100% Prirodni Preparati
Web Design by: BV design
Masaža abdomena može biti prijatan dodatak svakodnevnoj brizi o varenju, naročito kada se izvodi nežno, polako i u skladu sa prirodnim ritmom tela. Blagi kružni pokreti mogu doprineti opuštanju trbušnog zida, smanjenju osećaja napetosti i boljoj svesnosti o tome kako telo reaguje na hranu, stres i nedostatak kretanja.
Ovakav pristup često se povezuje sa prirodnim programima podrške organizmu, biljnim formulama, pravilnijim izborom namirnica i dovoljnim unosom tečnosti. Važno je, ipak, razumeti da masaža nije zamena za medicinski pregled i da „detoks“ ne predstavlja brzo čišćenje organizma. Jetra, bubrezi, pluća i creva svakodnevno obavljaju svoje funkcije, dok nežna masaža može pružiti podršku prijatnijem osećaju u stomaku.
Abdomen je područje u kome se nalaze želudac, tanko i debelo crevo, kao i organi povezani sa varenjem. Kada smo pod stresom, trbušni mišići se mogu nesvesno zategnuti, disanje postaje pliće, a pažnja se udaljava od telesnih signala. Blaga samomasaža može pomoći da se telo prebaci u mirnije stanje, što je povoljno za odmor i normalan rad sistema za varenje.
Kružni pokreti u smeru kretanja sadržaja kroz debelo crevo često se koriste u relaksacionim tehnikama. Pritisak ne treba da bude jak niti bolan. Cilj je prijatna toplina, opuštanje i lagana stimulacija kože i površinskih tkiva, a ne duboko pritiskanje organa. Kod nekih osoba to može biti praćeno ispuštanjem gasova ili lakšim pražnjenjem creva, ali reakcije nisu iste kod svih.
Masaža može biti korisna i kada je osećaj nadutosti povezan sa dugim sedenjem. Promena položaja, sporije disanje i nekoliko minuta pokreta mogu podstaći osobu da se opusti i obrati pažnju na držanje tela. Ipak, uporna nadutost, bol ili promena pražnjenja zahtevaju procenu uzroka, a ne samo ponavljanje kućne tehnike.
Najbolje vreme za samomasažu obično je kada je prošlo dovoljno vremena od većeg obroka. Neposredno nakon obilnog jela pritisak na stomak može biti neprijatan i pojačati mučninu ili gorušicu. Praktičnije je sačekati najmanje sat do dva, a zatim izabrati miran prostor, udobnu odeću i položaj u kome trbuh nije stegnut.
Osoba može ležati na leđima sa blago savijenim kolenima i oslonjenim stopalima. Taj položaj smanjuje napetost prednjeg trbušnog zida. Nekome više odgovara polusedeći položaj, naročito ako ima sklonost ka vraćanju kiseline ili otežanom disanju kada leži ravno. Pre početka korisno je nekoliko puta udahnuti kroz nos, a izdahnuti sporije i duže.
Ruke treba zagrejati trljanjem dlanova. Može se naneti mala količina neutralnog ulja, poput bademovog ili maslinovog, ako koža to dobro podnosi. Eterična ulja ne treba koristiti nerazblažena, a kod osetljive kože, trudnoće, alergija i hroničnih tegoba bolje je prethodno potražiti stručni savet. Čist peškir i prijatna temperatura dodatno doprinose opuštanju.
Masaža može početi širokim, površinskim pokretima preko celog abdomena. Dlan se polaže bez naglog pritiska, a zatim se prave spori krugovi. Pokreti mogu pratiti putanju od donje desne strane stomaka naviše, preko gornjeg dela abdomena, zatim nadole sa leve strane i prema donjem levom delu. Ovaj smer približno prati tok debelog creva.
Nakon nekoliko krugova mogu se dodati nežni pokreti vrhovima prstiju, ali samo do granice prijatnosti. Nema potrebe pritiskati područje pupka, prepone ili mesta na kome se oseća osetljivost. Ako se pojavi bol, mučnina, vrtoglavica ili nagla nelagodnost, masažu treba odmah prekinuti. Spori pokreti od pet do deset minuta sasvim su dovoljni za početak.
Disanje može pratiti ritam dodira. Tokom udaha dlan se blago podiže zajedno sa trbuhom, a tokom izdaha pritisak može biti neznatno dublji, bez forsiranja. Ovakva koordinacija pomaže da osoba ostane usmerena na telo. Masaža nije takmičenje u izdržljivosti; jači pritisak ne znači bolji učinak.
Kod zatvora nekima prija dodatna šetnja nakon masaže i čaša mlake vode. Ako je stolica tvrda ili pražnjenje retko duže vreme, potrebno je razmotriti unos vlakana, tečnosti, kretanje, lekove i moguće zdravstvene uzroke. Samostalno uzimanje laksativa ili agresivnih „detoks“ preparata može stvoriti nove tegobe.
