dec
01
2015

Vegetarijanstvo rešava manjak vode

1435744576

Vodeći svetski naučnici upozoravaju: svet će u sledećih 40 godina morati gotovo potpuno da pređe na vegetarijansku ishranu kako bi se izbegla katastrofalna situacija sa nedostatkom zaliha vode!

Prema saznanjima Međunarodnog instituta za vodu iz Stokholma, za očekivanu populaciju od 9 milijardi stanovnika, koliko će nas biti na zemlji 2050, neće biti dovoljno vode za navodnjavanje useva i proizvodnju hrane, ukoliko razvijeni zapadni svet nastavi sa sadašnjim trendovima u ishrani.
Ljudi danas unose oko 20% proteina dnevno iz životinjskih izvora. Ali, novi izveštaj stokholmskog Međunarodnog instituta za vodu kaže da će svetska populacija morati da smanji ovaj unos na 5%  do 2050. kako bi se prilagodili nedostatku koji postoji u zalihama vode.
„Neće biti dovoljno vode za sadašnje useve, kako bi se proizvelo dovoljno hrane za očekivanu populaciju od 9 milijardi ljudi, koliko će nas prema procenama stručnjaka biti 2050, ako se nastavi vladajući trend ishrane i ne dođe do promena u ishrani na Zapadu“, kažu Malik Falkenmark i njegov tim stručnjaka iz pomenutog instituta. „Ali, ako se unos hrane životinjskog porekla ograniči na 5% ukupnog kalorijskog unosa, biće dovoljno vode.“

Predviđa se sušniji period
Dramatična upozorenja o nestašici vode i problemima u proizvodnji hrane došli su nakon što su Oksfam (međunarodna konfederacija humanitarnih organizacija koje zajedno rade na pronalaženju rešenja za siromaštvo i nepravdu na svetu) i UN pripremile mogući scenario za drugu globalnu krizu hrane u poslednjih pet godina. Cene osnovnih namirnica kao što su kukuruz i pšenica porasle su za 50% na međunarodnom tržištu od juna, što je posledica suše koja je zahvatila SAD i Rusiju i slabih monsunskih kiša u Aziji. Više od 18 miliona ljudi se suočava sa ozbiljnim nedostatkom zaliha hrane u oblasti Sahela (koju čine sledeće zemlje: Senegal, Mauritanija, Mali, Burkina Faso, Niger, Nigerija, Čad, Sudan, Etiopija, Eritreja, Džibuti i Somalija). Oksfam predviđa da će cene rasti u zemljama u razvoju, uključujući i Latinsku Ameriku, Severnu Afriku i Bliski Istok, koje uglavnom zavise od uvoza hrane.

Vegetarijanstvo oslobađa dodatno zemljište
Prihvatanje vegetarijanske ishrane je jedna od mogućnosti za povećanje količine vode koja bi bila iskorišćena za navodnjavanje useva i povećanje proizvodnje hrane, kažu naučnici. „Prelazak na vegetarijansku ishranu mogao bi da pomogne da se oslobode velike površine obradive zemlje za proizvodnju hrane. Trećina sadašnjeg zemljišta na farmama kosristi se za uzgajanje hrane za životinje. Uz to, nije nebitan ni podatak da hrana bogata životinjskim proteinima traži pet do deset puta više vode koju treba uneti u organizam, u odnosu na vegetarijansku ishranu.“
Druga mogućnost je eliminisanje otpada i povećanje trgovine između zemalja koje imaju zalihe hrane i onih koje nemaju.
„Devetsto miliona ljudi već gladuje a 2 milijarde ljudi je pothranjeno, uprkos činjenici da je porasla proizvodnja hrane po glavi stanovnika. Od sve raspoložive vode, 70% se koristi u poljoprivredne svrhe, a u narednih 40 godina biće potrebno povećati prinose jer će se broj stanovnika na zemlji uvećati za 2 milijarde, što dodatno opterećuje ionako opterećene zalihe vode i plodnog zemljišta“, poručuju naučnici.

Neodrživi model potrošačkog društva
Prejedanje, konzumiranje hrane koja je nutritivno loša i otpad su sve veći, a povećana proizvodnja hrane može da se suoči sa ograničenjima koja proizilaze iz nestašice vode. „Biće nam potreban novi recept da bismo nahranili svet u budućnosti“, kažu naučnici.
UN predviđa da ćemo do sredine 21. veka morati da povećamo proizvodnju hrane za 70%. To će stvoriti dodatni pritisak na zalihe vode, posebno kada se uzme u obzir činjenica da će dodatni vodni resursi biti potrebni za proizvodnju energije za kojom su potrebe, takođe, sve veće. Uz ovo treba imati u vidu i podatak da 1,3 milijarde ljudi na svetu živi bez struje, a da, prema Svetskom savetu za vodu, 1,1 milijardi ljudi na svetu živi bez dostuponosti pijaćoj vodi.

Izveštaj naučnika iz švedskog instituta objavljen je na godišnjoj konferenciji o svetskim vodama koja je održana u Stokholmu i koja je okupila 2500 političara, predstavnika UN, nevladinih organizacija i istraživača iz 120 zemalja.

Ostavi komentar