jan
09
2017

Važnost želudačne kiseline, V. Boutenko

želudac3

Koliko ljudi zna kolika je vrednost njihove želu­dačne kiseline? Koliko nas ceni njenu važnost za naše opšte zdravlje? Gotovo niko ne uviđa koliko je presudno imati normalnu količinu sone kiseline u želucu. Ne znam zašto me nijedan od brojnih lekara koje sam posetila nikada nije pitao za moju želudačnu kiselinu, ili je testirao. Nikada nisam čula svoje prijatelje da pričaju o njihovoj želudačnoj kiselini. Sretna sam što sam saznala za njenu važnost od jednog veterinara koji mi je pomagao sastaviti zdravu ishranu za mog psa.

Na moje iznenađenje, pronašla sam desetke knjiga i naučnih članaka o vezi između nivoa sone kiseline i ljudskog zdravlja. Ta tema proučava se već decenijama. Profesor W. A. Walker s Katedre za ishranu Harvardske škole za javno zdravlje kaže: «Medicinske istraživače od 1930-ih zabrinjavaju posledice nedostatka sone kiseline. Iako još uvek nisu potpuno jasne sve posledice po zdravlje, neke su dobro dokumentovane.»

Niska kiselost u želucu (hipoklorhidrija) stanje je koje se javlja kad ljudsko telo nije sposobno proizvoditi odgovarajuće količine želudačne kiseline. Niska kiselost u želucu neizbežno i dramatično utiče na varenje i apsorpciju većine hranjivih materija neophodnih za zdravlje. Većina minerala, uključujući i tako važne kao što su gvožđe, cink, kalcijum i vitamine B kompleksa (folnu kiselinu i druge) treba određenu količinu želudačne kiseline da bi uopšte mogli biti apsorbovani. Bez želudačne kiseline, neizbežno dolazi do nedostataka hranjivih materija koji vode do bolesti.

želudac6Pored apsorpcije, želudačna kiselina ima mnoge druge važne funkcije. Na primer, želudačna kiselina trebala bi uništavati sve štetne mikroorganizme, patogene bakterije, parazite i njihova jajašca, te gljivice koje uđu u telo kroz usta. Zbog toga, kod nedostatka želudačne kiseline ne postoji barijera protiv parazita. Razgovarala sam s gastroenterologom koji uzima uzorke želudačne kiseline od svojih pacijenata i često pronalazi raznovrsne parazite koji bujaju upravo tamo gde bi trebali biti uništeni. Već samo zbog tog razloga htela bih da je moja želudačna kiselina jaka.

Želudačna kiselina pomaže kod probavljanja velikih molekula belančevina. Ako je nivo želudačne kiseline nizak, nepotpuno svareni delovi belančevina apsorbuju se u krvotok i izazivaju alergije i imunološke poremećaje. Prirodni nivo sone kiseline (HC1) opada sa starošću osobe, posebno nakon četrdesete. Tada većina ljudi počinje dobijati sede dlake kao rezultat nedostatka hranjivih materija uzrokovanog sniženim nivoom želudačne kiseline. Nivo sone kiseline može se početi smanjivati i ranije ako zlostavljamo svoj probavni trakt, ili celo telo, suvišnim količinama hrane, upotrebom hemikalija i stresom. Prejedanje, posebno preteran unos masti i belančevina, iscrpljuje ćelije zida želuca koje luče HC1.

