonijaka i ugljen dioksida) koji se moraju eliminisati. Kada su eliminacioni mehanizmi neadekvatni (na primer mali ili loš nutritivni unos ili neodgovarajuća apsorbcija nutrijenata koji su potrebni za detoksikaciju), kombinacija neoptimalne eliminacije toksina i formiranje suvišnih toksina mmože dovesti do nagomilavanja toksina.

Gljivice, mikrobi i druga crevna flora

Intestinalni trakt je pun crevne flore koja se sastoji od bakterija i gljivica. Da nemamo crevnu floru, ne bismo mogli da svarimo većinu hrane koju konzumiramo. Nažalost, prekomeran rast određenih elemenata može biti štetan pošto oni apsorbuju nutrijente i proizvode otpad koji se može apsorbovti direktno u naš krvotok.

Dugoročno izlaganje ovim toksinima može dovesti do oslabljenog imunog sistema, sporijeg metabolizma i upale debelog creva. Ovo posebno važi u slučaju kada je hrana nesvarena tokom dužeg vremenskog perioda, što dovodi do toga da štetnije bakterije i gljivice stvaraju više nivoe toksičnih jedinjenja koja se apsorbuju u krvotok.

Uticaj na naše zdravlje

Postoje brojne studije koje eksplicitno povezuju hemijske supstance iz životne okoline sa našim zdravstvenim stanjem. Takođe, postoji i rastući broj dokaza koji nagoveštavaju iako pojedinačno ili jednokratno izlaganje nekoj hemijskoj supstanci ne mora biti štetno (u zavisnosti od vrste hemijske supstance, naravno), kumulativni efekat produženog izlaganja velikom opsegu hemijskih supstanci, čak i na niskim nivoima, može uzeti značajan danak zdravlju i blagostanju.

Snažnije toksične hemijske supstance su povezivane sa slabijim imunitetom, urođenim nedostacima, disfunkcijom enzima, izmenjenim polnim hormonima, autoimunom bolesti, psihološkim abnormalnostima, hormonalnim disbalansom i kancerom.

Faktori rizika

Ako već ne želite da napustite vaš savremeni stil življenja,a bilo bi poželjno da razmišljate u tom sneru, očigledno je da treba da potražite kompromis kojim možete umanjiti izlaganje ovim vrstama toksina uz zadržavanje tehnoloških i drugih napredaka koji čine vaš odabrani stil života.

Možda biste želeli da razmotrite koji se od sledećih faktora rizika odnose na vas i počnete da razmišljate šta možete učiniti kako bi minimizovali izloženost:

  •  Život u blizini industrijskog postrojenja i izloženost industrijskim isparenjima
    •    Život u blizini prometnog puta i izloženost štetnim isparenjima iz saobraćaja
    •    Izloženost poljoprivrednim hemikalijama, poput pesticida i đubriva
    •    Život u blizini aerodroma
    •  Rad u industriji u kojoj nastaje izlaganje toksičnim hemikalijama (na primer teškim metalima, bojama, rastvaračima)
    •   Izloženost elektromagnetnom zagađenju iz mikrotalasnih rerni, ultraljubičastom zračenju i rendgen zracima
    •   Izloženost isparenjima iz gasnih instalacija koje cure u vašem domu

 

Ostavi komentar