jun
07
2016

Zeleno volim te zeleno

zeleno

Iako se ranije preporučivao najviše deci, spanać zapravo najviše pogoduje starijim osobama, ali je i savršen narodni lek za mnoge bolesti. Sadrži izražena antioksidativna svojstva, pa pomaže u prevenciji raka debelog creva, smanjuje rizik od osteoporoze, srčanih i drugih bolesti. Zbog obilja vlakana, odličan je za regulisanje probave, a zahvaljujući visokom procentu gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, prevenciju anemije i snižavanje holesterola u krvi. Bogat je i vitaminom A, koji je važan za vid. Nučnici su dokazali i da bolje i brže razmišljamo zahvaljujući spanaću.

Spanać zovu kraljem minerala sa pravim razlogom. Samo u 100 grama spanaća ima oko 1.400 miligrama mineralnih sastojaka. Nijedna životna namirnica ne može se meriti sa tom biljkom u pogledu bogatstva magnezijumom. To zdravo povrće štiti i od stresa.

Spanać sadrži u sebi malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, kao što su: bakar, beta-karoten, biljna vlakna, vitamin A, vitamine B, vitamin C, vitamin E, vitamin K, gvožđe, jod, lutein, kalcijum, kobalt, magnezijum, natrijum, folna kiselina, fosfor, cink, celuloza… Neke materije iz spanaća mogu usporiti varenje masnoća i prevariti osećaj gladi, pokazuju studije. Iako je želudac još poluprazan, osećamo da smo siti, pa je spanać tako odlična dijetna namirnica, koja može pomoći u skidanju suvišnih kilograma. Osim toga, spanać podstiče probavu i pomaže kod probavnih smetnji, te podstiče izlučivanje mokraće iz organizma zbog visokog procenta kalijuma. Zato se preporučuje kod bolesti mokraćnih puteva i srca, jer rasterećuje rad bubrega i srca, te ujedno snižava krvni pritisak.

Popajevi mišići

Ako vam je spanać svakodnevno na meniju, znatno ćete ojačati svoje mišiće, tvrde švedski naučnici. Porcija od 300 grama spanaća smanjuje za pet odsto količinu kiseonika, koja je potrebna mišićima tokom vežbe. Efekat je tako moćan da se može osetiti već nakon tri dana, a tajna je u nitratima koje to zeleno povrće sadrži u izobilju

Čudesni šejk koji topi kilograme

Potrebno je:  2 šolje (2 dl) vode, 3 struka celera, šaka seckanog lišća celera, šaka seckanog peršuna, zelena jabuka, banana, šaka svežeg spanaća, kašika meda, kašičica čia semenki, sok pola limuna

Priprema: Sve sastojke jednostavno stavite u blender i ispasirajte. Ukoliko imate mogućnosti, koristite namirnice iz organskog uzgoja. Ovaj napitak konzumirajte nedelju dana ujutru na prazan stomak, a nakon tri sata, pojedite neki citrus (grejp, pomorandžu…). Nakon nedelju dana, napravite pauzu od nekoliko dana, pa ponovite postupak.

Persijsko blago

Spanać (lat. Spinacia oleracea) potiče iz Persije, današnji Iran, a u Kinu je dospeo u sedmom veku, nakon što ga je tamo, kao poklon, poslao kralj Nepala. U Evropu je stigao tek u jedanaestom veku, kada su ga Maori doneli u Španiju.

Ne podgrevajte ga!

Spanać se koristi kao bareno povrće, ali se može koristiti i presan. Ne preporučuje se dugo čuvanje u frižideru, niti u zamrzivaču, jer stajanjem gubi deo svojih hranljivih sastojaka. Vodite računa da ovo povrće ne podgrevate, jer u sebi sadrži nitrate koji usled dejstva mikroorganizama i zagrevanja prelaze u nitrite i dalje u nitrozamine, koji su veoma štetni i kancerogeni za ljudski organizam. Stoga, spanać uvek jedite u svežem obliku ili odmah posle pripreme. To ne znači da ga ne možete jesti i sutradan, ali ga, ipak, nemojte podgrevati, jer je ukusan i hladan.

Graškom navali na nervozu

Nekad je grašak važio za hranu siromašnih, a danas je superhrana. Grašak sadrži mnogo belančevina i podstiče izgradnju mišićne mase. Samo 100 grama graška snabde organizam sa deset puta više belančevina nego kad se unesu, na primer, viršla sa pomfritom ili parče torte sa šlagom. Osim toga, grašak ima znatnu količinu magnezijuma i bogat je vitaminom B. Samo malo dinstan grašak postaje pravo antistres-jelo idealno za prolećne dane.

ČUVA KOSTI

Grašak održava zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema jer je odličan izvor vitamina K (24 odsto preporučenog dnevnog unosa).

PRAVILAN RAD CREVA

Ukoliko ga često jedete, osiguravate stalni priliv energije, odnosno pravilan rad creva. Vitamin B1 povoljno utiče na nervni sistem i metabolizam. Grašak je veoma koristan za metabolizam osoba koje su duži vremenski period bile pod dejstvom antibiotika.

S tikvicama u rat protiv kilograma!

Na pijačnim tezgama pojavljuju se sa prvim danima proleća i ima ih tokom celog leta, a osim toga što su ukusne, odličan su izvor vitamina C i preporučuju se kao osnovni sastojak u brojnim dijetama. Osim što su izuzetno zdrave, tikvice povoljno utiču na ljudski organizam. Održavaju liniju vitkom, poboljšavaju koncentraciju, smiruju živce, ojačavaju mišiće i srce, a utiču na izbacivanje vode i štetnih materija iz tela. Iako imaju manje vode od krastavca, sadrže više vitamina i minerala. Popularne su i zbog male kalorične vrednosti, a obiluju vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, fosforom i selenom. Poboljšavaju probavu, a preporučuju se kao savršen dodatak uz ribu i meso. Malo je poznato da tikvica može da doprinese lečenju astme i ima jaka antiupalna dejstva, pa pomaže u sprečavanju paradentoze, ali koristi se i u borbi protiv drugih upala!

Blitva zvana vitamini za oči!

Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu, najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao začinom, koji organizmu obezbeđuje i zavidne količine vitamina C. Blitva je veoma zasitna, jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi čovek bio miran i bez napada gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese između 150 i 200 grama blitve. U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se tome doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv. Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i vitamini za oči. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je, inače, povezana sa starenjem, a u svetu je najčešći uzrok slepila. Istovremeno, čuvaju i ćelije epitela, koji je odgovoran za dobar vid. Osim što čuva vid, lutein koži pruža zaštitu od UV zraka.

Ostavi komentar