jun
19
2017

Sunčanje – opasno ili lekovito?

Kad čitate današnje zdravstvene preporuke, stičete utisak da je sunčanje opasno. Istina je, međutim, da sunčanje, ispravno sprovedeno, poboljšava imunitet, snižava krvni pritisak i čini razne dobre stvari za organizam.

Da navedemo najpre zašto je direktno izlaganje suncu korisno za zdravlje.
Povišava nivo vitamina D u krvi. Ovaj vitamin je povezan sa veoma velikim brojem procesa u organizmu. Odavno se manjak vitamina D povezuje sa lošim zdravljem kostiju. Međutim, novija istraživanja povezuju manjak vitamina D i sa smanjenjem imuniteta, srčanim oboljenjima i rakom. Sunčanje je najbolji način da se organizmu obezbede neophodne količine vitamina D. Mada se vitamin D može uneti i ishranom i suplementima, to nije podjednako efikasno kao prirodna sinteza vitamina D u koži kada se izloži direktnim sunčevim zracima.
Snižava krvni pritisak. Britanski istraživači Univerziteta Sauthempton, predvođeni profesorom eksperimentalne medicine Martinom Filišem, potvrdili su nalaze nekih ranijih istraživanja da sunčanje doprinosi sniženju krvnog pritiska. Naime, oni su utvrdili da izlaganje kože sunčevim zracima dovodi do reakcije sa azot-oksidom iz površinskih slojeva kože, što dovodi do širenja krvnih sudova i ulaska azot-oksida u krvotok. To snižava krvni pritisak, značajnije kod osoba sa hipertenzijom, a manje kod osoba koje imaju normalan pritisak.
Doprinosi smanjenju arteroskleroze. Neka istraživanja utvrdila su da UVB zračenje može da doprinese smanjenju upala, i shodno tome, da uspori razvoj i napredovanje arteroroskleroze koja u osnovi ima imunoinflamatorne procese.
Smanjuje rizik od infekcija. Izlaganje UV zračenju povećava broj limfocita (ćelija imunog sistema) kao i procenat kiseonika u krvi.
Uništava bakterije. Odavno je poznato da je sunčeva svetlost baktericidna, tako da na sunčanim mestima ima manje bakterija nego na zamračenima. Na sličan način sunce deluje baktericidno i na kožu.
Poboljšava raspoloženje. Ovo znamo iz ličnog iskustva; međutim, to pokazuju i brojna naučna i epidemiološka istraživanja i podaci. U severnim zemljama, na primer, ima više slučajeva alkoholizma, depresije i melanholije nego u sunčanim mediteranskim zemljama.

Evo sad nekoliko uputstava kako da se sunčate tako da vam to donese maksimalnu korist, a minimalni rizik.
Planirajte redovno izlaganje suncu tokom čitave godine, a izbegavajte kratkotrajno intenzivno sunčanje tokom 2-3 nedelje koje provedete na godišnjem odmoru.
Nemojte se pržiti na suncu. Najbolje efekte po zdravlje sunčanje daje kad temperatura vazduha nije visoka – na primer, oko 18 stepeni. To je slučaj u proleće, jesen, i eventualno veoma rano ujutru tokom leta. Tokom leta, jutarnje sunčanje je najkorisnije i najbezopasnije, pa se sunčajte ujutru. Tokom dana, i kad meteorolozi upozoravaju na visok UV indeks, nosite odeću sa dugim rukavima, šešire sa širokim obodom i bolje se držite hladovine.
Ako se već sunčate, nemojte se mazati zaštitnim kremama. Na taj način neutrališete dosta dobrobiti sunčevog zračenja.
Uvek je bolje sunčati se kraće nego duže.

I naravno: uvek se izlažite suncu oprezno, postepeno i nikako ne dozvolite da izgorite. Popularno „prženje“ na plaži doneće vam više štete nego koristi.

Stručne reference:
www.webmd.com/hypertension-high-blood-pressure/news/20140120/sunlight-might-be-good-for-your-blood-pressure-study#1
Naoto Sasaki, Tomoya Yamashita, Kazuyuki Kasahara, Atsushi Fukunaga, Tomoyuki Yamaguchi, et al. UVB Exposure Prevents Atherosclerosis by Regulating Immunoinflammatory Responses. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 2016;36:00-00.

Ostavi komentar