jan
03
2017

Uzrok raka (Kineska studija) 2.deo

rak1

Davne 1950. godine, dr Colin Campell je dobio zadatak da ispita problem sa neuhranjenošću dece na Filipinima  kao i visoku stopu oboljevanja od raka jetre među tom decom. Pretpostavljalo se da je uzročnik tome aflatoksin, jedan od najopasnih kancorogena, koji je pronađen u kukuruzu i kikirikiju koji su tamošnja deca koristila u ishrani. Zbunjujuća je bila činjenica da su od raka jetre uglavnom oboljevala deca iz bogatijih porodica tj. ona koja su imala privilegiju da uživaju u ishrani bogatoj proteinima. To saznanje je pravilo probleme naučnicima jer se u većini slučajeva smatralo da je prvenstveno pothranjenost, tj. manjak proteina verovatniji uzrok. Ovo je tema kojom se bavi “kineska studija – uzrok raka.”

Totalni preokret o teoriji uzroka nastao je nakon studije istraživača iz Indije. Naime, naučnici u Indiji su vršili eksperimente sa pacovima i tumorom jetre. Suština eksperimenta se svodila na to da su pacovi bili izlagani dejstvu kancerogena aflatoksina koji je izazivao tumor jetre i to samo onim pacovima koji su u svojoj ishrani imali 20% proteina, odnosno kazeina, proteina kravljeg mleka. Bez obzira na povećanje količine aflatoksina, nije bilo inicijacije tumora sve dok kancerogen nije kombinovan sa proteinskom ishranom.

Ova činjenica naterala je dr Campbell-a da ponovi ovaj eksperiment. Istraživanje je obavljeno na najosnovnijem nivou nauke, proučavajući biohemijske detalje obrazovanja raka. Bitno je bilo pronaći pozitivne korelacije između pojedinih faktora i bolesti, izvući statističku značajnost koja će to potvrditi i na kraju povezati podatke iz višestrukih analiza i istraživanja meta analizom. Nije bilo dovoljno samo dokazati da proteini podstiču rak već pokazati i kako to rade. Ovo istraživanje finansirao je Nacionalni zdravstveni institut (NIH – National institute of health) punih 19 godina, zatim Američko udruženje za rak i Američki institut za proučavanje raka.

Ono što je pronađeno bilo je šokantno. Ishrana sa malo proteina sprečavala je razvoj i inicijaciju raka aflatoksinom, bez obzira na to koliko je kancerogena davano životinjama. A i posle inicijacije, ishrana sa malo proteina drastično je inhibirala (blokirala) dalji rast raka. Štaviše, promena količine proteina u ishrani, mogla je poput prekidača da uključuje i isključuje razvoj tumora. Još jedna bitna činjenica: nije svejedno koji protein se koristi u ishrani. Ovaj efekat proizvodili su proteini životinjskog porekla dok sa biljnim proteinima nije bilo znaka bolesti. Konkretno, u ovom eksperimentu korišćen je protein iz kravljeg mleka, kazein, koji čini 87% mlečnog proteina, a u ishrani pacova je korišćen u količini 5% i 20%. Podsetićemo vas da se prosečna zapadnjačka ishrana zasniva na sličnoj upotrebi proteina, tj. 20 i više procenata. Izdvojićemo sledeće varijacije eksperimenta.

1. Varijanta: kao i kod indijskog slučaja, svi pacovi su izloženi dejstvu kancerogena aflatoksina u dozi koja je dovoljna da izazove rak jetre. Nakon toga pacovi se dele u dve grupe. Prvoj grupi data je ishrana koja je u sebi sadržala 5% kazeina a drugoj grupi ishrana sa 20% kazeina. Rezultat: nijedan pacov iz prve grupe nije pokazivao znake tumora na jetri dok su svi pacovi iz druge grupe oboleli ili počeli da pokazuju znakove tumora. Bez obzira na povećanje količine aflatoksina, nije bilo inicijacije tumora sve dok nije bio kombinovan sa proteinskom ishranom. Obratite pažnju na rezultate: 100% i 0%.

2.  Varijanta: odnosila se je na promene količina aflatoksina gde je jedna grupa dobila manju količinu aflatoksina a druga je dobila mnogo veću.  Pri tome je prvoj grupi (manje aflatoksina) data ishrana sa 20% kazeina a drugoj grupi (više aflatoksina) data ishrana sa 5% kazeina.  Rezultat: životinje iz prve grupe imale su značajno veću stopu oboljevanja od druge grupe. Ustanovljen je princip: razvoj bolesti iniciran kancerogenom je daleko više kontrolisan protinom iz hrane unešenim tokom faze promocije raka.

3. Varijanta podrazumevala je  sekvencijalno menjanje količina proteina grupi koja je pokazivala oboljenje jetre. Svake tri nedelje menjana je količina proteina u ishrani sa 5% na 20%. U nedeljama kada su pacovi bili na 20% kazeina, bolest je pokazivala značajne znake razvoja, a u periodima sa 5% kazeina, proces bi se praktično zaustavljao.

4. Varijanta: grupa pacova koja je hranjena sa 20% kazeina dobijala bi sve veće i veće doze aflatoksina. Broj odgovora i žarišta je rastao. Grupa pacova sa 5% kazeina nije pokazivala tumorske promene ni sa maksimalnim dozama aflatoksina.

5. Varijanta: kod pacova sa razvijenim oblicima tumora, u krajnjim stadijumima, promenom ishrane i smanjenjem kazeina sa 20% na 5%, došlo je do drastičnog usporavanja rasta tumora i obrnuto.

Izvor

Ostavi komentar