Jednog dana otac , inače jako bogat čovek , odlučio je povesti svog malog sina na selo s ciljem da mu pokaže kako žive siromašni ljudi . Proveli su mesec dana kod jedne porodice koja bi se mogla opisati kao siromašna . Kad su se vraćali kući , otac je upitao sina :

“ Kako ti se svidelo na selu ? “ – Na šta je dečak odgovorio :
“ Bilo je super tata! “
“ Razumeš li sada kako žive siromašni ljudi ? “ – Upitao ga je otac .
“ Da , razumem “ – odgovorio je sin . “ Reci mi onda , što si naučio na ovom putovanju? “
…
“ Video sam da mi imamo jednog psa , a oni četiri . Naš bazen se proteže do sredine dvorišta , a njihovoj rečici se ne nazire kraj . Mi imamo kineske svetiljke u dvorištu , a oni imaju beskrajno zvezdano nebo . Naš vidik seže do ograde , a oni ispred sebe imaju celi horizont . Mi živimo na malom komadu zemlje , a oni imaju beskrajna polja . Mi imamo licnu poslugu koja nam pomaže , a oni pomažu drugima .
Mi kupujemo hranu , oni beru svoju . Mi oko svoje kuće imamo zidove da nas zaštite , a njih štite prijatelji . “

Otac je ostao bez teksta . Tada je sin dodao :
“ Tata , hvala ti što si mi pokazao koliko smo siromašni.“