apr
26
2017

Taj čudesni hlorofil

Proleće je u jeku i sve se zeleni; vreme je da iskoristimo dobrobiti tog zelenila, odnosno, hlorofila, koji i daje biljkama zelenu boju. Da se podsetimo zašto je dobar i koji su najbolji izvori.

Hlorofil je materija veoma slična hemoglobinu iz ljudske krvi. Razlika je samo u tome što se u centru molekula hemoglobina nalazi gvožđe, a u centru molekula hlorofila – magnezijum. Zato, kada unosimo biljni hlorofil u organizam, on umnogome obavlja posao hemoglobina. Hlorofil pomaže u sintezu i obnavljanje crvenih krvnih stanica i efikasno povećava našu energiju i zdravlje.
Hlorofil ima sposobnost da podstakne regeneraciju našeg organizma na molekularnom i ćelijskom nivou. Ova “biljna krv” takođe ima sposobnost da veže za sebe kancerogene materije, a posebno teške metale, pa zato doprinosi čišćenju jetre i celokupnog organizma. Da hlorofil inhibira kancerogene materija koje u naš organizam dospevaju iz okoline, ukazala su istraživanja objavljena u časopisima „Carcinogenesis“ i „Food and Chemical Toxicology“.

A posebno je važna sposobnost hlorofila da veže za sebe i izbaci iz organizma teške metale (npr. živu). Zato je za sve koji su izloženi zagađenju koje sadrži i teške metale preporučljivo da povećaju unos hlorofila.
Utvrđeno je, takođe, da hlorofil ima aintupalna svojstva i da doprinosi jačanju otpornosti na nivou ćelija. Zato je unos hlorofola preporučljiv u periodu rekonvalescencije (oporavka od bolesti). Hlorofil takođe deluje protiv bakterije Helicobacter pilory, čime doprinosi zdravlju organa za varenje.

Izvori hlorofila

Tamnozeleno povrće je najbolji izvor hlorofila. Sada ga ima u izobilju, pa ga svakako treba iskoristiti. Izuzetno bogatim izvorima hlorofila smatraju se pšenična i ječmena trava (zeleni izdanci pšenice i ječma), koji mogu sadržati i do 70% hlorofila. Takođe, veoma bogatim izvorima hlorofila smatraju se i inače zdrave mikroalge spirulina i hlorela.

Ostavi komentar