Stari narodi poznavali su mnoge različite ishrane kroz istoriju, zavisno od njihove okoline. Zajedničko im je bilo to što su jeli velike količine vlakana. Istraživači su procenili da su stari narodi konzumirali oko 150 grama vlakana dnevno. Kad vidimo tu brojku, lako je zaključiti da je njihova želudačna kiselina bila prilično jaka, bitno jača od naše. Takođe su imali puno jače zube, čeljusti i čeljusne mišiće. Bili su u stanju u ustima sažvakati žilavu, vlaknastu hranu do kremaste konzistencije, a onda bi njihovi želuci pomoću sone kiseline nastavili probavljati tu dobro sažvakanu supstancu. Od toga vremena naša su se tela dramatično promenila. Napravite jedan eksperiment: uzmite komadić bilo kojeg povrća ili zeleni list, sedite i žvačite ga što duže možete. Kad osetite da ste ga spremni progutati, ispljunite ga na dlan i pogledajte ga. Videćete da će još uvek biti daleko od kremaste konzistencije. Imajte na umu da će vaše telo biti u stanju asimilirati samo hranjive materije iz najsitnijih čestica. Velike čestice neće biti svarene i pretvoriće se u kiseo otpad. Jedan moj prijatelj koji je lekar i često radi preglede krvi pokazao mi je na monitoru povezanom s računarom jedan takav nesvareni komad u krvi jednog veganskog pacijenta. Šokirala sam se kad sam videla da svaki put kad je taj sićušni nesvareni komad dodirnuo crvena krvna zrnca, ta su zrnca istog trenutka umrla. Na kraju je taj komadić nesvarene hrane završio okružen sa stotinjak mrtvih ćelije u nekoliko slojeva. Taj mi je prijatelj objasnio da se takvi toksični delići nakupljaju u našem tankom crevu, zbog čega ljudi imaju proširene, ispupčene trbuhe.

Ako pored nedovoljnog žvakanja neki od nas nemaju potrebnu koncentraciju sone kiseline, tad vrlo verovatno imaju nedostatak većeg broja hranjivih materija. Da bi moglo stvarati sonu kiselinu, ljudsko telo mora naporno raditi. Kako starimo, naša tela postaju slabija i ne mogu stvarati odgovarajuće količine sone kiseline. Zato većina ljudi s godinama ima sve manje želudačne kiseline.

Sa starenjem dobijamo sede. Primietila sam da većina ljudi kojima je dijagnostifikovan vrlo nizak nivo želudačne kiseline ima primetno više sedih dlaka, što je direktan pokazatelj nedostatka hranjivih materija. S druge strane, postoje mnogobrojne dobro dokumentovane priče o ljudima kojima se vratila prirodna boja kose kao rezultat redovnog konzumiranja izmiksanog zelenja, a jedna od njih je i Ann Wigmore.

Miksanje je slično žvakanju, i zato uzimanje izmiksane hrane može dovesti do dramatičnog poboljšanja našeg zdravlja. Nakon usitnjavanja u mikseru velike brzine, delovi hrane postaju idealne veličine za asimilaciju. Kao rezultat toga, telo ne zadržava hrani u želucu tako dugo, nego je odmah šalje u tanko crevo, omogućujući telu da stvara manje sone kiseline. Zbog toga, jedenje izmiksane hrane štedi našu energiju i održava nas mladolikima usprkos starenju.

želudac5Godinama nisam uspevala shvatiti zašto neki ljudi brzo izgube višak kilograma nakon što pređu na ishranu sirovom hranom. Ti ljudi jednostavno ne mogu ostati na sirovoj hrani jer im je neugodno živeti uz neprestane primedbe njihovih prijatelja i rođaka da su premršavi. Slažem se da ljudi ne bi trebali biti premršavi. Nakon što sam dugo istraživala uticaj smanjene kiselosti u želucu na asimilaciju hrane, upitala sam neke od svojih prijatelja s problemom s težinom jesu li ikada proverili svoj nivo kiseline u želucu. Nekoliko njih kasnije mi se javilo i reklo da im je dijagnostifikovano da imaju vrlo malo ili nimalo želudačne kiseline.

