Sremuš (divlji beli luk, medveđi luk, crembuš, Allium ursinum) je samonikla jestiva biljka izuzetne lekovitosti i širokog spektra delovanja. Spada u 4 planetarne biljke, a 1992. godine proglašena je medicinskom biljkom godine u Evropi.

Ova biljka je veoma delotvorna u čišćenju creva, želuca i krvi . Sadrži esencijalna ulja bogata alinom, izoalinom i drugim sulfidnim jedinjenjima. Mladi listovi imaju 20-50 mg vitamina C i oko 7% karotena. Sadrži alicin, jedno od najmoćnijih antimikrobnih elemenata u prirodi, pa ga nazivaju i prirodnim antibiotikom. Sadrži visok nivo adenozina, što ga stavlja po lekovitosti u rang sa domaćim belim lukom.

Lekovita svojstva sremuša
Divlji beli luk snižava krvni pritisak, smanjuje količinu lipida, triglicerida i holesterola, i deluje kao antioksidans. Takođe, pomaže kod prehlada, jer ima baktericidno dejstvo, štiti od ateroskleroze, ne dozvoljava spajanje trombocita i pomaže u problemima sa čirem na želucu.

Sremuš pomaže poboljšanju cirkulacije, blagotvorno deluje na srce, ima antimikrobno dejstvo (sprečava infekcije i ubrzava zarastanje rana), antioksidans (vezuje slobodne radikale i uklanja ih iz ćelije), čisti telo od štetnih materija (pušenje, alkohol …. ), pokazuje dobro dejstvo u respiratornim oboljenjima ((bronhitis, astma i dr.) i zaceljivanju rana (dermatitis itd.).

Efikasan je protiv crevnih parazita kod dece, a stimuliše rad želuca i creva. Takođe pomaže eliminaciju viška sluzi iz pluća i tako omogućava lakše disanje i iskašljavanje. Ali, ova čudesna biljka ima specifične osobine zbog kojih je njena upotreba ograničena: u prirodi se mladi listovi sremuša mogu naći samo 20-30 dana u godini i dobri su samo dok biljka ne procveta, za razliku od drugih biljaka, sušenjem, zamrzavanjem, termičkom obradom ili bilo kakvom preradom gubi lekovita svojstva.

Kako onda iskoristiti lekovita svojstva sremuša?
Najbolje što možete učiniti za svoj organizam je da odete u čistu, nezagađenu prirodu i naberete za vaš sirovi obrok 10-15 listova sremuša i da to činite dok ne procveta.