maj
21
2016

Vazduh – dah života

vazduh3

Kućnim biljkama uveliko možemo ulepšati izgled svog doma i radnog mesta. Osim toga, one obogaćuju vazduh kiseonikom i upijaju ugljen-dioksid, dok neke mogu čak uklanjati i toksične zagađivače iz vazduha koji udišemo.

Vazduh je dah života. Mi smo u potpunos­ti zavisni od njega budući da nam on donosi kiseonik koji je preko potreban za pravilno funkci­onisanje elektrana u našim ćelijama. Te elektrane, nazvane mitohon­dri­jima, jesu osnova svih aktivnosti koje se zbivaju u našem organizmu.

Zagađen vazduh

Da li je vazduh zagađen i u našim domovima?

Nažalost, to je vrlo lako moguće. Naime, mnogi savremeni domovi i poslovne zgrade dobro su izolovane radi uštede energije. Ali ova prednost može dovesti do loše ventilacije i potencijalnog akumulira­nja unutrašnjih zagađivača vazduha.

Naravno, duvanski dim je najopasniji, ali postoje i drugi. Formaldehid se, na primer, isparava iz nekih drvenih proizvo­da, a druge hemijske supstance isparuju iz tepiha, kopirnih mašina, tapaciranih tkanina, sredstava za čišćenje i sveže ispeglanog rublja. Ugljen-monoksid i azot-dioksid su otrovni gasovi, a mogu nastati u gasnim pećima kao i u grejalicama na lož ulje, petrolej i ugalj, kao i u kamini­ma i gasnim instalacijama. Zagađenje može dolauiti i od prašine, grinja, plesni i gljivi­ca, ozona, azbesta, ostataka pesticida i sličnog.

Vazduh donosi život, poletnost i energiju svakoj ćeliji organizma.

Kako ovi zagađivači deluju na ljude? Simptomi se kreću od peckanja u očima, bolova u grlu, kašljanja i svrabeža do glavobolje, tromosti, mučnina, vrtoglavica, osećaja is­crp­ljenosti i depresi­je. Skup tih simptoma ponekad se naziva »sindro­mom bolesne zgrade«.

Kako se zaštititi?

Postoje dva osnovna načina, iako nisu stopostotno delotvorni.

Kao prvo, često sami možemo sprečiti ili ograničiti stvaranje tih štetnih gasova. Na primer: Zabranite pušenje u kući. Čak i dim iz druge ruke sadrži stotine štetnih hemikalija. Nastojte da gasne, uljne, petrolejske i sve druge peći, kao i kućni aparati poput gasnih šporeta imaju dobru ventilaciju prema napolju. Održavajte u ispravnom stanju uređaje za grejanje i klima uređaje. Redovno čistite odvode za vazduh i filtere. Pazite da vam dimnjaci budu ispravni. Oprezno koristite sredstva za osveživanje vazduha.Izbegavajte da vam motor automobila radi u garaži vezanoj uz kuću ili ispred otvorenog prozora.

Kao drugo, možete poboljšati provetravanje u svom domu i kancelariji.

Najjednostavnije rešenje za problem unutrašnjeg zagađenja vazduha jeste otvaranje prozora i dobro provetravanje prostorija. Svež vazduh ne samo što razređuje zaostalu paru i time smanjuje zdrav­stveni rizik koji od njih dolazi, već i menja ustajali vazduh. Ljudi često i nisu svesni da u zatvorenim prostorima stalno udišu i izdišu isti vazduh. Sadržaj kiseonika u njemu se postupno smanjuje, a povećava se koncen­tracija ugljen-dioksida i drugih otpadnih materija što izaziva pospanost, tromost i glavobolju.

Crvena krvna zrnca, podstaknuta radom srca, kreću u obi­lazak celog organiz­ma. Njihov hemoglo­bin preuzima sveži kiseonik iz pluća i prenosi ga u svaku ćeliju tela.

Evo nekoliko saveta:

Podesite uređaje za hlađenje i grejanje tako da ubacuju 20 do 35% (ili više) svežeg vazduha. Troškovi takvog rada biće nešto viši, ali je cena zdravlja daleko veća!
Provetravajte kuću najmanje jednom dnevno. Za vreme maglovitih dana provetravajte kuću noću ili rano ujutru. Najčešće je koncentracija čestica u smogu nešto niža nakon zalaska sunca.
Spavajte kraj otvorenog prozora i probudićete se osveženi.

U kakvoj su vezi vazduh i zdravlje?

