Živeo jednom jedan seljak koji je sve vreme mislio da bi bilo mnogo bolje kad bi on sam određivao vreme .
Bog je video njegove misli i rekao mu je:
“ Pošto misliš da bolje znaš kad je kakvo vreme potrebno, ovog leta sam upravljaj vremenom . “
Seljak se jako obradovao i odmah je poželio oblačno vreme. Kad se zemlja osušila, poželeo je da noću pada kiša. Žito je raslo na poljima kao nikad ranije. Svi unaokolo su bili radosni gledajući neviđeno veliko klasje.
Ujesen, kad je polje požutelo, seljak je počeo skuplja letinu. Međutim, njegovo razočaranje je bilo veliko: pokazalo se da je sve klasje prazno! Požnjeo je samo slamu.
I opet je seljak počeo se žali Bogu zbog toga što je letina nikakva.
“ Ali, naručivao si vreme po svom nahođenju, “ odgovorio je Tvorac.
“ Slao sam naizmenično čas kišu, čas sunce, “ počeo je objašnjavati seljak. “ Sve sam učinio kako treba. Ne shvatam zašto je klasje prazno? “
“ A na vetar si zaboravio? Zbog toga ti ništa nije pošlo za rukom. Vetar je potreban da prenosi prah s jednog klasja na drugi. Tada se žito oplođuje i letina biva dobra. Seljak se postidio i pomislio je: “ Ne, bolje je da Gospod Sam upravlja vremenom.“

Svojom “ mudrošću “ možemo napraviti samo zbrku u prirodi.