jul
12
2016

Zašto sam postao vegan

vegan

Dragan Stojanović radi kao pomoćnik menadžera poznatog vegetarijanskog restorana u San Francisku. Posle šesnaest godina vegetarijanstva, odlučio je da postane vegan i doživeo izuzetno pozitivne promene. 

U avgustu ove godine sam osetio potrebu da nešto menjam u ishrani; jer iako sam vegetarijanac 16 godina, shvatio sam da se i vegetarijanci hrane nezdravo a i sam sam bio primer loše ishrane i navika.
Moj dan je otprilike izgledao ovako: za doručak bih jeo jaja, sireve i sl. za ručak neku jaču hranu, a i večera je bila slična ručku. Pošto je vreme varenja bilo dugačko, 2-3 sata, prostor između obroka sam popunjavao kafom, koka-kolom i šećerom (kolači, čokolade) kako bih podigao energiju koja se uglavnom trošila za probavu. Posle naglog porasta energije usledio bi pad, što bi prouzrokovalo još veću zavisnost od kofeina i šećera i tako u krug. Veći deo dana sam bio depresivan i trenuci kad nije bilo velikog posla su bili najgori, jer mi se užasno spavalo.

Razlika se osetila vrlo brzo
Onda sam seo jednoga dana i odlučio da promenim nekoliko stvari u ishrani. Pošto živim u susedstvu sa jednim starijim gospodinom (ima 80 godina) koji nikada nije bio bolestan jer jede tanjir voća svakog dana, odlučio sam da sledim njegov primer i iz frižidera izbacio sva jaja, sireve, kečape, puter… i umesto toga nakupovao finoga voća: grožđa, mangoa, kivija, breskve, banane itd. Odlučio sam da svaki dan započnem voćnom salatom.

U roku od nekoliko sedmica uočio sam ogromne promene kroz koje sam počeo da prolazim.
Voće se vrlo brzo svari na prazan stomak ujutro i za oko pola sata bih već bio spreman za veganski doručak.
Jedući voće sam konzumirao dovoljno šećera za ceo dan (poslepodnevna užina takođe mi je bila voće) tako da sam prestao da jedem slatkiše, jer više nisam ni razmišljao o njima, a nije bilo ni potrebe.
Pošto nisam uzimao slatkiše i kofein, energija mi je postala stabilna celoga dana, a i tokom noći, jer sam na spavanje išao polupraznog stomaka pa sam se sa lakoćom počeo buditi čak i nakon samo 5-6 sati spavanja.
Počeo sam više da ulažem u hranu i pazarim po pijacama (farmers market) i radnjama zdrave hrane kao što su Safeway, Traders Joe, Whole Foods itd.
Kupovao sam isključivo kvalitetnu hranu, pretežno organsku ili bez hemijskih dodataka. Takođe sam birao integralne žitarice i hladno ceđena ulja.
Ono što se desilo spontano jeste da mi se automatski smanjila potreba da jedem hleb a povećala mi se potreba za zdravim povrćem i salatama, koje su bile pomalo zapostavljene u mome meniju.

Počeo sam da crpim energiju prirode

Uz lakoću u celome organizmu povećala mi se potreba da više vremena boravim u parku i na okeanu. Postao sam suptilniji i počeo da se više hranim energijom prirode: sunce, drveće, vetar…

Počeo sam da vežbam redovno i što je najvažnije od svega, da budem tokom celog dana budem na vrlo fizički i energetskom aktivnom nivou kakav obično imaju deca.

Sa prelaskom na laganu vegansku ishranu energija mi se najmanje utrostručila iz prostog razloga što telo sada koristi višestruko manje energije za probavu. To je opet uticalo na psihu i smanjenje zavisnosti od hrane koju energetski sada više crpim iz drugih izvora: boravkom u prirodi, druženjem sa pozitivnim ljudima, čitanjem knjiga, slušanjem muzike, …

Istovremeno mi se potreba za radom na poslu kao izvorom energije smanjila, te sam prešao na „part time work“ (nepuno radno vreme) da bih svoju kreativnost trošio na mnogo drugih načina.

Istina, prelazak na vegansku ishranu je značio i malo veće rashode u budžetu (češće kupovine), ali se sve to nekako izbalansira.

Bez promene svesti, promena ishrane ne vredi

Ono što bih hteo da naglasim jeste da prelazak na vegansku ishranu mora da bude praćen promenom svesti. Moje iskustvo je da se ljudi koji praktikuju dijetu i post isključivo odriču nečega, pa je logično da se kad-tad vrate starim navikama. Ukoliko svest prati promenu u jelovniku, tada počinjemo da se povezujemo sa jednom višom silom tj. Bogom
Ovde u Kaliforniji ima mnogo vegana koji su to samo iz filozofskih ili religioznih ubeđenja. Istinski biti vegan je više unutrašnja potreba koja treba da donese više energije i radosti u naš život.

Ostavi komentar