feb
21
2014

Šećer – mnogo više od praznih kalorija

secer

Ova namirnica oštećuje jetru, podiže krvni pritisak i povećava rizik od dijabetesa.Možda nećete verovati, ali reč je o šećeru.Previše šećera u ishrani povećava rizik od pojave gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja. Čak i ako ste prestali da dodajete kašičicu šećera u caj i smanjili popodnevno zaslađivanje slatkišima, trebalo bi da obratite pažnju na etikete na hrani koja ponekad ima skriveni šećer.

Ranije su šećer smatrali štetnim samo zbog njegovih praznih kalorija, međutim sada su naučnici otkrili čitav niz štetnih efekata šećera na naše zdravlje.Prema navodima naučnika Univerziteta Kalifornija, šećer predstavlja toliki rizik za ljudsko zdravlje da bi ga trebalo tretirati kao opasnu supstancu, poput alkohola ili droge.

U članku objavljenom u američkom naučnom časopisu „Nature”, naučnici Robert Lastig (Robert Lustig), Lora Šmit (Laura Schmidt) i Kler Brindis (Claire Brindis) protive se umanjivanju opasnosti šećera.

„Šećer je sve pre nego prazne kalorije. Sve je više naučnih potvrda da upravo šećer podstiče procese koji dovode do oštećenja jetre i mnogih hroničnih oboljenja.“ Naučnici sa Univerzita Kalifornija tvrde da u većim količinama šećer:

  • dovodi do oštećenja jetre
  • podiže krvni pritisak
  • povećava rizik od dijabetesa, karcinoma i srčanih oboljenja
  • remeti rad hormonalnog sistema
  • podstiče gojaznost

Prema alarmantnim podacima američke Organizacije za srčane bolesti, prosečni odrasli Amerikanac dnevno unese 22 čajne kašičice šećera. Deca u danu unesu i do 34 kašičice šećera, 17% američke dece je gojazno, a unos šećera se u poslednjih 50 godina u svetu utrostručio.Upravo je debljina jedan od krivaca da 35 miliona ljudi godišnje umru od dijabetesa, karcinoma i srčanih bolesti.

Iako je Svetska agencija za uspostavljanje standarda u ishrani beba mlađih od godinu dana objavila izveštaj u kome savetuje roditelje da bebama mlađim od godinu dana ne daju namirnice koje sadrže so i šećer, njega ima čak i u kašicama.

OTROVAN BEZ OBZIRA NA KALORIJSKU VREDNOST

„Postoje dobre i loše kalorije, dobre i loše masnoće kao i dobri i loši ugljeni hidrati. Ali, šećer je otrovan bez obzira na svoju kalorijsku vrednost“, ističe Robert Lastig. Šećer negativno utiče na ljudske metaboličke procese. Šećer menja naš ukupni metabolizam, podiže krvni pritisak, remeti rad hormonalnog sistema i oštećuje jetru – što je slično uticaju koji ima prekomerna konzumacija alkohola. Naravno, ne treba zaboraviti da je alkohol ništa drugo nego destilovani šećer i da alkohol upravo nastaje od šećera.

Naučnici su proučavali i kako šećer utiče na rad mozga. Istraživanje je potvrdilo da šećer aktivira iste moždane aktivnosti kao i droge poput morfijuma ili heroina. Niko ne tvrdi da je snaga šećera tako moćna kao i droga. Međutim ovo objašnjava simptome koje „slatkoljupci“ osećaju kada na vreme ne uzmu svoju dozu slatkiša.

Opasnost predstavljaju i gazirana pića. Tekuće kalorije ne izazivaju osećaj sitosti. Možete popiti veće količine gaziranog pića, a da to ne primetite. Upravo to objašnjava stalni porast konzumacije zašećerenih napitaka u svetu.

