100% Prirodni Preparati
Web Design by: BV design
Post zasnovan na napitku od limuna, javorovog sirupa i vode često se opisuje kao kratkotrajan režim odmora za varenje. U praksi, on predstavlja značajnu promenu u unosu energije, proteina, vlakana, masti, vitamina i minerala. Zato priprema ne bi trebalo da počne danom kada se iz jelovnika izbacuje čvrsta hrana, već nekoliko dana ranije.
Mnogi ovaj pristup nazivaju limunadnim postom ili postom na soku od limuna i javorovog sirupa. Važno je razumeti da napitak nije zamena za raznovrsnu ishranu i da osećaj lakoće tokom posta ne dokazuje „izbacivanje toksina“ iz organizma. Jetra, bubrezi, pluća i creva svakodnevno obavljaju funkcije detoksikacije, dok promena jelovnika može privremeno smanjiti opterećenje varenja.
Priprema treba da obuhvati izbor odgovarajućeg perioda, postepeno pojednostavljivanje obroka, dovoljno tečnosti i plan za povratak na uobičajenu hranu. Posebnu pažnju zahtevaju osobe koje uzimaju lekove, imaju hronična oboljenja ili su ranije imale vrtoglavice i pad šećera tokom restriktivnih režima.
Pre nego što započnete, korisno je da zabeležite kako se osećate, koliko spavate i koje lekove ili dodatke uzimate. Informacije o biljnim preparatima i prirodnim proizvodima mogu se pronaći i na sajtu Tinkture Dr Šulca, ali takvi sadržaji ne mogu zameniti individualni savet lekara ili nutricioniste.
| Pristup | Šta podrazumeva | Moguće prednosti | Glavni oprez |
|---|---|---|---|
| Uobičajena ishrana | Raznovrsni obroci sa povrćem, proteinima i složenim ugljenim hidratima | Stabilniji unos energije i hranljivih materija | Zahteva planiranje i umerenost |
| Postepeno smanjenje hrane | Lakši biljni obroci, manje prerađene hrane i manji obroci pre posta | Blaži prelaz i lakše praćenje reakcija tela | I dalje može doći do pada energije |
| Post od limuna i javorovog sirupa | Voda sa limunom i malom količinom javorovog sirupa, bez uobičajenih obroka | Jednostavan režim kratkog trajanja | Manjak proteina, vlakana i mikronutrijenata |
| Dan povratka na hranu | Supe, kuvano povrće i postepeno uvođenje čvrste hrane | Smanjuje naglo opterećenje sistema za varenje | Prevelik obrok može izazvati mučninu i nadutost |
Osnovu režima čini voda sa sveže ceđenim limunom i javorovim sirupom. Neki dodaju i malu količinu ljute paprike, ali ona može iritirati želudac, jednjak i creva, naročito kod osoba sa gastritisom, refluksom ili hemoroidima. Količina sirupa daje određenu količinu ugljenih hidrata, ali napitak i dalje ne obezbeđuje dovoljno proteina, masti, vlakana, gvožđa, kalcijuma i drugih važnih hranljivih materija.
Zbog toga ovaj režim ne treba posmatrati kao dugoročan plan ishrane, metod lečenja ili dokazano sredstvo za mršavljenje. Brz pad telesne mase tokom nekoliko dana uglavnom potiče od gubitka glikogena, vode i sadržaja u crevima. Posle povratka na redovnu ishranu deo te mase prirodno se vraća.
Pre početka odredite kratak i realan vremenski okvir. Za osobe koje prvi put pokušavaju ovakav post, razumnije je izabrati kraći period i prekinuti ga čim se pojave izražena slabost, drhtavica, nesvestica, lupanje srca, konfuzija, povraćanje ili uporni bolovi. Simptomi koji se pogoršavaju zahtevaju prekid i medicinsku procenu.
Tri do pet dana pre početka smanjite količinu industrijski prerađene hrane, slatkiša, alkohola, pržene hrane i veoma slanih obroka. Gazirana pića i velike količine kafe mogu pojačati žeđ, nervozu ili glavobolju, pa ih je korisno postepeno ograničiti. Nagli prestanak više šoljica kafe dnevno kod nekih ljudi izaziva glavobolju, zbog čega postepeno smanjenje može biti prijatnije.
Jelovnik u pripremnom periodu može da se zasniva na kuvanom ili svežem povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama i umerenoj količini kvalitetnih biljnih masti. Ako se hranite veganski, obrok može sadržati ovsenu kašu sa voćem, supu od povrća, pirinač sa kuvanim povrćem ili salatu sa mahunarkama. Cilj nije izgladnjivanje pre posta, nego miran prelaz sa teških obroka na jednostavniju hranu.
Dan pre početka izaberite manje porcije i završite poslednji veći obrok dovoljno rano. Izbegavajte kasnu večeru, prejedanje i kombinovanje veoma masne hrane sa velikom količinom slatkiša. Lagana supa, kuvano povrće ili manji obrok sa žitaricama mogu biti prikladniji izbor od obilnog obroka koji bi dodatno opteretio varenje.
