avg
23
2014

Vratio se na selo i nastavio vodeničarsku tradiciju porodice

rep-poslednji-vodenicar

Novica Stanković 57-godišnjak iz planinskog sela Sekirje, dvadesetak kilometara udaljenog od Vranja, izazvao je pažnju naših čitalaca time što se vratio iz grada u svoj zavičaj da nastavi porodičnu tradiciju vodeničara. Ostavio je posao, platu od 150 evra u Vranju i vratio se da pokrene stari mlin i bavi se poljoprivredom.

Danas, sa suprugom Slavicom i majkom Cvetom ne krije sreću i radost dok svi sede oko toplog porodičnog ognjišta.

– Živim sa suprugom i majkom u podnožju planine Oblik. Jedini sam vodeničar u ovom kraju čija vodenica melje mojim seljanima, ali i onim iz susednih sela kao što su: Smiljević, Drenovac, Dobrejance, Uševce… Leti donose kukuruz iz Vranja i po tome je naša vodenica poznata u celoj Poljanici, našem kraju koji obuhvata 22 sela. Dolaze ljudi sa svih strana, melju brašno za kuću, prekrupu za stoku. Ranije su se mučili, odlazili daleko, po dva-tri dana se zadržavali u putu – priča Novica.

– Dok sam boravio u gradu, živeo sam za vikende. Nekada se kod nas okupljao ceo poljanički kraj, a kamen mleo po čitavu noć. Naplaćivali smo i u naturi i u novcu, ali nismo zatezali, platio je ko je kad imao – priseća se Novica. Iako je u Vranju stekao porodicu, Novica, je shvativši da će tranzicija da mu upropasti firmu, 2005. godine odlučio da da otkaz i vrati se u selo. I nije se pokajao. Znanje koje mu je otac preneo, isplatilo se.

U domaćinstvu Stankovića imaju hranu, drva za zimu. Čuvaju krave, proizvode najbolji sir u kraju. Od vodenice imaju zaradu što u novcu što u žitaricama. Imaju dovoljno za sebe Novica je stalno u vodenici.

Mušterije mu ne manjkaju, melje se pšenica, kukuruz, ovas, raž. Posebno pred Božić, jer ovde božićnu česnicu od vodeničkog brašna zovu „devojačka duša“.

– Lepo je kad čovek ima posla, sada se svog mlina ne bih odrekao ni za šta na svetu, nadam se da i moj naslednik neće dozvoliti da točak stane, greh je – kaže Novica.

Dobro ću dobrim vratiti!
Novica Stanković ističe da će dobro dobrim vratiti i da će nekoj od siromašnih porodica, a ovde ih ima mnogo, dati na poklon brašno.
– Mnogo je sirotih u ovom kraju, pomagali smo uvek koliko smo mogli, znamo kome treba. Ima u ovim planinama gladne dece, trebaće im brašna. Videćemo koliko možemo da odvojimo, ali za najugroženije će biti. Tome me učio otac Stanko, a i majka Cveta. Otac je uvek davao sirotinji pred slave, značajne praznike, pa ću i ja da nastavim tu tradiciju – kaže Novica.

Ostavi komentar

1 Komentar

  1. Milos.Dj says:

    Svaka vam cast za sve tekstove koje objavljujete.

Ostavi komentar