mar
09
2015

Savremena ishrana – 7 pogrešnih navika

falseSavremeni čovek u razvijenom se svetu često hvali kako se hrani bogatije i prefinjenije od mnogih siromašnih ljudi danas, i u prošlosti. Međutim, za ovu svoju prednost plaća visoku cenu – u nepotrebnim bolestima, invalidnosti i preranoj smrti.

U čemu grešimo?

Mi danas jedemo previše – previše šećera, previše masnoća, previše nepotrebog holesterola i prevelike količine soli. Unosimo prekomernu količinu kalorija i jedemo prečesto.

Takvo je obilje doprinelo postavljanju temelja za mnoge bolesti: koronarne bolesti, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, artritisa, šećerne bolesti odraslih, gojaznosti i mnogih vrsta raka. Ove su bolesti krvie za tri četvrtine smrtnih slučajeva u razvijenim zemljama. One su poveza sa životnim navikama, a posebno s načinom ishrane.

Ishrana kao uzrok bolesti? Tu svakako mislite na pesticide i konzervanse!

ask-question-2-fb180173e13f21ad6ae73ba29b08cd02To možda zvuči neverovatno, ali pesticidi i konzervansi se ne nalaze na listi najgorih prestupnika! U nastavku izlažemo popis mnogo ozbiljnih krivaca:

1. ŠEĆER. Nacionalni istraživački savet SAD-a izveštava da mnogi ljudi uzimaju do 20% dnevnog unosta kalorija iz prerađenih šećera i zaslađivača. Takvi šećeri su prazne, gole kalorije, budući da su lišeni vlakana i hranljivih materija. Zbog svoje velike kaloričnosti oni su vrlo pogodni za podsticanje gojaznosti.

2. RAFINISANE NAMIRNICE. Nekad se smatralo da su rafinisane namirnice dobre jer su iz njih uklonjeni nepotrebni grubi sastojci. Danas učimo kako su vlakna i te kako dragocena i potrebna jer nas čuvaju od nekih vrsta raka, stabilizuju šećer i holesterol u krvi, pomažu nam pri održavanju normalne telesne težine i smanjuju pojavu smetnji u sistemu za varenje poput žučnih kamenaca, hemoroida, divertikulitisa i zatvora.

3. SO. Većina stanovnika zapadnih zemalja uzima 10 do 20 grama (sve do četiri čajne kašičice) soli dnevno. To je mnogo više od stvarne potrebe tela i ta količina soli uveliko opterećuje organizam doprinoseći razvoju visokog krvnog pritiska, raznih srčanih problema kao i nekih bubrežnih bolesti.

4. MASNOĆE. Većina ljudi nije svesna da svakodnevno preko masnoća unosi prosečno 37% kalorija. To je mnogo više nego što organizam može rutinski da preradi. Zbog toga dolazi do štetnih posledica kao što su začepljenje krvnih žila, impotencija, oštećenje srca i mozga. Ishrana zasićena masnoćama takođe doprinosi prekomernoj telesnoj težini, pojavi šećerne bolesti tipa II i određenih vrsta raka.

5. BELANČEVINE. Jelovnik bogat mesom i drugim proizvodima životinjskog porekla nudi više belančevina, masnoća i holesterola nego što ih organizam može iskoristiti. Ljudi u zapadnim zemljama uzimaju dva do tri puta veću količinu belančevina od preporučenih vrednosti. Naučnici danas znaju da je to štetno i da bi smanjenje unosa belančevina kao i masnoća bitno poboljšalo zdravlje i podstaklo dugovečnost.

6. NAPITCI. Deca i odrasli ljudi retko piju vodu. Umesto toga, svakog se dana popiju nebrojene litre gaziranih pića, piva, vina, crne kafe, crnih čajeva i sokova. Budući da većina ovih pića obiluje kalorijama (iz šećera i alkohol), ona mogu nepovoljno delovati na nivo šećera u krvi i obezvrediti napore uložene u kontroli telesne težine. Kofein, fosfati i druge hemikalije iz različitih napitaka dodatna su opasnost po zdravlje.

7. GRICKANJE. Prava, prirodna i zdrava hrana zamenjena je namirnicama veštačkih ukusa koje nadražuju i zadovoljavaju izopačeni ukus. Osobe svih uzrasta teže za nezdravim grickalicama koje se nude učenicima, studentima, radnicima, a ponekad čak i bolesnicima. Tokom radnog vremena, pauza za kafu, bombona ili čovoladica uobičajena je navika, a i kod kuće se stalno nešto gricka. Dobro i kvalitetno pripremljeni porodični obroci danas su pravi izuzetak. Takvo jedenje između obroka remeti varenje, preopterećuje želudac i česti je uzrok oteknutosti i lošeg varenja.

Postoji li uopšte nešto sigurno za jelo?

carrot-cake

Sirova, biljna torta

Naravno! Setite se voća: stotine različitih plodova zadivljujućih boja, raznovrsnog sastava i obilja ukusa. Poslužite se povrćem, salatama, krompirom. Uključite u svoj jelovnih mahunarke – sve vrste mahunarki, sočivo, bob, soju – mnoštvo oblika, boja i ukusa. Ne zaboravite na žitarice – osnovnu namirnicu pravilne ishrane i zlatni rudnik ukusne i zdrave hrane.

Ishrana s raznolikim biljnim namirnicama pružiće organizmu svu potrebnu masnoću, belančevine, biljna vlakna, ugljene hidrate i druge potrebne hranljive sastojke. Ona je, ekiloški gledajući, prikladna i najprihvatljivija, a ukoliko se dobro isplanira, može smanjiti materijalne troškove i izdatke za hranu ponekad i za polovinu.

Ali ono što je najbolje jeste njeno svojstvo da usporava i često sprečava pojavu većine smrtonosnih bolesti savremenog sveta. Upotrebom namirnica biljnog porekla bogatih vlaknima možete jesti veće količine hrane bez bojazni od taloženja nepotrebnih kilograma i uživati u dobrom zdravlju i vitalnosti.

Pazite čime začinjete obrok!

Restaurant-Website-Images

Sirovi, biljni ručak

Savremeni čovek jede previše masnoća i to plaća srčanim napadima, moždanim udarima, gojaznošću i drugim bolestima.

Četiri kašičice parmezana, majoneza ili nekih začinskih preliva obogaćuju salatu ponekad i sa 500 dodatnih kalorija. One su u potpunosti suvišne i nepotrebne! Pokušajte ove sedmice začiniti salatu limunom ili mešavinom prema sledećem receptu:

Začin za salatu
1/4 šolje vode, 1/4 kašičice začinskih trava po ukusu (mažuran, origano, bosiljak), 1/4 kašičice belog luka u prahu, 1/4 šolje limunovog soka, 1/4 kašičice crnog luka u prahu, 1/4 kašičice soli (po želji), 1 kašičica samlevenih suncokretovih semenki (po želji).

Pomešajte sve sastojke i dobro protresite. Pustite da se slegnu. Što više odstoje, to bolje.

Izvor: „Moć zdravlja“, Dr Hans Dil i Dr Elen Ludington

Ostavi komentar