Vlakna ne treba naglo ukloniti ako ih svakodnevno unosite mnogo, jer iznenadna promena može izazvati zatvor ili nelagodnost. Umesto toga, tokom pripreme birajte lakše svarljive namirnice i pratite kako telo reaguje. Biljni recepti, poput pudinga od čia semenki, mogu biti korisni u danima pre posta, ali tokom samog režima nisu deo strogo ograničenog napitka.
Tokom pripreme redovno pijte vodu, ali nemojte se prisiljavati na prekomerne količine. Boja urina, osećaj žeđi i opšte stanje mogu pomoći u proceni hidratacije, dok potpuno bistar urin uz često mokrenje može ukazivati na preteran unos tečnosti. Limunov sok je kiseo, pa često ispijanje može doprineti osetljivosti zuba; ispiranje usta vodom i korišćenje slamke može umanjiti kontakt sa gleđi.
Planirajte post za dane sa manje obaveza, bez intenzivnog treninga, dugog putovanja ili fizički zahtevnog rada. Lagana šetnja i blago istezanje mogu biti prihvatljivi ako se osećate stabilno, ali vežbanje visokog intenziteta povećava potrebu za energijom i elektrolitima. Sauna i dugo izlaganje toploti mogu dodatno povećati gubitak tečnosti.
Odmaranje nije znak neuspeha. Promena unosa kalorija može uticati na koncentraciju, raspoloženje, san i toleranciju na stres. Vreme za spavanje, smanjenje ekrana uveče i mirniji dnevni ritam mogu pomoći da lakše procenite da li je nelagodnost prolazna ili se stanje pogoršava.
Posebno obratite pažnju na lekove. Terapija za šećernu bolest, krvni pritisak, štitnu žlezdu, epilepsiju i druga stanja može zahtevati unos hrane ili precizno vreme uzimanja. Lekove ne treba samostalno preskakati, menjati ili kombinovati sa biljnim preparatima. Pre početka posta zatražite savet zdravstvenog radnika koji poznaje vašu terapiju.
Ovakav restriktivan režim nije odgovarajući za decu i adolescente, trudnice i dojilje, osobe sa poremećajima u ishrani ili istorijom kompulzivnog prejedanja. Oprez je potreban i kod dijabetesa, bolesti bubrega, jetre ili srca, čira i refluksa, niskog krvnog pritiska, anemije i hroničnih bolesti koje zahtevaju redovnu terapiju.
Osobe sa manjom telesnom masom, stariji ljudi i svi koji su nedavno imali infekciju ili operaciju mogu teže podneti smanjen unos energije. Ako ste na terapiji diureticima, insulinom ili lekovima koji utiču na pritisak i elektrolite, samostalni post može biti rizičan. Prethodna konsultacija nije formalnost, već način da se spreče komplikacije.
Tokom posta pratite nekoliko jednostavnih pokazatelja: nivo energije, vrtoglavicu pri ustajanju, mučninu, glavobolju, puls, mokrenje i mentalnu bistrinu. Prekinite post ako dođe do nesvestice, izražene slabosti, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, smetenosti, trajnog povraćanja, jakog bola u stomaku ili nemogućnosti zadržavanja tečnosti.
Korisno je unapred pripremiti jasne granice. Ako se pojavi samo blaga glad, moguće je odmoriti, popiti vodu i sačekati da prođe. Ako se pojave znaci dehidratacije ili hipoglikemije, nastavak posta nije dokaz discipline. Tada je važnije bezbedno prekinuti režim i potražiti stručnu pomoć kada je potrebno.
Prekid posta treba planirati još pre njegovog početka. Prvi obrok neka bude mali, spor i jednostavan, na primer blaga supa, kuvano povrće ili mala porcija lako svarljivih namirnica. Izbegavajte da odmah pojedete veliku količinu pržene hrane, slatkiša, orašastih plodova ili sirovih salata, jer sistem za varenje može reagovati nadimanjem, grčevima ili mučninom.
U naredna 24 do 48 sati postepeno dodajte složene ugljene hidrate, mahunarke, tofu ili druge izvore proteina, kao i umerenu količinu masti. Jedite polako i obratite pažnju na sitost. Ako se jave uporni bolovi, proliv, povraćanje ili izrazita slabost, nemojte nastavljati sa eksperimentisanjem kod kuće.
Nakon završetka korisno je razmisliti šta želite da zadržite iz iskustva. Veći unos vode, više povrća, manje alkohola i industrijskih proizvoda, redovniji san i sporije jedenje mogu imati smisla kao trajne navike. Sam post, međutim, ne nadoknađuje nedostatak sna, dugotrajan stres ili jednoličnu ishranu.
Praktičan plan pripreme može izgledati ovako:
Pažljiva priprema ne garantuje da će svako dobro podneti post od limuna i javorovog sirupa, ali smanjuje verovatnoću naglog prelaza i olakšava prepoznavanje upozoravajućih simptoma. Najbezbedniji pristup podrazumeva kratko trajanje, realna očekivanja, poštovanje signala tela i spremnost da se post prekine kada zdravlje to zahteva.
