100% Prirodni Preparati
Web Design by: BV design
Šećer u krvi zavisi od više svakodnevnih navika: izbora namirnica, veličine obroka, kretanja, sna, stresa i terapije koju je lekar propisao. Zbog toga jedan sastojak ne može samostalno da zameni uravnoteženu ishranu ili lečenje, ali može biti deo pažljivo osmišljenog jelovnika. Pavlaka od oraščića i cimet zanimljiva su kombinacija jer obezbeđuju zdrave masti, određenu količinu vlakana i intenzivan ukus bez potrebe za dodatkom šećera.
Prirodni način za kontrolisanje šećera u krvi uz pavlaku od oraščića i cimet podrazumeva pravilnu meru, dobar izbor ostalih namirnica i redovno praćenje glikemije. Najbolji efekat postiže se kada se ova namirnica koristi kao zamena za zaslađene namaze i deserte, a ne kao dodatak već obilnom obroku.
Orašasti plodovi, kao što su badem, lešnik, orah i indijski orah, sadrže masti, biljne proteine, minerale i vlakna. Njihov sastav može usporiti pražnjenje želuca i varenje obroka, pa porast glukoze nakon jela može biti postepeniji nego posle proizvoda bogatih belim brašnom ili rafinisanim šećerom. Ipak, reakcija zavisi od celog obroka, telesne mase, fizičke aktivnosti i individualnog metabolizma.
Pavlaka od oraščića pravi se potapanjem sirovih orašastih plodova u vodu, njihovim ispiranjem i blendiranjem sa malom količinom vode. Po želji se mogu dodati cimet, vanila, nezaslađen kakao ili nekoliko kapi limuna. Za osobu koja želi da smanji unos ugljenih hidrata, važno je da se ne dodaju med, urme, javorov sirup ili drugi zaslađivači. Slatkast ukus može se postići kombinovanjem sa malom količinom bobičastog voća.
Ovakav namaz je energetski koncentrisan. Dve do tri kašike mogu sadržati znatnu količinu kalorija, naročito ako se pripremaju od indijskog oraha ili badema. Praktična porcija je jedna do dve kašike uz obrok, uz praćenje lične reakcije. Kod alergije na orašaste plodove ova namirnica se ne koristi, a osobe sa određenim bubrežnim tegobama treba da se posavetuju sa zdravstvenim radnikom zbog minerala i ukupnog sastava ishrane.
Cimet se tradicionalno koristi u napicima i jelima, a pojedina istraživanja ukazuju da može imati skroman uticaj na osetljivost na insulin i vrednosti glukoze. Rezultati nisu dovoljno ujednačeni da bi se cimet smatrao lekom za dijabetes. Njegova najkorisnija uloga jeste da pojača aromu hrane i omogući da se smanji potreba za šećerom.
Postoje dve često korišćene vrste cimeta. Kasija sadrži više kumarina, jedinjenja koje u većim količinama može opteretiti jetru, dok cejlonski cimet obično sadrži znatno manje kumarina. Za povremenu upotrebu u kuhinji količina cimeta je uglavnom mala, ali svakodnevno uzimanje velikih doza u obliku kapsula ili kašika praha nije bez rizika.
Osobe koje koriste insulin, lekove za snižavanje glukoze, antikoagulanse ili imaju bolest jetre treba da budu posebno oprezne sa koncentrovanim preparatima cimeta. Moguća je preniska glikemija ako se više faktora koji snižavaju šećer kombinuje bez kontrole. Kod prirodnih proizvoda i biljnih formula važi isto pravilo kao kod lekova: „prirodno“ ne znači automatski bezbedno za svakoga. Dodatne informacije o biljnim preparatima i edukativnim sadržajima mogu se pronaći na sajtu Tinkture Dr Šulca, ali savet stručnog lica ostaje važan kada postoji hronično oboljenje.
Za osnovnu pavlaku potrebno je oko 150 grama neslanih indijskih oraha ili badema, koji se potapaju četiri do osam sati. Nakon potapanja orašasti plodovi se isperu i blendaju sa približno 80 do 120 mililitara vode, u zavisnosti od željene gustine. Dobijena smesa treba da bude glatka, bez grudvica. Može se čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi u frižideru i potrošiti u roku od nekoliko dana.
U jednu porciju mogu se dodati četvrtina kašičice cejlonskog cimeta, malo mlevenog lana i nekoliko malina ili kupina. Lan doprinosi vlaknima, dok bobičasto voće daje aromu uz umeren sadržaj prirodnih šećera. Ako se pavlaka koristi uz ovsenu kašu, birajte krupne ovsene pahuljice bez zaslađivača i ograničite količinu pahuljica. Ako se maže na hleb, prednost ima hleb od celog zrna sa većim sadržajem vlakana, a ne beli hleb.