Da bi hranjive materije mogle biti apsorbovane, hrana u želucu treba biti razgrađena, i mehanički i pomoću kiselina, u vrlo male komadiće od 1 do 2 mm. Sirovo voće i povrće u sebi sadrže najvrednije hranjive materije, ali ih je posebno teško svariti zato što njihovu žilavu celuloznu strukturu treba razbiti da bi hranjive materije izašle. Ako nema dovoljno želudačne kiseline, telo nije u stanju uzeti sve potrebne hranjive materije, posebno belančevine, i počinju se javljati nedostaci. Upoznala sam nekoliko ljudi s takvim problemom koji su se ose­ćali kao da su u  zamci. Dok bi jeli samo sirovu hranu uspevali bi se osloboditi simptoma određenih bolesti koje su imali, ali bi postali vrlo mršavi. Onda bi u svoju ishranu dodali kuvanu hranu kako bi postigli svoju željenu težinu, ali vratili bi im se njihovi neželjeni simptomi. Zbunjeni, stalno su menjali ishranu ne znajući šta da rade.

Zato sam osetila veliku sreću kada sam, nakon što sam održala nekoliko predavanja o zelenim kašastim sokovima, počela primati pisma poput ovog: «lako je sirova hrana rešila moj artritis, nikada je se nisam mogao pridržavati duže od dva meseca jer sam na isključivo sirovoj hrani gubio te­žinu tako brzo, do 60 kila, da bi se moja žena uspaničila misleći da umirem, pa bih morao opet preći na kuvanu hranu od koje bi mi se vratio artritis. Kad sam počeo piti zelene kašaste sokove, moja težina se stabilizovala! Sad sam već šest meseci na sirovoj hrani i održavam svoju normalnu težinu od 70 kilograma. Hvala vam!» (N. H. Canada)

Već sam videla mnoge slučajeve u kojima su ljudi sa  problemima pri varenju bili u stanju uveliko poboljšati svoju asimilaciju dodavanjem izmiksanog zeleniša svojoj ishrani. Iako kuvanje namirnice čini mekšima i probavljivijima, procesom zagrevanja uništava se većina neophodnih vitamina i enzima u hrani. Miksanje je daleko manje štetno od kuvanja zato što čuva sve neophodne hranjive materije u hrani.

S niskim nivoom želudačne kiseline povezane su mnoge bolesti. Evo tek nekih: razmnožavanje bakterija, hronična kandidijaza, paraziti, Addisonova bolest, multipla skleroza, artritis, astma, autoimuni poreme­ćaji, celijačna bolest, karcinom želuca, depresija, dermatitis, dijabetes, ekcemi, vetrovi, bolest žučne kese, polipi na želucu, gastritis, hepatitis, hipertireoza mijastenija gravis, osteoporoza, psorijaza, rozaceja, ulcerozni kolitis, urtikarija i vitiligo. Zbog toga je jedan veliki istraživač sirove hrane i zdravog životnog stila rekao: «Hlorovodonična kiselina je apsolutno neophodna za život». Drugim rečima, niko ne može biti potpuno zdrav bez normalnog nivoa hlorovodonične kiseline. Molim vas, nemojte pomešati kiselost u želucu s alkalnošću krvi. Naša krv mora biti blago alkalna. «Hlorovodonična kiselina je jedina kiselina koju naše telo stvara. Sve druge kiseline su nusproizvodi metabolizma, i uklanjaju se što je moguće brže.»

Zeleno za zdravlje , V. Boutenko

Ostavi komentar

4 Komentara

  1. Jovanka says:

    Da li postoji neki drugi nacin sem u pilulama (koje nema u Srbiji) da se poveca zeludacna kiselina? Veci deo dana provodim na poslu i moram zvakati hranu ali nikad toliko dobro jer nemam svoje zube.

  2. Sad tek nista ne razumem.Da li treba jesti sirovu hranu ako se gubi zel.kiselina ili je fora u zelenim sokovima pored takve ishrane.Da li treba zvakati hranu ili ne???

    • Naravno da treba jesti sirovo.Potrebno je da dobro sažvaćete hranu da bude što kremastije konzistencije da biste mogli da apsorbujete sve hranljive sastojke.U sklopu sirove ishrane treba da konzumirate i zeleno lisnato povrće kako u obliku sokova ili šejkova tako i u redovnom izvornom obliku.

Ostavi komentar