Ovo je priča o planinaru koji se želeo popeti na najvišu planinu . U tu je pustolovinu krenuo nakon dugih godina priprema . No , kako je svu slavu želeo za sebe , odlučio se popeti na planinu sam . Počeo je da se penje . Vreme je odmicalo i postalo je kasno . Umesto da pripremi logor za noć , nastavio se penjati sve dok se nije smračilo .
Gusta je noć obavila planinske vrhove . Oko čoveka sve je bilo crno . I dok se tako penjao , tek nekoliko koraka od vrha , okliznuo se i počeo padati velikom brzinom . Mogao je da vidi samo crne točke i da osjeća silu teže koja ga strašno vuče dole . U tim trenucima užasnog straha pred očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegovog života .
Misleći o tome kako je blizu smrti , iznenada je osjetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan .
Telo mu je visilo u vazduhu … samo ga je uže držalo . U tom je trenutku mogao samo uzviknuti : Bože , pomozi mi !
Iznenada se s ‘ neba začu dubok glas :
– Šta želiš da učinim ?
– Spasi me, Bože !
– Zaista vjeruješ da ja mogu da te spasim ?
– Naravno da verujem !
– Tada prereži uže kojim si vezan …
Nastupio je trenutak tišine . Čovek odluči se drži užeta svom snagom .
Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtvog i smrznutog .
Njegovo telo visilo je o užetu za koje se grčevito držao …
… Samo tri metra od zemlje …

***
Mnogo ljudi veruje u Boga, samo je malo onih koji veruju Bogu.