apr
12
2016

Sirova ishrana VS „Ispravna“ sirova ishrana

kom

U svetu sirove ishrane se često spominje pravilno kombinovanje namirnica, to je nešto što nam čak i naš stomak sam kaže kada tek počnemo da se hranimo sirovim namirnicama. Počnu gasovi, i nadimanja, i svi pomisle kako nešto rade nepravilno, i to bude toliko naporno, i „sramotno“ u mnogim situacijama da mnogi zbog toga i odustanu pre nego što su i počeli…

Ovako taj prvi stadijum javljanja našeg organizma, ti gasovi, nadimanje, proliv, ili još neke probavne smetnje su normalna tranziciona pojava. Pojava koja je neophodna našem organizmu koje je godinama bilo zatrovano raznim hemikalijama i otrovima. Sada mu treba neko vreme da se navikne na prirodnu hranu i sve enzime i vitamine i minerale koje napokon unosite u svoje telo onako kako je Bog zamislio. U njihovom SIROVOM izvornom obliku.

E ta faza možda traje 5-7 dana a može i mesec, ali uglavnom ona prođe, nemojte odustati zbog toga i misliti da radite nešto pogrešno. Da, prdnućete par puta na mestima gde ne biste voleli, ali bože moj šta je tu je, izvinite se ili se pravite ludi… Zar nije to manji problem nego RAK, DIJABETES ili neka druga bolest? Ne znam uopšte što je toliki bauk oko tog ispuštanja gasova, kao tu se glumi velika kultura, bonton itd, a ovamo baca se smeće po ulici, čupa se drveće, šetaju se psi i puštaju se da vrše nuždu gde god(bez da gazda pokupi), hoda polugolo(to se smatra IN) itd…
No da se vratim na stvar…

Kada prođe faza privikavanja organizma, ti gasovi će se stabilizovati i uglavnom će se pojavljivati probavne tegobe(u vidu gasova, nadimanja) kada nešto loše iskombinujemo.

Ja i dan danas nakon skoro godinu dana sirove ishrane imam te situacije i tačno znam zbog čega i koju sam kombinaciju lošu napravila. Znači DA smatram da je veoma bitno pravilno kombinovanje namirnica u sirovoj ishrani, ALI…

Nisam od onih osoba koje smatraju da je to ključ svega, i da je pravilno kombinovanje bitnije od samog prelaska na sirovu ishranu. Postoje zagovornici, sa kojima sam u kontaktu i koje veoma poštujem, koji tvrde da je bolje jesti posnu pečenu tortu, sa šećerom, margarinom, itd. nego sirovu poput ovih koje ja pravim. JA TVRDIM da to sigurno nije tačno, jer od te posne torte vi ste dobili ili ćete dobiti sve moguće bolesti današnjice, a od sirove torte ne postoji nijedna osoba na svetu koja je imala bilo kakvu negativnu reakciju osim viška gasova(i to ne uvek i svakome).

Sada da se malo osvrnem na ono što je meni najzanimljivije u tim tezama kombinovanja. Neka pitanja na koja bih volela da dobijem odgovor, ako neko zna nek mi napiše, srećna sam da čujem vaša mišljenja i stavove.

Kako je moguće da dok jedemo KUVANU, MRTVU hranu nikada niko ne spominje kombinovanje, ja koliko ljudi poznajem i koliko sam upoznala za svojih 27 godina, nisam nikoga čula da kaže da neće da pojede šargarepu sa krompirom, ili rižom, ili da prilikom pravljenja kolača i torti neće napraviti koru od oraha a fil od banana… Kako je moguće da je toliki bauk i priča oko kombinovanja sirove ishrane, a da te iste kombinacije se prave u kuvanoj hrani i nikada nije bilo priče o njima?

Ja lično nikada nisam uopšte ni pomišljala da li neka namirnica ide sa nekom namirnicom, osim da nikada nisam jela testeninu i krompir zajedno recimo, ali i to pre zbog toga što ne bih mogla pojesti ni par kašika, pre nego zato što je to neispravna kombinacija…

Često razmišljam o tome, i zašto je to tako? Zašto se spominje pravilno kombinovanje toliko u sirovoj hrani za koju znamo da je ZDRAVA i 100% ISPRAVNIJA od kuvane/pečene/pržene hrane, i čak neki i kažu da je bolje biti na toj mrtvoj hrani nego na nepravilnoj sirovoj?! To mi nikako nije jasno, čak mi i zvuči kao podatak koji sam sebe pobija.

Ako ta mrtva hrana proizvodi bolesti u našem telu, a sirova hrana LEČI(bez obzira na kombinovanje, primer Victoria Boutenko, Maja Volk) kako može da bude bolje jesti mrtvu hranu? Ili čak isto… I to neki kažu, da je podjednako zlo jesti kuvanu/mrtvu hranu i nepravilno kombinovanu sirovu…

JA želim ovim člankom da kažem svoj stav po tom pitanju, a to je da je NEOPHODNO preći na sirovu hranu, kakvu god, i da će vremenom našem organizmu samom da dosade sve te torte, kolači, kafe, slani specijaliteti itd,i da ćemo se vratiti našem prirodnom izvornom konzumiranju celovitih namirnica. Ali ja zaista smatram da je to dug i težak(za neke ljude) proces, i da je mnogo bezbolnije uraditi prelazak na način na koji sam ja i mnogi drugi uradili, nego na taj 100% PRAVILNO KOMBINOVANJE, jer mislim da dugoročno gledano više šanse za uspeh ima onaj koji je prešao postepeno probavajući sve moguće čari sirove hrane i ove gurmanske nepravilne obroke, nego oni koji pokušaju sa 100% pravilnim. Jer nažalost ali naša čula su skroz oštećena od otrova koje godinama jedemo, naš ukus je izopačen i treba mu vremena da se vrati na prvobitno stanje…

IZVOR-Škola nekuvanja

Ostavi komentar