Vazduh se sastoji od oko 20% kiseonika, a ostatak otpada najve­ćim delom na azot, uz male koncentracije nekolicine drugih gasova. Budući da je ljud­skom telu za normalno funkcioni­sanje potreban kiseonik, svaka od 100 milijardi ćelija našeg tela mora njime nepre­stano biti snabdevena. Krv u plućima preuzima kiseonik iz udahnutog vazduha i prenosi ga pomoću crvenih krvnih zrnaca u sve delove tela. Ukoliko su ćelije dobro snabdevene kiseonikom, one su zdrave i doprinose opštem osećaju zadovoljstva. Sve što umanjuje dovod kise­onika u pluća ili njegov prenos u telesne ćelije štetno je.

Molekuli vazduha mogu biti pozitivno i negativno naelektrisani. Zagađeni vazduh je obično pun pozitivnih jona kojih ima na auto­pute­vi­ma, na aerodromima i u zatvorenim, loše provetravanim prostorijama.

Vazduha koji sadrži obilje negativnih jona ima uz jezera, u šuma­ma, uz morsku obalu, reke i slapove, a u drugim se područjima jav­lja nakon kiše. Takav vazduh ljude osvežava i čini ih poletnim.

Postoji još jedna korisna tehnika koja nam može pomoći da se bolje osećamo. Zastanite, naime, gde god se nalazite i nekoliko puta duboko i polako udahnite, po mogućnosti sveži vazduh. Time telo dobija dodatni kiseonik, a gubi ugljen-dioksid.

Sledeći način ispiranja vašeg organizma kiseonikom jeste vežba­nje. Ono poboljšava cirkulaciju krvi i ubrzava kretanje crvenih krvnih zrnaca natovarenih kiseonikom.

Nemojte zaboraviti ni na kućno bilje. Dobro bi bilo staviti najma­nje jednu biljku na svakih 10 kvadratnih metara unutrašnjeg prostora. One ne samo što »gutaju« mnoge toksične zagađivače i osveža­vaju vazduh kiseonikom, nego tu i tamo otpuste koji negativni jon u obližnji vazduh.

Kiseonik je od životne važnosti za svaku ćeliju vašeg organizma. Loše navike disanja ili loš kvalitet vazduha koji udišete lišavaju telo ovog vitalnog elementa. Zbog toga može nastati negativno raspo­loženje i emocije kao što su depresija i razdražljivost, pa i prave glavobolje i hronični osećaj umora i iscrpljenosti.

Primena

Ljudsko telo je stvoreno tako da funkcioniše pomoću kiseonika. Nastojte da se bavite vežbanjem, dobro provetravajte kuću i često zastanite da polako duboko udahnete svež vazduh.

Stavite jednu ruku na prsa, a drugu na trbuh. Dišite normalno nekoliko trenu­taka i pratite pokrete svojih ruku za vreme disanja. Koja se ruka više podiže? Ako je to ruka na trbuhu, maknite je i – tapšite se po ramenu. Imate izvanredno dobru tehniku disanja. Ali ako je to ruka na vašim prsima, bolje je da duboko udahnete – iako to verovat­no ne možete. Dišete na pogrešan način!

Proverite

Sada odgovorite na sledeća pitanja, a da ništa ne promenite u načinu svog sedenja i disanja:

Kako sedite u ovom trenutku? Da li vam je kičma ravna ili ste zgureni? Jesu li vam ramena spuštena prema napred?
Obratite nekoliko trenutaka pažnju na svoje disanje. Je li plitko ili duboko?
Ograničava li vam disanje odeća ili stolica na kojoj sedite?
Je li prostorija dobro provetrena ili je zatvorena i zagušljiva?
Jeste li danas odradili vežbanje (ili to planirate da učinite)?
Jeste li danas jeli masnu hranu? (Mastan obrok umanjuje spo­sob­nost vaše krvi da prenosi kiseonik.)
Kad ste poslednji put ustali i napravili nekoliko koraka? Jeste li u poslednjih nekoliko sati načinili pauzu ili duboko udahnuli svež vazduh?

Dišite duboko

Odvojite nekoliko trenutaka za jednostavnu vežbu pravilnog disa­nja. Ona će vas osnažiti i osvežiti.Stanite ili sedite sa uspravnim leđima. Uvucite vazduh u pluća. Dok to činite, zamislite da njime punite trbuh. Osetite kako vam se trbuh širi dok udišete.Kad su vam pluća puna, počnite polako izdisati. Stegnite trbušne mišiće dok blago izbacujete poslednju količinu vazduha.Ponovite postupak polako pet do šest puta.

Odradite tu korisnu vežbu ujutru kada se probudite i nekoliko puta tokom dana. Ako je moguće, otvorite pritom prozor ili izađite na svež vazduh. Osvežite telo i um novim podsticajem i poletom, i to bez posezanja za kofeinom

Ostavi komentar