Rezultati bilo koje relaksacione rutine zavise i od svakodnevnih navika. Obroci koji sadrže povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove i semenke obezbeđuju vlakna koja doprinose urednijem radu creva. Količinu vlakana treba povećavati postepeno, jer nagli prelaz može izazvati gasove i nadutost.
Dovoljno tečnosti pomaže da vlakna imaju odgovarajuću ulogu, ali potrebe zavise od telesne aktivnosti, temperature, ishrane i zdravstvenog stanja. Voda, blagi biljni čajevi i tečna hrana mogu biti deo dnevnog unosa. Previše zaslađenih napitaka, alkohola i veoma masne hrane kod mnogih ljudi pojačava osećaj težine u stomaku.
Biljni proizvodi i suplementi nisu automatski bez rizika. Na primer, proizvodi na bazi algi mogu sadržati značajne količine joda, pa informacije o tome kelp za zdravlje treba posmatrati u kontekstu individualnih potreba i rada štitne žlezde. Osobe koje imaju bolest štitne žlezde ili koriste terapiju trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre uvođenja takvih dodataka.
Korisno je voditi jednostavnu belešku o obrocima i simptomima. Tako se lakše uočava da li se nadutost javlja nakon određenih namirnica, brzog jela, velikih porcija ili stresnih dana. Ovakvo praćenje je informativnije od nasumičnog izbacivanja velikog broja namirnica iz ishrane.
Izraz detoks često se koristi za različite čajeve, postove, sokove i programe ishrane, ali masaža abdomena ne može fizički izvući toksine iz tela. Njena realna uloga može biti podrška opuštanju, telesnoj svesti, udobnosti i navikama koje doprinose redovnom varenju. Zdrav organizam ima složene mehanizme za preradu i izlučivanje nepotrebnih materija.
Kratka masaža može se uklopiti u širi, umeren plan koji uključuje san, kretanje, raznovrsnu biljnu hranu i odgovoran odnos prema suplementima. Dugi postovi, ekstremne restrikcije i preparati koji izazivaju učestalu dijareju nisu bezazleni načini za „čišćenje“. Mogu dovesti do dehidratacije, poremećaja elektrolita i pogoršanja postojećih bolesti.
Osećaj lakoće nakon masaže može biti stvaran, ali ne mora značiti da su uklonjene štetne materije. Često je rezultat smanjenja napetosti, oslobađanja gasova, boljeg disanja ili privremene promene pokretljivosti creva. Takva korist je dovoljna sama po sebi i ne mora se objašnjavati neproverenim obećanjima.
Masažu abdomena treba izbegavati kod iznenadnog ili jakog bola, tvrdog i izrazito osetljivog stomaka, uporne mučnine, povraćanja, povišene temperature i krvi u stolici. Poseban oprez je potreban ako bol prati nemogućnost ispuštanja gasova ili stolice, jer takvi znaci mogu ukazivati na stanje koje zahteva brzu medicinsku procenu.
Osobe koje su nedavno imale operaciju, kilu, povredu, upalu organa za varenje ili akutnu infekciju ne bi trebalo da primenjuju ovu tehniku bez saglasnosti zdravstvenog radnika. Trudnoća takođe zahteva prilagođen pristup; pritisak na abdomen nije preporučljivo uvoditi samostalno, posebno u ranim i kasnim fazama.
Kod hroničnih bolesti, uzimanja lekova za razređivanje krvi ili ozbiljnih problema sa varenjem, savet lekara ili fizioterapeuta može sprečiti pogrešnu primenu. Ako se tegobe ponavljaju, važno je ispitati uzrok. Masaža može biti dopuna, ali ne treba da odloži dijagnostiku.
Gorušica, bol u gornjem delu stomaka, neobjašnjiv gubitak telesne mase, dugotrajna promena ritma pražnjenja i noćni simptomi zaslužuju stručnu pažnju. Prirodni pristupi imaju mesto u nezi, ali njihova bezbednost zavisi od pravilnog izbora i okolnosti u kojima se koriste.
Doslednost je važnija od dužine tretmana. Nekoliko minuta masaže, lagana šetnja posle obroka i sporije jedenje mogu biti praktičniji od povremenih intenzivnih tretmana. Hranu treba dobro sažvakati, a velike obroke rasporediti tako da ne opterećuju digestivni sistem, naročito kasno uveče.
Rutina može početi sa minutom mirnog disanja, nastaviti se širokim kružnim pokretima i završiti odmorom bez naglog ustajanja. Tokom narednih sati korisno je pratiti kako telo reaguje, bez očekivanja da će se svaka tegoba odmah povući. Ako se simptomi pogoršavaju, masažu treba izostaviti i potražiti savet.
Takva rutina treba da bude nežna, realna i prilagođena pojedincu. Njena vrednost može se ogledati u boljoj povezanosti sa signalima tela i prijatnijem osećaju posle obroka, dok se zdravstveni problemi rešavaju uz odgovarajuću stručnu procenu.
