feb
14
2015

Tomatiljo

tomatiljo

Tomatiljo, (tomatillo) je plodovito povrće iz roda mehurica (Physalis) porodice pomoćnica (Solanaceae). Daleki je rođak svima dobro poznatog paradajza i blizak rođak biljke Physalis peruviana čiji se plodovi kod nas na tržištu mogu naći kao egzotično voće pod nazivom peruanska jagoda. Poreklo vuče iz Meksika, ali uzgaja se u celoj Latinskoj Americi gde je i danas najvažniji sastojak nadaleko poznatih latinoameričkih salsi.

Plod tomatilja omotan je nejestivom košuljicom koja je prvo zelena i čini potpuno zatvoren lampion. Rastom ploda košuljica puca, suši se, menja boju u nijanse smeđe i poprima strukturu sličnu papiru. Kad se odstrani košuljica plod je najčešće blago lepljiv, ali lepljiva se košuljica lako odstranjuje vodom ili trljanjem. Varijeteti se uglavnom razlikuju u boji ploda (zeleni, žuti, crvenkasti i ljubičasti), ređe u veličini samog ploda. Žuti i zeleni varijeteti su kiselijeg ukusa i češće se upotrebljavaju za pripremu jela, dok su tamniji, crvenkasto i ljubičasto obojeni, nešto slađi i cenjeniji za konzumaciju u sirovom stanju i upotrebu poput voća (za pripremu želea, džemova i poslastica). Tomatiljo ima visok sadržaj pektina.

Originalno astečko ime za tomatiljo je tomate, dok su današnji paradajz nazivali jitomate. Dolaskom paradajza u Evropu zbog pojednostavljenja izgovora naziv se pojednostavio u tomate i izvedenice tog naziva ukorenile su se u velikom broju evropskih jezika. U delovima Meksika i danas se pod tomate podrazumeva tomatiljo, a ne paradajz. Zbog neznanja i istozvučnog pandana u engleskom jeziku, u receptima za latinoamerička jela temeljna namirnica često je pogrešno prevedena i umesto tomatilja navodi se paradajz.

salsaMože se koristiti u pripremi različitih jela, ali osnovna upotreba tomatilja u kulinarstvu je u pripremi, po mnogima najukusnijih salsi, soseva, marinada i supa. U pravilu u velikom broju jela može zameniti paradajz i dati jelu specifičan i poseban ukus. Ako u kuvarima ili na internetu potražite recepte za pripremu jela s tomatiljom ona su većinom iz latinoameričke kuhinje i po pravilu se gotovo uvek pripremaju s dodatkom velike količine naseckanih svežih listića korijandera (Coriandrum sativum). U engleskom i španskom jeziku sveži se korijander navodi kao cilantro. Budite oprezni, za razliku od sušenih semenki korijandera koje su većini od nas poznat začin ugodnog mirisa i arome bez kog mnogi ne mogu zamisliti pripremu nekih suhomesnatih proizvoda, sveži korijander ima izrazito intenzivan i za većinu stanovnika naših krajeva neprihvatljiv, čak i gadljiv miris. Ukusi su naravno stvar navike, meksička i indijska kuhinja su gotovo nezamislive bez ovog začina, možda će te nakon nekoliko konzumiranja svežeg korijandera i vi prihvatiti njegov miris i ukus , ali ako ga prvi put dodajete u hranu količinu smanjite na 1/4 navedenog u receptu, ili još manje.

Tomatiljo vrlo dobro uspeva u našem podneblju. Uzgajajte ga kao paradajz, sva osnovna pravila za uzgoj i negu paradajza možemo primeniti na njega. Obratite pažnju jedino na činjenicu da je za oplodnju potrebno imati posađeno barem dve ili više biljaka, jedan grm ne može dati plod.

Najbolje ga je uzgajati iz rasada: posejte seme u klijalište u martu i držite na toplom mestu dok biljke ne dostignu visinu od 4-5 cm. Presadite ih u zasebne posudice, preporučljivo promera većeg od 8 cm, i dalje uzgajajte na svetlom mestu i sniženoj temperaturi s dnevno-noćnim kolebanjima. Previsoka ili ujednačena temperatura u ovoj fazi potstaknuće biljke na prebz rast s izduženim i krhkim stabljikama i odbacivanjem donjih listova. Presađivanje na konačno mesto rasta vrši se krajem aprila ili u maju, nakon prestanka opasnosti od kasnih mrazeva.

Ukoliko nemate dobre uslove za uzgoj rasada, sigurnija opcija je da kupite već uzgojene mlade biljke u saksijama i posadite ih u vrt. Preporučeni razmak između pojedinih biljaka je 80-100 cm, tomatiljo ima bujan rast i rado raste u širinu s povijanjem bočnih grana do tla i stvaranjem novog korenovog izboja.

Ostavi komentar