feb
12
2016

Zdrava hrana je trend

Family Eating An Al Fresco Meal

Danas je u medicini dobro poznato da hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom (većina hrane životinjskog porekla je takva) povećava rizik od srčanog i moždanog udara, raka prostate i raka debelog creva. Poznato je i da su na Zapadu ove bolesti poprimile razmere prave epidemije. Činjenica je i da postoji obilje studija i naučnih dokaza o tome da bi se uobičajeni savremeni način ishrane mogao smatrati – nezdravim.

Sa druge strane, u Japanu, Africi, Filipinima i drugim delovima sveta gde ljudi ne jedu mnogo namirnica životinjskog porekla, procenat srčanih oboljenja je mnogo manji nego u SAD i drugim razvijenim zemljama. Isto važi i za razne oblike raka – narodi koji konzumiraju malo životinjskih proteina i masnoća imaju mnogo manji procenat obolevanja od raka debelog creva, prostate, dojke i drugih rasprostranjenih oblika ove bolesti.

Šta su jeli naši stari

Pitajte starije ljude u vašoj porodici šta su jeli u detinjstvu. Verovatno će odgovoriti da nisu jeli mnogo mesa. Obrok im se uglavnom sastojao od crnog pšeničnog ili ražanog hleba, kupusa, repe, krompira, kukuruza (palente), raznih kaše od žitarica. I ne zaboravite – sve su to bili proizvodi koji su danas prilično skupi i koje nazivamo “organskim” – jer su bili gajeni bez ikakvog dodavanja pesticida i drugih hemikalija.

Pre Drugog svetskog rata, čak i industrijski proizvedena hrana sadržala je samo pet-šest vrsta hemikalija. Danas se i u poljoprivrednoj proizvodnji i u industrijskoj proizvodnji hrane koriste na hiljade hemikalija!Negde početkom 20. veka srčane bolesti su bile veoma retke, a samo jedan od 27 ljudi dobio bi neki oblik raka. Danas, statistički gledano, u razvijenom zemljama od raka oboleva svaki treći stanovnik!

Stavovi se menjaju

Dok je u prvoj polovini dvadesetog veka zvanični nutricionizam smatrao – što je hrana kaloričnija i što ima više životinjskih proteina, to bolje – sada je preovladalo sasvim suprotno mišljenje. Istraživanja na velikim uzorcima su pokazala da Mediteranci, koji konzumiraju sasvim malo mesa i zasićenih masti, a puno mahunarki, žitarica, povrća, voća i dosta nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) žive duže. Isti je slučaj i sa Japancima, čija je ishrana slična mediteranskoj.

Dobro zasnovana i dokumentovana istraživanja zdravlja vegetarijanaca i u svetu i kod nas pokazala su da su vegetarijanci takođe zdraviji i da u proseku žive duže, što je navelo Američko udruženje za ishranu da kao svoj svoj zvanični stav objavi tvrdnju da vegetarijanska ishrana u odnosu na klasičnu pruža niz zdravstvenih prednosti.

Na Zapadu, zdrava hrana je odavno “in”, a polako postaje i kod nas. Statistike pokazuju da broj onih koji počinju da prelaze bilo na mediteranski, bilo na vegetarijanski, bilo na makrobiotički način ishrane – neprekidno raste. I to je nesumnjivo deo jednog novog, popularnog životnog stila.
Razmišljate li o tome da ga usvojite?

Zdravlje stvaramo sami

Učili su nas da bolest dolazi odnekuda i napada naš organizam. Ali, kako odmiče 21. vek, u svesti čitavog sveta sve jasnije sviće uvid da zdravlje ili bolest stvaramo mi sami, svojim ukupnim stavom prema životu i svojim svakodnevnim navikama. Zato i raste broj onih koji nastoje da žive drugačije, na način koji bi se mogao nazvati – zdrav životni stil. On podrazumeva uravnoteženiji način ishrane, redovnu fizičku aktivnost, svesno usmerenje na postizanje emocionalne i mentalne stabilnosti, praktikovanje tehnika za smanjenje stresa i razvoj skrivenih ljudskih potencijala… Ova rubrika govori o tome koje vam sve aktivnosti i navike mogu pomoći da živite zdravije i zadovoljnije, i kako.

Ostavi komentar