Druga mogućnost je slani namaz. U orašastu pavlaku mogu se umešati limunov sok, beli luk, peršun, biber i malo maslinovog ulja. Takva verzija može pratiti povrće, salatu ili obrok sa mahunarkama. Povrće bogato vlaknima, poput krastavca, paprike, brokolija i lisnatog povrća, pomaže da obrok bude obimniji i hranljiviji, bez velikog opterećenja ugljenim hidratima.
Važno je posmatrati šta se dešava nakon obroka. Osoba koja meri glukozu može zapisati vrednost pre jela i u dogovoreno vreme nakon jela, zajedno sa sastojcima i količinom. Takav dnevnik često pokazuje da li određeni recept odgovara baš toj osobi. Samostalno menjanje doze lekova na osnovu jednog merenja nije bezbedno.
Pavlaka od oraščića i cimet imaju smisla samo u okviru šireg obrasca ishrane. Redovni obroci, dovoljno povrća, mahunarke, integralne žitarice u odgovarajućoj porciji i kvalitetni izvori proteina mogu pomoći da se lakše kontroliše glad. Zaslađeni napici, industrijski kolači, velike količine belog brašna i česta grickanja često imaju mnogo veći uticaj na glikemiju nego jedna kašičica cimeta.
Kratka šetnja posle obroka može doprineti boljem iskorišćavanju glukoze u mišićima. Umerena fizička aktivnost, vežbe snage i dovoljno sna takođe su povezani sa boljom osetljivošću na insulin. Intenzitet vežbanja treba prilagoditi kondiciji i zdravstvenom stanju, naročito kod osoba koje koriste insulin ili lekove koji mogu izazvati hipoglikemiju.
Stres može uticati na hormone koji podižu šećer u krvi, pa tehnike opuštanja, sporije disanje i uređen dnevni ritam mogu biti korisni. Čak i okruženje u kom se priprema i jede hrana utiče na navike. Miran, prijatan kutak može pomoći da obrok bude svesniji i sporiji, a ideje za uređenje kućnog prostora mogu poslužiti kao inspiracija za stvaranje mesta koje podstiče odmor, planiranje obroka i redovnu rutinu.
Kod postavljenog dijabetesa ili predijabetesa korisno je pratiti dugoročniji pokazatelj, poput HbA1c, u terminima koje preporuči lekar. Kućno merenje pruža uvid u dnevna kolebanja, ali ne zamenjuje laboratorijske kontrole. Simptomi kao što su jaka žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine, izrazita slabost ili zamućen vid zahtevaju medicinsku procenu.
Nisu svi orašasti plodovi isti po ukusu, teksturi i energetskom sastavu. Badem daje gušću pavlaku i više vlakana, indijski orah pravi kremastiju smesu, dok orah donosi karakterističan ukus i značajnu količinu nezasićenih masti. Najbolji izbor je onaj koji se uklapa u jelovnik i koji se koristi bez dodataka poput šećera, glazura i zaslađenih biljnih napitaka.
Kod kupovnih namaza treba pročitati deklaraciju. Neki proizvodi sadrže šećer, palmino ulje, sirupe ili velike količine soli. Kratak sastav sa orašastim plodovima kao glavnim sastojkom obično je praktičniji izbor. Ipak, domaća priprema omogućava bolju kontrolu sastojaka i količine cimeta. Osobe sa alergijama treba da provere i moguće tragove drugih orašastih plodova.
Sledeće poređenje može pomoći pri izboru namirnice za užinu ili doručak:
| Namirnica ili kombinacija | Prednosti | Na šta obratiti pažnju |
|---|---|---|
| Orašasta pavlaka bez šećera | Masti, biljni proteini, kremasta tekstura | Visoka energetska vrednost i veličina porcije |
| Orašasta pavlaka sa bobičastim voćem | Vlakna, aroma i prirodna slatkoća | Voće koristiti u umerenoj količini |
| Pavlaka sa cimetom | Može zameniti zaslađeni namaz i obogatiti ukus | Cimet ne treba posmatrati kao lek |
| Namaz sa medom ili urmama | Izraženiji sladak ukus | Veći unos šećera i brži porast glukoze |
| Orašasta pavlaka uz povrće | Vlakna, volumen i slana varijanta | Proveriti ukupnu količinu masti u obroku |
Najbezbedniji pristup je postepeno uvođenje male porcije, bez drugih novih namirnica istog dana. Tako se lakše uočava kako telo reaguje. Kod osoba bez dijagnoze poremećaja šećera, ovakav namaz može biti deo raznovrsne ishrane; kod predijabetesa i dijabetesa treba ga uklopiti prema individualnom planu koji uključuje merenja, terapiju i preporuke lekara.
Prirodna podrška može biti korisna kada se zasniva na realnim očekivanjima. Orašasta pavlaka sa cimetom može zameniti zaslađene namaze, doprineti sitosti i učiniti jelovnik raznovrsnijim, ali ne može poništiti višak kalorija, nedovoljno kretanja ili nepridržavanje propisane terapije. Umerenost, redovno praćenje glukoze i celovit način života čine najpouzdaniju osnovu za dugoročnu kontrolu šećera u krvi.
