Mnogo je ljudi koji imaju problema sa opraštanjem. Oni ližu svoje rane i potajno se nadaju da će onaj ko im je rane zadao “naučiti dobru lekciju”. Ali u svome ogorčenju oni ni ne uviđaju da neopraštanje izjeda najviše njih same. Njihov imuni sistem gubi svoju potentnost. Duh ozlojeđenosti ih sve više obuzima, a sa njim i duh kriticizma. Zatim se tu dižu bedemi i osoba počinje da se zatvara u sebe.

Sve ovo ide potpuno drugačijim tokom kad oprostimo. Kad nas je Isus učio da se molimo rečima “oprosti nam dugove naše kao i mi što praštamo dužnicima svojima”, On je ustvari mislio na to da je takvo ponašanje u skladu sa Njegovim. On ne pristaje ni na šta manje, osim da ga u potpunosti podražavamo.

Mi uživamo duboku radost i mir kad oprostimo nekome. To je Božansko osećanje. To nije sve. Mi svojim aktom prenosimo to osećanje i na onoga kome smo oprostili. Tu leži prava radost. I onaj koji oprašta i onaj kome je oprošteno, osećaju radost i mir.

Time dokazujemo da je zakon neba upisan u našem umu i srcu. Ovo je posao koji je Isus radio na Zemlji. To je posao koji mi kao Njegovi sledbenici takođe moramo da radimo. To je zakon Carstva Nebeskog. Tako se iscjeljuje slomljeni mozak.

Dr Elden Čalmers