avg
30
2014

Zablude u savremenom sportu

2013-03-89553408_368643934

Život sportiste bi mogao da se opiše u tri reči: 1) trening, 2) takmičenje, 3) oporavak. Obično se pogrešno smatra da je trening najvažniji aspekt za uspešno takmičenje i ostvarivanje vrhunskih rezultata. Međutim,adekvatan oporavak je aspekt koji je zanemaren od strane ogromne većine sportista što predstavlja glavni razlog velikog broja povreda i neuspeha u sportu.

Takođe, pošto u procesu lečenja povreda nije uključen adekvatan oporavak, imamo situaciju da se veliki broj sportista takmiči povređen, pod lekovima i injekcijama, što dramatično ugrožava njihovo zdravlje.Važnost oporavka za zdravlje i vrhunski rezultat kod sportista najbolje je opisao jedan poznati fudbaler koji je rekao da “oporavak čini 70% uspešnosti u sportu”.

-Šta se podrazumeva pod “oporavkom”? Od čega sportista treba da se oporavlja?

Sportista treba da se oporavlja od fizičkih napora kojima je izložen tokom teninga i meča, i od duhovnih napora i pritisaka koji postoje u takmičarskom sportu.

Oporavak obuhvata tri aspekta:

1) ishranaintenzivna fizička aktivnost tokom treninga i meča uzrokuje trošenje energije, i razgradnju ćelija. Adekvatna ishrana je neophodna da bi se obnovila energija tela i obezbedili gradivni blokovi za formiranje novih ćelija.

2) fizički odmor – svaki organ našeg tela ima svoj režim odmaranja. Srce se odmara u kratkom periodu između svaka dva otkucaja,oko se odmara svakim put kada trepnemo ili žmurimo prilikom spavanja. Mišići se odmaraju u periodu neaktivnosti.

3) duhovni odmor – čovek je ne samo fizičko, nego i duhovno biće, i adekvatan duhovni oporavak je izuzetno važan za čovekovu spremnost da ostvaruje najbolje rezultate u poslu kojim se bavi. Pošto su sportisti izloženi ekstremno velikim duhovnim naporima, adekvatan duhovni oporavak je od velikog značaja za njihovo zdravlje i uspešnost u takmičenju.

Velika većina sportskih klubova ima odnos sa igračima koji bi mogao da se opiše sledećom rečenicom: “Dali smo ti veliki novac, i sada se od tebe očekuje da se istakneš na treningu i da budeš najbolji na utakmici.”

Klubovi jako malo pažnje posvećuju oporavku svojih igrača, odnosno tome šta oni jedu i kako se fizički i duhovno oporavljaju.Ogromna većina sportista veruje da će imati jake i izdržljive mišiće ako se hrane -mišićima, odnosno mesom životinja. Taj
pristup je potpuno pogrešan, jer je čovek po svojoj anatomiji biljojed i jake mišiće može da ima samo ukoliko uzima hranu koju uzimaju i drugi snažni i zdravi biljojedi iz prirode, kao što su bik, konj, bizon,nosorog, slon i dr.

-Šta se dešava kada biljojed, kao što je čovek, konzumira meso i druge namirnice životinjskog porekla?

Tada dolazi do zakiseljavanja organizma i stvaranja podloge za bolest i lako povređivanje. Kao što je poznato, čovekova krv je alkalna (alkalno je suprotno od kiselog).

Kada čovek unosi namirnice koje zakiseljavaju njegov organizam(kao što su meso i mesni proizvodi,mleko i mlečni proizvodi, i prerađena biljna hrana), organizam ima potrebu da neutrališe tu kiselost i da alkalizuje svoju krv.

Glavni agens u tom procesu je alkalni element- kalcijum, koji je skoro potpuno uskladišten u našim kostima (99% našeg kalcijuma se nalazi u kostima). Organizam izvlači kalcijum iz kostiju i one tako postaju slabije i sklone stanjiv nju (osteoporozi) i pucanju.Mnogi veruju da će konzumiranjem životinjskog mleka poboljšati nivo kalcijuma u svom telu. Činjenica je da čovek u jako maloj meri može da apsorbuje kalcijum iz životinjskog mleka, ali zato odlično apsorbuje kalcijum iz susama, suncokreta i drugih biljaka. Kravlje mleko je namirnica za tele, kozje mleko – namirnica za jare, a ovčije mleko – namirnica za jagnje. Čovek je jedini sisar u prirodi koji pije mleko nakon što majka prestane da ga doji, i zato samo čovek boluje od stanjivanja kostiju i drugih bolesti povezanih sa konzumiranjem namirnica životinjskog porekla.

-Još jedna zabluda u ishrani sportista jeste verovanje da će veliki unos proteina poboljšati rast mišića.

Čovekovo telo ima ograničenja po pitanju unosa proteina, vitamina i minerala. Postoje dnevne doze svakog sastojka koje naš organizam može da upije da bi dobro funkcionisao i da bi se očuvalo zdravlje. Ukoliko se unosi previše proteina, doći će do gubitka kalcijuma i samim tim sklonosti ka pucanju kostiju.

Izvršen je  jedan veoma interesantan eksperiment  kod ljudi koji su unosili dovoljno, i previše proteina. Oni koji su unosili dovoljno proteina (48 grama dnevno) imali su povećanje kalcijuma od 20 mg dnevno, što je uticalo na jačanje njihovih kostiju. Sa druge strane, oni koji su konzumirali previše proteina imali su veliki gubitak kalcijuma –  grupa je gubila čak 70 mg kalcijuma dnevno zbog unosa 140 grama proteina u dnevnim obrocima.

Ostavi komentar