Najveći problem za svakog od nas je iracionalna ljubav prema slatkome. Naime, posuda puna povrća ne izaziva iste emocije poput čokolade ili torte. “Šećer ima kulturološki i obredni kontekst, i upravo je menjanje tih ustaljenih oblika ponašanja najteži deo posla“, naglašava naučnica Kler Brindis

„Nemoguće je zabraniti konzumaciju šećera, ali je moguće poraditi na svesti ljudi o štetnosti prekomernih doza šećera, te učiniti hranu bez šećera prihvatljivijom i pristupačnijom prosečnom građaninu.“

GOJAZNOST PRVA POSLEDICA

Da bi se organizam izborio sa šećerom, pankreas luči puno insulina koji ima zadatak da šećer iz krvi prebaci u ćelije. Ukoliko se unosi veća količina šećera, insulin je stalno povišen u krvi, što uvodi organizam u gojaznost i može da dovede do šećerne bolesti, ali i do kardiovaskularnih oboljenja. Skriveni šećeri nalaze se u sosovima, smrznutim jelima, pahuljicama koje jedemo za doručak i mlečnim proizvodima, ali i u paketićima zdrave hrane koja, ironično, ima malo kalorija, ali puno šećera.

Kada proizvođači uklanjaju suvišne masnoće iz proizvoda, logično je da time gube i na ukusu, pa su primorani da dodaju šećer kako bi njihovi proizvodi bili ukusniji – objašnjava politiku zdrave hrane Tam Fraj iz britanskog foruma „National Obesity“.

Dva najčešća oblika nezdravih šećera su rafinisani šećer i visokokoncentrovani kukuruzni skrob, koji se često dodaju gotovim jelima, sosovima, gaziranim i negaziranim pićima. Smeđi šećer jeste nutritivno kompletnija namirnica od rafinisanog belog šećera, ali se ne razlikuje od njega prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljenih hidrata.

KOLICINA SECERA U NAMIRNICAMA:

Krem sir – 4 grama šećera u 100 grama

Napolitanke – 35 grama šećera u 100 grama

Piškote – 49 grama šećera u 100 grama

Šlag pena – 66,2 grama šećera u 100 grama

Puding – 89 grama u 100grama

Velnes integralni keks – 20,7 grama šećera u 100 grama

Plazma – 19 grama šećera u 100 grama

Čokoladno mleko – 5% šećera u 100 grama

Goveđa supa u kesici – 15 grama u 200 grama

Bebi kašica – 5 grama šećera 100 grama

Voćni jogurt – 10 grama šećera u 100 grama jogurta

Smoki – 1,8 grama šećera

Guarana – 11,3 odsto je šećer

Voda sa ukusom – 2 grama u 1 decilitar vode

Kafa sa ukusom – 35%

Voćni sok – 26,8 grama

Musli – 13,6%

Kečap – 22,7% u 100 grama

ČIME ZAMENITI SECER?

Često smeđi šećer reklamiraju kao zdravu zamenu za beli šećer. Ali, to nažalost nije tako: smeđi šećer je skoro jednako nezdrav kao i beli, s obzirom na isti hemijski sastav.

Najbolja alternativa šećeru je promena prehrambenih navika. Umesto slatkiša, koji pored šećera sadrže i mnoge hemijske supstance koje nisu dobre za zdravlje, možemo da jedemo sveže ili suvo voće. Sezonsko voće, naročito ako je gajeno u domaćim voćnjacima, bez prskanja i prerade, može da bude veoma ukusno. Sa druge strane, suve šljive, smokve, kajsije ili urme mogu da budu veoma ukusni slatkiši, naročito ako se kombinuju. Pored toga što su ukusni, ovi plodovi sadrže vitamine i minerale, kojih u slatkišima uopšte nema.

U međuvremenu, dok se prehrambene navike ne promene, med je najbolja alternativa šećeru, a uz to je i višestruko koristan za zdravlje Prirodni, nepasterizovani med izuzetno je bogat nutritijentima, sprečava širenje bakterija i virusa, pomaže varenju i smanjuju različite vrste alergija.

Ostavi komentar